Корона ме је задесила кад су на дневном реду биле најважније теме – буџет и кодекс – месец дана је трајало, то је разлог што нисам учествовао у расправи, каже Владан Глишић, самостални посланик у Народној скупштини. Истиче да се озбиљно припрема за наставак рада „мада је простор за деловање прилично скучен, али упркос томе и чудној ситуацији у парламенту, трудићу се да изнесем проблеме с којима се суочавају, пре свега, грађани у унутрашњости”.
Чудна ситуација у парламенту, како?
Па, сем пар посланика, од којих сам ја једини опозициони представник српског народа, нема опозиције. Ту девијацију је и владајућа странка уочила, зато је и орочила трајање овог сазива. Да сам на челу СНС-а, предложио бих својим посланицима да то превазиђу изношењем проблема својих локалних заједница, тако би се представили као глас народа. Уместо тога читају литералне саставе о председнику странке и додатно девалвирају парламент...
Има пар таквих...
Има, пар, али већина, посебно млађи, само хвале лидера, то није пријатан утисак. Проблем је и недемократски пословник, он јесте тековина Демократске странке, али га СНС обилато користи...
Пословник јесте катастрофалан, али можете преко амандмана да дођете до речи...
Корона ме је избацила из строја, а и тек сам око Нове године добио канцеларију, сад радим на формирању екипе људи који ће ми помоћи у разним областима, да могу да реагујем амандманима и у наредном периоду ћу користити то, колико могу.
Оштро сте полемисали с министарком Мајом Гојковић, а другачији приступ имали сте према министру Николи Селаковићу...
Покушавам са свима да комуницирам нормално, из поштовања према људима који су гласали за СНС, јер ако имате 60 одсто подршке, мора да радите и нешто добро. Не може се, као што је опозиција до сада радила, ићи ђоном на све, тако се прекида комуникација с бирачима СНС-а. Они би, једнога дана, требало да буду наши бирачи. Немам много конфликтних ситуација, изненадило ме је понашање Маје Гојковић, нисам је поменуо, а она је ушла у полемику на личној основи, не одговоривши ми на озбиљно питање – где смо изгубили локалне и регионалне медијске јавне сервисе због чега је већина Србије, па и моја Шумадија, у медијском мраку, јер приватни медији гледају само своје интересе. Било је нормално да она о томе прича, међутим, прешла је на напад ад хоминем. Приписао сам то жељи да поново уђе у скупштинску полемику јер она воли скупштину и ту врсту ринга...
Не мислите ли да су приче о медијском мраку претеране – имамо медије који здушно подржавају власт и оне који тако подржавају опозицију?
Тако је, они који говоре о медијском мраку под тим подразумевају непојављивање лидера антивучићевских странака у провучићевим медијима, то је њихово лично сукобљавање. За Медијску стратегију су гласали и СНС и ДС, а у зависности од тога да ли су власт или опозиција, причају о медијском мраку. Ја говорим о медијском мраку у локалним срединама, где су локални јавни сервиси погашени, где већина народа није заинтересована за борбу око власти, већ за своје проблеме, којих је много, а нико се тиме не бави. Ови који се сукобљавају имају исту визију, кандидују се код истог газде да раде исти посао, зато им је потребно да дижу тензију у медијима, све је то последица овакве Медијске стратегије. Ко има другачију визију од њихове не мора да диже тензију, може пристојно да је изнесе. Иначе, кад кажу диктатура, тиранин, ја кажем – немојте људи, највише што можемо да кажемо за Вучићеву власт јесте да је то лични режим, зато што он персонификује све.
Сви се спремају за изборе, размишљате ли ви с ким ћете?
Размишљам, међутим, кад сам разговарао с људима из блиских политичких опција, Заветници, ПОКС, „Ослобођење” Млађе Ђорђевића, причали смо да се ствари толико брзо мењају у свету и код нас, да о коалицијама практично не можемо говорити до пред саме изборе. Видећемо шта ће се дешавати у Америци, у Бриселу, на другим просторима и како ће наша власт реаговати. Ако Брисел и Вашингтон брутално притисну око КиМ, а садашња власт се определи да стане у одбрану КиМ, колико год сам против Вучићевог личног режима, не могу да га нападам, а не знам како ће други из поменутих организација да реагују. Мора се сачекати с коалицијама.
Мислите да је исправна политика – против свега што ради Вучић и тужакање сопствене државе страној, као што ради Ђорђевић?
Прозивао сам Ивицу Дачића да је издао Косово кад је потписао Бриселски споразум, а доживео сам да је он најзаслужнији за 19 отпризнавања. Сада се у оцењивању издајништва и сличним стварима уздржавам. Патриотизам је доста широка категорија. Ђорђевића знам када је био саветник бившег председника Бориса Тадића, знам да је био један од ретких који је помагао Србе у Републици Српској, Црној Гори и када је у ДС увео неке националне ствари, зато му не оспоравам патриотизам, али обојица, у нашим разговорима, знамо да ја тешко могу да будем савезник у овој фази његове политичке борбе баш због инсистирања на Русији, на прозивању Вучића за издају, а спољна политика ове власти је једина реална, све друго је демагогија...
Зато сте с министром Селаковићем комуницирали с доста разумевања?
У оваквом окружењу нико не би могао другачије да води спољну политику, то сам рекао у скупштинској расправи. Окружени смо ЕУ, НАТО-ом, већина економског живота нам је везана за ЕУ, морате као по јајима да преговарате и да пробате да избегнете притиске око КиМ... Чињени су и неприхватљиви уступци, али с обзиром на околности у којима се нашла наша држава, нико не може да замери за урађено, јер бисмо добили неку врсту економских санкција, које би растуриле остатак државе. Има грешка у спољној политици, али основни правац – војна неутралност, сарадња с Кином и Русијом, подршка Србима у региону, то сваки нормалан патриота мора да подржи. Млађи Ђорђевићу замерам што критикује све, понаша се мало као да никада није био на власти, па не зна за све условљености оних на власти. Није мени проблем Млађа Ђорђевић као човек, имам поверења, знам шта је добро радио, али сам спреман да му кажем – не слажем се с тобом по питању изразито антивучићевске кампање, ни везивању за Русију, зато и нисам део његове приче, али остављам могућност за разговор.
