Удружење пензионисаних војних лица Србије сачинило је нови предлог измена и допуна Закона о пензијском и инвалидском  осигурању који ће доставити Влади Србије. Нови предлог измена обухвата питање управљања пензијским фондом, исправљање дискриминације према пољопривредним пензионерима са малим пензијама, али и питање враћања дуга државе пензионерима који је настао после увођења Закона о привременом  уређењу начина исплата пензија .

Међу предлозима је и укидање трајних пенала за све оне који пре 65. године живота оду у превремену старосну пензију, као и питање враћања имовине ПИО фонду. Идеја је и да се обезбеде додатна средства за пензијски фонд како би он постао финансијски одржив и без помоћи државе, објашњава Јован Тамбурић, председник овог Удружења.

Иако су сва ова питање горућа, он каже да би приоритет у решавању требало дати пољопривредним пензионерима, јер су њихова примања испод нивоа потребног за достојанствену старост.

 – Од око 1,7 милиона пензионера – 163.684 су пољопривредни, а сваке године се тај број смањују док се број пензионера у другим категоријама повећава. Статистика каже да у Србији има око 350.000 пољопривредних газдинстава, али је у фонду ПИО свега 110.722 осигураника, односно оних који уплаћују доприносе за пензијско и инвалидско осигурање. Истовремено је и број инвалидских и породичних пензионера у категорији пољопривредних знатно мањи него код других – инвалидских 7,8 одсто у односу на 16,2 процената, а породичних  11,7 одсто у односу на 22,3 одсто колики је просек код свих категорија. Ови подаци свакако указују да се о пољопривредним пензионерима не брине баш много – каже он.

То потврђује чињеница да иако је, према статистици ПИО фонда, најнижа пољопривредна пензија за октобар 2020. године износила 11.893 динара, пензију мању од тог износа примило 26.548 осигураника. Притом се за породичне пензионере овај износ смањује још за 30 одсто.  Треба знати да је овај износ мањи и од висине прихода на основу којих се стиче право на социјалну помоћ.

– Најнижа пензија у категорији запослених и самосталних делатности у исто време износи 15.113 динара, само зато што је пензијским законом 2011. године као основица за најнижу пензију пољопривредника одређено 9. 000 динара уместо 27 одсто просечне зараде без пореза и доприноса у претходној години како је одређено у случају најнижу пензију у категоријама запослених и самосталних делатности – објашњава Тамбурић.

У исто време ПИО фонд књижи дугогодишње дугове пољопривредних пензионера због тога што нису имали да уплате доприносе па им се и та најнижа пензија често додатно умањује.

– Положај ове категорије најстаријих би се поправио усвајањем измена Закона о ПИО и за најнижу пензију основица би била бар 32 одсто просечне зараде без пореза и доприноса на зараде у претходној години па би тада најнижа пензија у свим категоријама пензионера износила око 18.000 динара. Тако одређен износ није довољан за преживљавање, али би био већи од социјалне помоћи и једнак за све категорије пензионера. Измене члана 76. Закона о ПИО којим би најниже пензије свих категорија пензионера биле изједначене уставно се не би могле оспорити и њима би власт показала да им је заиста важно преживљавање око 560.000 или једне трећине пензионера у Србији чије су пензије ниже од 18.000 динара – истиче наш саговорник.

За тако одређену висину најниже пензије ПИО фонду би месечно требало око 2,3 милијарде динара или око 27 милијарди динара годишње, што је  0,41 одсто БДП-а. И с тим утрошком у повећању суме на пензије укупан трошак за пензије не би прелазио 11 одсто БДП-а колико је са ММФ-ом договорен лимит, а пољопривредни пензионери би имали разлога да почну да уплаћују себи доприносе и сутра остваре пристојнију пензију – закључује Тамбурић.