субота, 27.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 14.01.2021. у 22:05 Јелена Каваја

Кад цензура завлада друштвеним мрежама

Протеривање Доналда Трампа са „Твитера” и осталих водећих друштвених мрежа подстакло је оштру полемику о томе да ли моћне приватне компаније угрожавају оно што је Американцима најсветије – слободу говора. Републиканци тврде да су технолошки моћници наклоњени либералима „убили” слободу говора у САД и да је апсурд да на „Твитеру” могу да се оглашавају режими који спроводе геноцид и убијају хомосексуалце, док је и даље актуелни председник Америке трајно блокиран. Демократе пак сматрају да је ову одлуку требало донети много раније. Једни кажу да је „Твитер” прекршио Први амандман, други, пак, тврде да према њему власт не сме да ограничи слободу говора, а да су друштвене мреже приватне компаније.

„Твитер” је прошле седмице прво суспендовао, а потом и трајно забранио налог одлазећег америчког председника, проценивши да је објавама у вези с нападом на Конгрес прекршио забрану величања насиља. Он је назвао патриотама изазиваче нереда у којима је погинуло четворо цивила и један полицајац. До даљег је суспендован на „Фејсбуку” и „Инстаграму”, који заједно са „Вотсапом” припадају империји Марка Закерберга.

Трампове присталице су у знак протеста напустиле „Твитер” и „избегле” на друштвену мрежу „Парлер”. Међутим и она је постала жртва цензуре технолошких џинова. „Гугл” и „Епл” су је избацили из својих продавница апликација, а „Амазон” му је ускратио услугу хостовања. Трампизам је тако протеран са друштвених мрежа које су највише допринеле да процвета. Суспензија Трампа довела је до пада цена акција „Твитера”, смањивши вредност компаније за пет милијарди долара.

Европски лидери, који већ дуго воде борбу против америчких џинова интернета због њиховог монопола и односа према подацима корисника, имају различите ставове. Европски комесар за унутрашње тржиште Тјери Бретон написао је у тексту за „Политико” да су догађаја на Капитолу 6. јануара „11. септембар друштвених мрежа”, јер ће означити почетак нове ере строже регулације онлајн медија. „Оне су коначно увиделе одговорност и да имају начина да спрече ширење забрањеног садржаја”, написао је француски комесар.

 Немачка канцеларка Ангела Меркел сматра међутим да су забране које су друштвене мреже увеле Доналду Трампу „проблематичне”, јер су слобода говора и мишљења људска права од највећег значаја. Канцеларка се слаже с ранијом праксом обележавања Трампових спорних објава и сматра да се право на слободу говора може ограничити, али само у складу са законом и у оквирима које дефинишу законодавци, а не одлукама менаџмента друштвених мрежа. Британски министар здравља Мат Хенкок рекао је да друштвене мреже сада доносе одлуке као уредници, пресуђујући ко сме да добије глас.

Руски опозиционар Алексеј Наваљни упоредио је Трампово протеривање с „Твитера” с државном цензуром у Русији и Кини, где су приватне компаније постале најбољи пријатељи државе за чији рачун врше цензуру.

 Кинески медији нису пропустили прилику да ударе пацку САД, оценивши да оне више немају морално право да критикују друге због слободе говора.

„Ућуткивање америчког председника на друштвеним мрежама разоткрило је двоструке стандарде САД и представља за њих лекцију да слобода говора има границе. Ниједна влада не може да има нерегулисани интернет”, пише кинески таблоид на енглеском „Глобал тајмс”. Кинески аналитичари кажу да је њихова влада регулисала интернет да би створила „здраву средину за грађане”, док су америчке платформе започеле чистку због тога што су наклоњене одређеним странкама. Кажу да су САД постале предмет спрдње у свету и да више не би смеле да сматрају да су специјалне и посебне у односу на остатак света.

Активисти цивилног сектора подржавају одлуку о суспензији. Они кажу да је напад на Конгрес показао да је заговорнике теорија завере и подстрекаче на насиље много раније требало цензурисати и да је после тог инцидента јасно колику моћ и одговорност у јавној дебати имају друштвене мреже.

Оне јесу дуго толерисале проблематичне објаве водећих политичара, уз образложење да јавност треба да чује ставове изабраних лидера. Трампу су прогледали кроз прсте када је 2017. претио вођама Северне Кореје да их „ускоро неће бити”, иако је јасно прекршио политику која забрањује претње насиљем, директне и индиректне. Лажно је тврдио да  је Иран лансирао ракету која може да добаци до Израела, али твит му није обрисан.

Пандемија је многе ставове променила. „Фејсбук” и „Твитер” су у марту брисали објаве председника Бразила и Венецуеле због дезинформација о ковиду 19. У мају су први пут Трампови твитови добили плаве узвичнике, као упозорење да су потенцијално нетачни. Председник САД је тада запретио да ће укинути члан 230 једног закона који штити платформе од одговорности за објављени садржај. И демократе подржавају укидање тог члана, али из другачијих побуда. Док би конзервативци тужили друштвене мреже за цензуру, либерали се залажу за још већу модерацију како би се уклониле дезинформације и опасан садржај. Због тога многи упозоравају да ће укидање правне заштите лоше утицати на слободу говора јер ће платформе појачати контролу садржаја.

„Твитер” је суспендовао и више од 70.000 налога повезаних са покретом Кјуанон који шири бизарне теорије завере, између осталих да се Трамп бори против педофилског круга којим управља „дубока држава”, истакнути чланови Демократске стране и део Холивуда. Такође, обрисао је објаву кинеске амбасаде у САД у којој се тврди да су ујгурске жене еманциповане захваљујући кинеској политици у провинцији Синђијанг и и да промене у саставу становништва нису узроковане присилном стерилизацијом како тврде западни медији.

Има и мишљења да је потез „Твитера” према Трампу лицемеран јер су му годинама дозвољавали да крши политику коришћења, а терају га сада када одлази с власти не би ли код будуће администрације обезбедили себи што повољнији третман. Америчка Федерална трговинска комисија (ФТЦ) и готово све савезне државе у децембру су тужиле компанију „Фејсбук” јер, како су рекли, крши закон који спречава стварање монопола. Америчко Министарство правде је у октобру из сличних разлога тужило „Гугл”.

Коментари14
fb754
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Ako se neko još seća tog,,negde pre 10 godina kompanije google, yahoo, cisko i još neke su optužene da su za kinesku vladu radile slične stvari. Tada su išle pred senat kao optužena strana.
Krstivoje Šalajić
Ustavno garantovana "sloboda govora" se odnosi na drzavu. Drzava ne sme svojim zakonima ili na drugi nacin da ogranicava slobodu govora. A privatne kompanije mogu - kao sto svaka novina, radio, televizija imaju urednika koji bira sta hoce i sta nece da objavi. Uostalom, to kod nas gledate svakog dana!
M
Da li ti stvrno mislis da privatnici protiv bilo kog ustava i zakona mogu da sistematski i svaki dan satanizuju i sankcionisu bilo kog pojedinca, a pogovoto jednog predsednika?
Божидар Анђелковић
Извршни директор Твитера Џек Дорси изнео је планове за далекосежну акцију на овој друштвеној мрежи, откривају снимци који су наводно процурили од инсајдера компаније, што имплицира да ће кампања цензуре трајати и после инаугурације новог америчког председника Џоа Бајдена. „Тренутно смо фокусирани на један налог, али ово ће бити веће од само једног налога и трајаће много дуже од једног дана, недеље и наредних неколико недеља, а биће и после инаугурације“, рекао је јуче Дорси у видео снимку.
Mrki
Sam Zukerberg je izjavio da je na zalost zatvorio Trampov nalog i to je nazvao opasnim presedanom.Inace zasto Pelosi nije kaznjena sa istom zabranom zbog zestokih napada na Trampa kad je postao predsednik i optuzivala da ga je Rusija dovela na vlast.Merkelova je takodje kritikivala zatvaranje Trampovog naloga.
Stevanović
Dešava se cenzura i na politikinom portalu... Nema pune slobode političkog izražavanja na pojedine teme. Karakter te cenzure je često u sazvučju sa moćnim medijima navedenim u članku.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља