Бриљантним успехом који надмашује досадашње завидне резултате на Жаутиковској олимпијади у Казахстану из математике, физике и информатике даровити ученици Математичке гимназије отпочели су нови, овогодишњи низ наступа на престижним интернационалним смотрама знања. Ово међународно надметање чији организатори сваког јануара, ево већ 17 година, бирају, позивају и окупљају најуспешније ђачке тимове први пут је одржано на даљину. Седам ђака јединог српског тима, међу 146 екипа из 20 држава, завредело је седам медаља, и то пет златних, једну сребрну и једну бронзану.

Знањем математике наши ђаци Милош Милићев, Урош Цоловић и Игор Енги нису освојили мање од злата. Исту медаљу из физике завредео је Душан Бегуш, а бронзану Петар Самарџић. Из информатике мало је фалило да овога пута оба представника Србије буду међу првонаграђенима. Злато је припало Матеји Вукелићу, а за нијансу једнак успех измакао је сребрном Јовану Бенгину. Укупан резултат тима престоничке школе од националног значаја приближан је оном из 2017. године, када је екипа Математичке гимназије такође освојила седам одличја (пет златних и два бронзана), али у конкуренцији од 60 екипа из 17 држава. Памти се из те године невероватан успех тадашњег гимназијалца Павла Мартиновића који је освојио специјалну награду за бриљантно и оригинално решење најтежег задатка. Његовим стопама настављају нове генерације блиставих умова ове куће знања.

– Жаутиковска олимпијада веома је озбиљно такмичење на коме не може да учествује било ко. Сваке године ту су најбоље руске екипе, што на језику математике значи светска сила у овој науци. Увек су ту и учесници из Румуније, Бугарске и Казахстана. А ове године било је још озбиљније. Учествовало је 1.006 такмичара, што је готово двоструко више него лане, а међу њима и ђаци из Индонезије и Ирана. Мислио сам да смо претходних година, у односу на досадашње резултате, као тим досегли најбољи успех. Ђаци су опет померили стандарде. Ово је други пут да имамо три златне медаље из математике откако, по позиву, учествујемо на овом такмичењу што је невероватно – објашњава за наш лист проф. др Бобан Маринковић, лидер тима.

Гимназијалцима Математичке, као спољни сарадник школе, он је професор линеарне алгебре и аналитичке геометрије, а иначе предаје математику на Технолошко-металуршком факултету. Први пут три злата из математике, као фантастичан успех на Жаутиковској олимпијади, остварила је екипа када је Павле Мартиновић добио специјалну награду. Он је и ове године, неформално, био део екипе, као преводилац задатака.

− Мој је план да Павле од следеће године буде вођа тима, за то га спремам. Доста сам ја водио, шест пуних година од укупно осам колико учествујемо у овом надметању. За мене је овогодишњи успех убедљиво највећи до сада. Нијанса је фалила да из информатике буду две златне медаље. Јован Бенгин коме предајем ове године је сјајан. Направио је мали превид који га је коштао златне медаље, требало му је пет минута више, јер овде нема речи о незнању. Он је и прошле године на истом такмичењу освојио сребрну медаљу, ове му је златна измакла из руку, али сад је трећи разред и имаће шансу и следеће године да се домогне злата које заслужује – каже професор Маринковић.

Да је овогодишње учествовање гимназијалаца Математичке заправо и најуспешније до сада на олимпијади у Казахстану наглашава и Мирјана Катић, директорка Математичке гимназије. Каже да ђацима нимало није било лако, нарочито у датим околностима које су надметање због пандемије изместиле у онлајн окружење.

– Од сваког организатора светског такмичења добијамо посебне инструкције, какву опрему треба да имамо, како да је поставимо. За ову олимпијаду тражено је чак да се поставе камере у ходницима, да се све снима по строгим инструкцијама. Кад су у Казахстану, такмичари добију својих пет минута да непосредно са прегледачем разјасне недоумице, објасне због чега сматрају да је њихово решење тачно. Сад се све скенира, пише, шаљу се мејлови, ишчекују одговори и све је то додатни стрес за учеснике. Све се добро завршило. На крају смо се и смејали закључујући да нам је лакше и три дана ако треба да путујемо до Казахстана него да се разјашњавамо мејловима – искрена је Катићева.

Напомиње да су и сада плаћали котизације за учешће, били принуђени да купе прописану опрему да би могли да учествују у овом међународном такмичењу, јер је иначе нису имали. Кад се сведе рачун, требало је готово исто новца као и да је екипа отпутовала у Казахстан. Као и свих ранијих година, добро им је дошла подршка „Телекома Србија” која ученике Математичке гимназије прати откако учествују на овом надметању.