четвртак, 25.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 14.01.2021. у 19:41
ИСХРАНА

Изазови зимског апетита

Пад температуре уз мању количину дневног светла на неки начин утиче на рецепторе за глад у мозгу, појачавајући апетит
(Фото Пиксабеј)

Ако вам се чини да више једете у ово зимско време, осећај вас не вара – зима заиста утиче на ваш апетит. Међутим, не брините, постоје начини како да држите апетит под контролом. Када наступи хладно, празнично време, онда нам се једе јача, калоричнија храна. Ако мислите да научници тачно знају зашто је то тако, разочараћу вас. Претпоставља се да је разлог психолошке као и физиолошке природе. Пад температуре уз мању количину дневног светла на неки начин утиче на рецепторе за глад у мозгу, појачавајући апетит. У ово зимско време се мање и крећемо (јер смо унутра) и мање трошимо калорије на активности, а више на терморегулацију нашег тела. Резултат можете да наслутите.

Особе које током године држе стабилну килажу, обично се у зимским месецима угоје око пола килограма до килограм. Код особа код којих тежина у току години варира, овај „зимски додатак” је и знатно већи, што неповољно може да утиче на дијету уколико се одлуче да је држе зими. Просечна особа од 50 година која није физички активна обично је тежа 15-20 килограма него када је имала 20 година, управо због „зимског” гојења (мало по мало). Појачан зимски апетит додаје килограме и масне наслаге управо у ово време у току године.

Чим падне температура зажелимо се јаке хране, гибанице, макарона с месом, масног сира, домаће погаче, џема и кромпира. Све то нас лепо „греје” и даје нам снагу, али и више од тога. Још ако нам је у стану или кући хладно, „навалићемо” још више. Хладноћа шаље мозгу сигнал да је хладно, а овај укључује „функцију преживљавања”, која шаље наредбу телу да се загреје и то брзо – скаче апетит. Истовремено организам тражи храну богату угљеним хидратима (скробом и шећерима) што има за последицу да нас брзо загреје. Ниво шећера у крви расте и спушта се што даље утиче на апетит. Брже огладнимо, па пожелимо још јаке угљенохидратне хране и тако се то врти у круг. С обзиром на то да је и зима време разних прослава, овакве хране имамо у изобиљу.

Храна богата угљеним хидратима диже ниво серотонина који нам помаже да се „боримо” против депресије изазваном мраком и хладним временом. Када се рано смркава, имамо мање времена за (физичке) активности напољу и завлачимо се у куће. Мање времена значи мање потрошње калорија, а то опет значи слабији резултат на дијети.

Време утиче на наше расположење, расположење утиче на нашу исхрану, а када је хладно и тмурно време није нам ни до чега, само желимо да једемо више. Али ако би се уз здраву исхрану покренули и активирали и у затвореном простору, физичка активност би повећала ниво серотонина и утрошила онај вишак калорија и орасположила нас двоструко. Без тога, биће нам много тешко да постигнемо оно што смо зацртали.

Да се зими не бисте угојили:

Не заборавите на ужину. Она нам служи да одржимо ниво шећера у крви што равномернијим, како не би прегладнели и после претерали са јелом. Бирајте храну која је нутритивно богата, са доста влакана и беланчевина.

Избегавајте сокове, слаткише и грицкалице. Ако их често једемо, они нам највише сметају. Пуни су шећера, масти и угљених хидрата, калоријске бомбе које гоје.

Пронађите здраве рецепте. Скоро свако калорично и јако јело може да се припреми и на алтернативан начин са мање калоричним намирницама. На пример, ако волите пицу, нека буде дијетална.

Направите план физичких активности. Чак и када је фебруар месец, ставите на папир шта све можете да радите напољу или унутра. Планирајте куповине као физичку активност.

Регулишите температуру у вашем простору. Ако имате сопствено грејање на послу, у кући или стану, повећајте температуру, изолујте прозоре и врата.

Облачите се према временској ситуацији. Не излазите напоље слабо обучени, нека вам одећа буде слојевита и примерена времену. Уколико није довољна, може вас спопасти глад док сте напољу.

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com

Коментари0
6505f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља