Велико ратно острво остаће резерват природе као и до сада и на њему неће бити никакве урбанизације или изградње, тврди Марко Стојчић, главни градски урбаниста, а преноси Беоинфо. Пројекат који је покренуло Јавно комунално предузеће „Београдски водовод и канализација” односи се само, како каже, на алтернативне локације са којих би град могао да се снабдева пијаћом водом.
– Једино чиме ћемо се позабавити, а да је ван оквира ове приче, јесу одређене грађевине које су тамо настале у последњих неколико деценија. Претходних дана у јавности су се појавиле нетачне информације које се тичу урбанизације и изградње на Великом ратном острву. Став града по том питању је врло јасан, са чиме се слажу и одређене републичке институције које имају надлежности на том простору. Урбанизације неће бити, као што не постоје ни било какве околности под којима би се тамо нешто градило – нагласио је Стојчић.
Идеја града, односно „Водовода” јесте проширење уже зоне водоизворишта, односно проширење позиција са којих би се град снабдевао пијаћом водом.
– Тако смо и дошли до идеје да Велико ратно острво може да буде једна од тих територија. Ради се студија којом ће се показати могућност постојања еколошких рени бунара који би евентуално били постављени уз обалу Великог ратног острва. На тај начин бисмо употпунили водоснабдевање Београда. Еколошки рени бунари постоје у другим европским и светским градовима који су веома активни по питању заштите животне средине. Сада чекамо елаборат који ће показати да ли је тако нешто уопште могуће на Великом ратном острву, док ћемо у другој фази моћи да видимо како ће изгледати рени бунари и на којим ће се позицијама налазити – додао је Стојчић.
Он се осврнуо и на Макишко поље истичући да неће бити никаквог угрожавања водоизворишта.
– Оно што је била тема плана, који је усвојен на Скупштини града, није ужа зона водозаштите, односно није зона коју користи „Водовод”. Ради се о потпуно другој страни на којој се више од пола века налази ранжирна станица и други објекти изграђени на том простору – рекао је Стојчић.
