Пишем вам о Општој болници Пожега, Здравствени центар Ужице, или како је ми најчешће зовемо „Болница на Савинцу”, чији је управник др Јелена Милићевић. Пишем вам о нашој болници. И о нашим херојима, свим запосленима у овој болници. Пишем вам као лекар, пацијент ковид позитиван, лечен у овој болници од 8. до 24. децембра 2020. године. И дивим се свим запосленима и захваљујем се на хуманости, на стручности, на лепој речи и осмеху који боји сваки болнички дан у лепо, у нади да ћете га, иако врло болесни, преживети. И да ћете дочекати следећи дан где ће вам сви ови дивни људи – лекари, медицинске сестре, техничари, возачи санитета, помоћни радници, сервирке и куварице, осмехом обојити и следећи дан, као и надом да има будућности за ово наше српско здравство.

И нећу поменути ниједно име посебно – ни доктора, ни особља јер се плашим да ћу некога заборавити, а то би било некоректно пошто су они ТИМ. Тим, који удружен у ковид болници, јер су тренутно у том статусу, побеђује пошто су једно, јер су ту да помогну, да излече, да буде што мање компликација, да сви оду својим кућама, опорављени. И као лекар била сам заиста поносна, до суза, сваки пут када би моје колеге дошле у визиту – њих шесторо или седморо а као једно, као тим који брине, који сарађује, који се договара. И нема „мој” или „твој” пацијент, има само „наш” пацијент коме треба помоћи. Сестре преуморне а насмејане. За сваког лепа реч, стрпљење и помоћ. И онда ви као пацијент добијете снагу да се борите и надате јер видите колико се они сви боре за вас. И колико се труде, и да не треба као пацијент да бринете да ли је све што је требало да се уради –урађено. Јер јесте, јер они брину о томе.

Ово је увек била моја болница јер сам годинама пацијент доктора Јовике Стокића, ендокринолога. И увек сам је тако доживљавала. А сада је то моја болница заувек и сви запослени у њој су моји хероји. Јер сам после седамнаест дана лечења дошла кући жива, опорављена, у срцу задовољна јер ми је ова група колега вратила веру у српску медицину. Веру да било где да ради у овом свету лекар може бити најбољи. И нисам ја у овој болници била ВИП пацијент јер сам лекар. У Општој болници у Пожеги сваки пацијент је ВИП пацијент.

И сви лекари из овог нашег краја, сви који брину о својим пацијентима, неки више, неки мање, требало би да оду у ову болницу и науче од ових колега који ту раде како заиста треба бринути о пацијенту.

И зато апелујем на моје суграђане, Ариљце, на Пожежане, Косјерце да помогну и подрже ову болницу кад год су у прилици јер ово је наша болница и ово су наши хероји. И поносим се њима увек и на сваком месту највише, јер су то и заслужили.

Др Ранка Мићић,
специјалиста дерматовенерологије,
Ариље