Милена Тијанић, професорка која је допринела оснивању најважнијих медицинских школа у Србији и унапредила образовање запослених у овој струци, биће прва медицинска сестра чија ће урна данас бити положена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу. За посебан допринос васпитању и образовању медицинских сестара и техничара у Србији у њену част 2000. године установљена је награда за животно дело – „Милена Тијанић”.

– По свом утицају и значају Милена је наследница плејаде наших болничарки и болничара који су дали животе у Првом и Другом светском рату, али том жртвом допринели успостављању системског приступа школовању и развоју струке медицинских сестара. Тиме што ће се урна проф. Тијанић наћи у Алеји заслужних грађана одаће се почаст како њој тако и целој професији која се невидљива, несебично, радом, а некад и животом, залаже за добробит и здравље народа – рекли су у Удружењу медицинских сестара-техничара Клиничког центра Србије „Сестринство”.

Тијанићева је рођена 1933. године у угледној породици из Јагоде у Пећком округу, у Метохији. Била је прва генерација Средње медицинске школе у Косовској Митровици и као најбољи ђак изабрана да буде инструктор у истој школи. Радила је на оснивању нове елитне Средње медицинске школе са интернатом у Крагујевцу и поново била један од инструктора сестринских предмета. После специјализације у Школи здравља при Медицинском факултету Свеучилишта у Загребу, коју је водио др Андрија Штампар, у Београду је учествовала у оснивању Више медицинске школе превентивног типа Југословенског Црвеног крста и потом Интегрисане више медицинске школе у Земуну (сада, првог Факултета за медицинске сестре у Србији). Предавала је неколико стручних предмета и одшколовала многе генерације медицинских сестара и техничара.

Једна је од ауторки капиталног дела за сестре „Здравствена нега и савремено сестринство” – Библије медицинара, а осим бројних радова и публикација, ауторка је и прилога „Сестринство у српској медицини” за Енциклопедију српске медицине.

Милена Тијанић учествовала је у многим хуманитарним акцијама, а са својим студенткињама Више медицинске школе Југословенског Црвеног крста међу првима је помагала у збрињавању пострадалих у земљотресу у Скопљу, 1963. године.

– Пандемија, с којом се „поклопио” и одлазак професорке, указује колики је значај њених залагања у оспособљавању здравственог кадра за најтежа искушења. Управо она је упућивала на важност и снагу образованих, модерних сестара, што је данас више него видљиво у напорима на заустављању пандемије. Данашње сестре не би све то знале и могле да им Милена Тијанић није била учитељ и да из њених дела нису то могле да науче – истичу у „Сестринству”.

Начин да се каже велико хвала

Некадашња медицинска сестра преминула је 2. децембра 2020. године. Због немогућности многих колега и поштовалаца да је испрате на одговарајући начин, они који су дивили и од Милене Тијанић учили поднели су захтев Скупштини града и градоначелнику да се ова хероина сахрани у Алеји, што је одобрено. Иницијативу је потписало 15 предлагача, од тога 13 струковних удружења, затим Академија струковних студија Београд, Комора медицинских сестара и здравствених техничара Србије и Одсек високе здравствене школе. Антрфиле

Право да буде паметна

Писала је поезију, сликала и графички уређивала и илустровала књиге. Уз све те таленте и бисерни интелект била је оличење скромности, неупадљивости, али и бунтовништва. Умела је да се супротстави ауторитетима. Да остане при свом ставу, отмено и непоколебљиво, али непретенциозно, без жеље да засени. Једном приликом рекла је: „Моје је природно право да будем паметна.