петак, 05.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 16.01.2021. у 10:32 Слободан Самарџија
ИСТОЧНА СТРАНА

Инвазије на Крим неће бити

Претње Русији више неће стизати из централе НАТО-а него из Вашингтона (Фото ЕПА-ЕФЕ/Алексеј Дружинин)

САД и НАТО припремају се да изврше инвазију на руско црноморско полуострво Крим, прича је која се повремено провлачи кроз светске медије. У том смислу се почетком децембра прошле године огласио и Јефим Фикс, заменик председавајућег кримског парламента, који је навео да је на Москви да одлучи како ће организовати одбрану дела своје територије, као и да „звецкање оружјем” западног војног савеза „уноси немир у свакодневицу Кримчана”.

Недавни „блиски сусрети” америчких и руских бродова у водама које спајају Блиски исток са Европом и Азијом, и које су одувек биле поприште сукоба, несумњиво указују да време великих ратова још није минуло. Новембарски маневри НАТО-а у оквирима којих су испаљиване и ракете способне да погоде циљеве на Криму, само су епизода у овој игри. Додајмо и да је ових дана у једну војну базу у Румунији упућено 90 припадника америчких оружаних снага и више офанзивних беспилотних летилица. 

Ипак, да ли постоје објективни услови да оружје проговори пуном силином?

САД свакако нису саме за себе довољно моћне да отворено крену на Русију. Ни чињеница да је амерички војни буџет безмало десет пута већи од руског не гарантује коначни успех. Ратовање далеко од својих обала ретко када је доносило срећу и тога су у Вашингтону веома свесни. На помоћ европских савезника не могу са сигурношћу да се ослоне. Убеђивање других да се придруже војном походу против највеће државе на свету прескупа је и несигурна работа. Захтева цењкање, давање уступака, умањење сопствене добити… Ипак, паре одвојене за војску, наоружање, научне лабораторије, тренинг центре и слично морају бити утрошене. То траже амерички порески обвезници, чак и они који се у суштини противе сваком рату.

На руској страни ништа од поменутог не уноси спокојство. Напротив, овде су свесни да је противник довољно снажан да се оријентише на повремене чарке, попут ових у Црном мору или, такође не тако давно, у близини Владивостока, у Источном мору. У Москви су свесни и да им тек предстоји прилагођавање новој америчкој администрацији коју ће од 20. јануара предводити демократе, а која се у неким претходним инкарнацијама није показала претерано спремном на поштовање међународних правила.

Такође, ма колико моћ Вашингтона не била као некада, ваља имати на уму да новоизабрани председник Џозеф Бајден на власт долази у тренутку када су САД окупиране масовним вишемесечним расним и политичким протестима, порастом криминала, пандемијом вируса корона и, практично, пред ванредним стањем. Све поменуто може да изазове нежељене последице и по друге државе. Новонастале околности приморавају новог домаћина Беле куће да проблеме решава по скраћеном поступку, „чврстом руком”, а то је тек корак ка класичној аутократији коју у САД толико воле да критикују.

Каквим потезима ће Бајден покушати да докаже да је чврсто засео у седло? 

На спољном плану то би заиста могла да буде нека ратна авантура, па можда и поменута инвазија Крима. Тиме би у одређеној мери релативизовао проблеме на домаћем терену и скренуо пажњу обичних Американаца на дешавања ван граница. Наравно, таква могућност има превише негативних подврста. Али, ако околности тако налажу, сва средства су прихватљива и дозвољена.

Могло би се ипак рећи да ће у непосредној будућности претње Русији више стизати из централе НАТО у Бриселу него из Вашингтона. Према једној анализи обелодањеној у децембру протекле године тврди се да је Москва одлучна у својим агресивним потезима према појединим чланицама алијансе. „Дугорочно гледано, Русија ће до 2030, највероватније, остати главна претња западном војном савезу”. На поменуто се надовезао генерални секретар НАТО, Јенс Столтенберг, изјавом да би чланице ове организације требало додатно да ојачају своје присуство на руским границама, уз полуострво Крим, и у Црном мору уопште.

Ако је 2020. углавном прошла у вербалном надметању Вашингтона са Москвом, година у коју смо тек ушли могла би те речи лако да преточи у дела ван озбиљније контроле. Такође, ако се зна да САД немају петљу да ударе на Кину чиме би задовољиле домаће тржиште гладно ратних прича, а да на Русију гледају као на некога са ким би још увек могли „да ломе руке”, онда и дешавања у Црном мору имају смисла. 

Таква је тренутна рачуница. Колико је реална може да се потврди тек на ратном пољу. А ту има превише непознаница. По свему судећи прича о инвазији на Крим утихнуће сама од себе. Уосталом, Руси не би 2014. враћали полуострво под свој суверенитет да би га потом јефтино продали.

Коментари47
7d9cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan
Šta znači ovo kao Amerika zna da ne može ništa Kini a kao sa rusima bi mogli. Pa ljudi moji Amerika i Kina zajedno bi izgubili rat protiv rusa.
Белосветски
@Petrovic Dusan Тај народ је толико "јадан" да живи бар дупло боље од нас, као и од већине којима се Ви дивите. Ако је ствар у плати, онда је ствар колико за ту плату можете да купите. Месо, млеко,..., храна, комунaлије, лекови, превоз,... све је јефтиније него код нас а примања у рубљама су повећана него пре кризе, а цене стабиле и исте. У продавницама од птице млека и то руских птица, због чега ЕУ чупа косе јер су остале без размаженог руског купца.
Sergije Miletic
Putin je glavna opasnost po svetski mir.Sve price o "opkoljavanju"Rusije i pripreme Zapada da napadne Krim poticu iz Kremlja.Dizanje tenzija,homogenizacija svojih biraca,skretanje pazenje sa gorucih problema u Rusiji,izigravanje zrtve,sve su to sredstva propagandnog rata koja imaju za cilj da "pacifikuju"narod da na ulici ne bi trazio pravda,kao u Belorusiji.
Milan Karapandza
Gospodine Mileticu u totalnoj ste zabludi da je Putin pretnja svetskom miru. Putin svoje trupe ne stacionira oko SAD nego obrnuto. Normalno je da vi kao NATO-vac tako mislite.
Гуламфер
Путин јесте главна опасност за "нови светски колонијални поредак". То је тачно и то је оно што боли западњаке.
Прикажи још одговора
Joca Dobric
Hvala Autoru , na Vrlo dobarom tekstu posebno u djelu gdje kaze -ratovanje daleko od svojih granica je ,,, nepravedno i pogubno za agresora napadaca , tako je bilo i bice, bogatstvo novac tehnologija svijetlo -tamno oruzje ne pobjeduje i ne dobija ratove nego duhovna snaga -mudrost-patriotizam i volja za Mir Slobodu su nepobjedivi ,zapad toga Nema, nema takvih Ljudi niti takvih Osobina u mozgovima , sa ulozenim ogromnim brojem dolara ne pobjeduju ,,to je Cista Bozija Pravda ,,
nikola andric
Ratna retorika je namenjena poreskim obaveznicima drzava clanica NATOa. ''Najjaca sila na svetu'' se povukla iz Afganistana a da o Iraku i ne pricamo. ''Plase mecku sa reseto'' kako nas narod kaze. Evropa nije nikakva vojna sila pa nijje cudno da se ''prci NATOM'' a ne sopstvenim ''snagama''. Broj NATO vojnika na ruskim granicama je smesan u uporedjenju sa ruskim. Ukrajina koju ''Zapad'' upotrebljava kao piona u igri saka je dobila samo jezicku podrsku. Ali od nje ne moze da se zivi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља