Блиски исток се ужурбано престројава да би се што успешније уклопио у промене политике према хаотичном региону које се очекују од нове америчке администрације.

У Каиру је одржан састанак блискоисточног квартета који чине Европска унија, Русија, САД и Уједињене нације. Израелски премијер комбинује предизборне амбиције и жељу да се не удаљи од стратешког савезника. Палестинци не крију наду да их Џо Бајден неће маргинализовати као Доналд Трамп.

Саудијска Арабија је, очекујући обнову дипломатског приступа Вашингтона према Ирану, изненадно одлучила да после три године прекине блокаду и обнови дипломатске односе са Катаром. Египатски председник, Трампов „омиљени диктатор”, брзо је ослободио хиљаде политичких затвореника и такође се помирио са Катаром. Жури да нормализује односе са Турском која се након Бајденове победе одлучила да после две године врати амбасадора за Тел Авив и понуди маслинову гранчицу Египту и државама Залива.

Монарси Јордана, Емирата и Бахреина, који су досад играли само на Трампову карту, на самиту у Абу Дабију издали су саопштење у коме снажно подржавају Палестинце и решење сукоба са Израелом.

Састанак квартета у Каиру послао је јасан сигнал Бајдену да под хитно треба обновити израелско-палестинске преговоре, што је наговештај озбиљних блискоисточних заокрета у региону који ће бити један од спољнополитичких приоритета нове администрације.

Трамп је мировним планом познатим као „посао века” фактички покопао решење по формули две државе у границама какве су постојале пре рата 1967. који је довео до окупације, уз неопходне усаглашене корекције и источни Јерусалим као главни град независне Палестине.

Премијер Бењамин Нетанијаху био је охрабриван да сачува замрзнути статус кво који Палестинце удаљава од независности, а кампањом за дипломатско признавање Израела успео је, да уз обилату помоћ Вашингтона, нормализује односе са четири арапске земље без давања икаквих уступака око палестинског питања. Трамп је појачавао притисак на Палестинце да прихвате његове и Нетанијахуове диктате и четири године их је држао у стању хибернације.

Палестинци сада на основу Бајденових „позитивних сигнала” верују да ће поново бити активиран колективни приступ решавању светских проблема, укључујући и конфликт са јеврејском државом. Председник Махмуд Абас рачуна на другачији амерички приступ и препознаје прилику да Палестинце извуче из међународне и арапске изолације.

„Не желимо искључиво америчку улогу у мировном процесу која је последњих година била катастрофална”, каже шеф палестинске мисије при УН Ријад Мансур.

Промена у Белој кући навела је шефа Политбироа Хамаса да писмено прихвати Абасов захтев чиме је послата порука Бајдену и ослобођен пут изборима, влади националног јединства и председничким изборима у наредних шест месеци.

Нови амерички председник свакако неће повлачити потезе који би нашкодили стратешком партнерству са Израелом, али Нетанијаху неће поново бити у прилици да укњижи капиталне Трампове поклоне као што су били излазак САД из нуклеарног споразума са Ираном, пресељење америчке амбасаде из Тел Авива у Јерусалим, признавање израелског суверенитета над сиријским Голаном и мировни пакет који ништа не доноси Палестинцима.

Док највеће Нетанијахуове кошмаре изазива Бајденова најава да ће преиспитати нуклеарни споразум, не мање га брине намера нове администрације да се представи као објективнији брокер блискоисточног мира.

Бајден верује у преговорно решење две државе. Не одобрава градњу јеврејских насеља и израелску контролу над 60 процената Западне обале која би, уз појас Газе и источни Јерусалим, требало да представља територију независне Палестине и њених пет милиона становника.

Нетанијаху је Трампове последње дане у Белој кући искористио да одобри градњу 800 нових кућа за насељенике на Западној обали. Личи на поруку бирачима деснице уочи избора да је он једини који је у стању да се супротстави Бајдену и обезбеди да Американац не диктира политику према Палестинцима. Истовремено, не жели да га затекне промена у Вашингтону. Премијер који је омаловажавао израелске Арапе изненадио је многе најављујући могућност да се неко из њихове заједнице – која чини петину од 9,2 милиона становника Израела – нађе на листи његовог Ликуда за изборе 23. марта.

Откуд такав заокрет лидера Ликуда? Прикупљање гласова за четврте изборе за две године или прилагођавање очекиваним променама у блискоисточној политици САД?

Однос према Палестинцима одувек је, много више од политичке идеологије, одређивао поделу израелског друштва на конзервативце и либерале, а током деценијске владавине десничарског премијера угрозио је статус земље као једине демократије Блиског истока. Израел је „апартхејд” држава, тврди водећа израелска група за људска права Б’Тселем, што власт одлучно демантује.

У временима када се конфликт приближава тачки без повратка јер више неће бити могуће поделити земљу између два народа, питање је да ли је Бајден особа која може да предупреди нову палестинску интифаду и трагедију на обе стране. Експерти га саветују да уместо притиска да се седне за преговарачки сто ограничи своје амбиције и прво покуша да уклони висок степен неповерења и да побољшање позиције Палестинаца као поузданог партнера.

Колосални циљ. Деценије окупације убедиле су многе Палестинце да Израел није озбиљан партнер за мир, а године терора и ракетних напада навеле су многе Израелце на исти закључак о Палестинцима.

„Можемо да кажемо две државе за два народа, једна држава за све народе, федерација, конфедерација, можемо да урадимо много – али пре свега морамо да изградимо поверење”, каже и израелски премијер Рувен Ривлин. Може ли са тиме да се сагласи и Нетанијаху?