недеља, 07.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 16.01.2021. у 20:15 Димитрије Буквић
ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (1)

Сећање на живот иза бодљикаве жице

Резервни коњички потпуковник Моша Меворах, аутопортрет

Да ли због тога што се окончао капитулацијом, или зато што је трајао свега једанаест дана, Априлски рат је, чини се, прилично скрајнут у српској култури сећања. Оружани „блицкриг” сила Осовине, којем се Југословенска краљевска војска неуспешно супротставила, започео је 6. априла 1941. а завршен је већ 17. априла, окупацијом Краљевине Југославије и одвођењем њених војника у заробљеништво. Будући да се ове  године навршава осам деценија од Априлског рата, „Политика” отпочиње серијал с намером да на основу историјских сведочанстава подсети на неке од бранилаца отаџбине. Започећемо га причом о Моши Мевораху, београдском Јеврејину чијим ће цртежима насталим у немачком заробљеништву 1941–1945 бити илустровани ови текстови.

Како би прекратио дане заточеништва у Офлагу XIII-Б и Оснабрику, Моша А. Меворах (1890–1982), тадашњи потпуковник поражене Југословенске краљевске војске, почео је да црта портрете својих ратних другова. Није ни слутио да ће на тај начин оставити вредно историјско сведочанство о заробљеницима који су после Априлског рата и слома Краљевине Југославије допали немачког заробљеништва. Уједно, његови реалистички цртежи одају и причу о свестраности овог ерудите, ствараоца и ратника.

Моша А. Меворах рођен је у Београду, где се школовао и студирао права. Упоредо је учио да слика, најпре код сликара Михаила Петровића, а потом и на Техничкој високој школи у Бечу, где је похађао и Експортну академију. Између два светска рата радио је као трговачки заступник, истовремено се бавећи цртањем, музиком и ангажманом у јеврејској заједници у Србији. Из његовог брака са супругом Видом изродиле су се ћерке Естер и Луци.

Поврх свега, у војној служби је провео безмало четири деценије – од 1912. до пресељења у Израел 1949. године. Учествовао је у оба балканска и светска рата. У Првом светском рату се, између осталог, у униформи српске војске борио око Београда и на Солунском фронту и повлачио се кроз Албанију. Овај Јеврејин који је бранио Србију добио је споменице за ратове 1912. против Турске и 1913. против Бугарске, албанску споменицу и златну медаљу за ревносну службу.

О свему овоме дознајемо из аутобиографских бележака Моше Мевораха, у којима он наводи да га је у освит Априлског рата 1941. Коњичка команда упутила у штаб Врховне команде на расположење Југословенској краљевској војсци. Капитулација га је затекла у униформи, на Палама, изнад Сарајева. Потом је одведен у немачко заробљеништво где је провео четири године, до ослобођења 5. фебруара 1945. Преживео је захваљујући одредби треће Женевске конвенције о поступању са ратним војним заробљеницима.

„У Немачкој смо се укрцали у воз 20. фебруара (1945). Овај транспорт приспео је у Београд 20. марта 1945. где сам се вратио својој породици, која је провела четири године у избеглиштву у Албанији, а вратила се у Београд два месеца пре мене”, забележио је Меворах.

Нажалост, Мошин отац Аврам Меворах није доживео крај рата. У родном Београду су га 1943. нацисти усмртили отровним гасом, за време преноса из Болнице трговачке омладине у којој је лежао болестан. Иначе, Мошина мајка Естер је преминула још пре рата 1935. године.

Моша Меворах је 1947. преведен у армију новонастале социјалистичке Југославије у чин резервног коњичког потпуковника. Почео је да ради портрете и цртеже за Државно издавачко предузеће „Дизјуг”. Портретисао је и Иву Андрића и Петра Коњовића, а цртеже је излагао у Павиљону „Цвијета Зузорић”. Затим се 1949. сели у Израел с породицом, где наставља да се бави илустрацијом и сликањем. Тамо је и преминуо, 1982. у Рамат Гану.

Највећи део од преко 600 портрета својих ратних другова које је Моша Меворах нацртао у заробљеништву послат је њиховим породицама. Изузетак је 19 цртежа и један аутопортрет који се чувају у Јеврејском историјском музеју у Београду.

 

Коментари6
44d69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Марко Латиновић
Захвални смо Политици на овом серијалу из заробљеничког живота током Другог свјетског рата. Мој отац био је такође један од заробљеника у Офлагу XIII-Б, Оснабрику и другим логорима. Нијемци су их по цичи зими водали са једног краја све мање Њемачке, да их савезници не би ослободили. Сјећам се да су послије рата бивши заробљеници организовали изложбе на којима су показивали своје изуме (чак и врло једноставне радио апарте) из логорских дана, као доказ борбе за преживљавање. Чинови су им признати
Vojislav Petrovic
U poslednje vreme sam gledao dosta video zapisa vezanih za dešavanja u Kraljevini Jugoslaviji u II. svetskom ratu i tragično je koliko je istorija posle II svetskog rata falsifikovana od strane pobednika (svih zajedno, komunista i Saveznika). Sramno je ono što su učinili JVuO i Draži Mihajloviću. Razumem porive, stabilnost u državi, izbegavanje nastavka građanskog rata, ali tolike laži i falsifikovanja, skrivanja dokumenata, ubistva. Nisam verovao dok nisam video te video zapise...
Dragan
Treba sto vise ovakvih tekstova i knjiga. O ljudima koji su obelezili period teskog vremena. VREME za sva vremena.
Aleksandar Milenkovic
Moj deda Marjan Milenkovic iz Jagodine, zarobljen kod Nisa u aprilskom ratu, preziveo logor u Nirnburgu, inace nazivo operisan od slepog creva 1943. Poziveo u dobrom zdravlju do 1975.
сивошевић
Нека му је вечна слава и хвала!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља