среда, 24.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 17.01.2021. у 19:33 Радмила Тодић Вулићевић
IN MEMORIAM

Соња је испунила косовски завет

Фото ЈТ

Нисмо ушли радосни у ову годину. Можда и на неком дочеку ранијих нових година нисмо били највеселији, али смо глумили радост, па смо делили лепе жеље и честитке.

Ову годину дочекали смо уморни, забринути, измрцварени. Све речи су постале фразе. Уосталом, мало је било речи, више копи-пејст порука. Једина мисао заправо јесте – да се преживи ова пошаст!

А онда нас је на божићно јутро преплавила неверица, па онда туга. Напустила нас је докторка Соња – Соња Живојинова. Да ли на почетку или на крају сваког телефонског разговора или поруке, увек је била неверица, збуњеност и туга до бола.

Писала сам Живојину почетком децембра. Питала сам како су. Управо због Соњиног посла и њене посвећености, били су ми брига. Није се оглашавао. Питала сам га да ли је био за Светог Николу у Приштини – није ми одговорио. Нисам ни слутила да су у великој борби.

Ми некадашњи житељи Приштине жалили смо кардиолога Мишка Борзановића, који нам је лечио родитеље још док смо били код куће, а налазио нам се сусретљиво и када је требало на Дедињу. Жалили смо и хирурга Банета Даковића, који нам је и у Приштини, али и у Београду, био „наш хирург”. Па оде и наш Богдан Дејановић, реуматолог, тако озбиљан, стамен, посвећен људском здрављу на Институту за реуматологију у Београду, али и ту, с народом у Лапљем Селу, сваког месеца. У малој амбуланти прегледао је и оне срчане болеснике који су њега чекали, одређивао коагулантну шему онима који су хтели да их он лечи – свима је био доступан.

Последњих дана децембра стигао је одговор од Живојина: „Соња сутра иде за Митровицу.” Сваких неколико дана писао је: „Биће добро.” И веровала сам да ће бити добро.

Усковитлале се емоције, навиру сећања. У дому здравља педијатрија је издвојена. Забрана уласка беспосленима овде није била формална. Све је имало беспрекоран ред. Питам докторку Соњу која породица има болесно дете којој би требала помоћ. Одговор добијам сутрадан, јер је она с главном сестром прегледала здравствену документацију. Предлог је ромска девојчица којој су због тумора ампутирали очи, дечак који се родио са атрофираним мозгом и још једно дете које вегетира. Од много болесне – издвојила је по савести и етици ове над чијом се судбином диже коса на глави. Житељи Грачанице знали су да тај и тај има неко болесно дете. А она је бринула о њима. У њеном списку била је и глувонема млада жена која своје већ велико дете носи на рукама и како се они у дому здравља сналазе да јој обезбеде пелене...

О овоме никада више нисмо причале. Одрађен је посао и нема приче о томе. Нема разговора ни о боравку у Италији. Нисам избројала децу и родитеље који су, након операције на срцу у Италији, дошли да се сусретну с доктором који је дошао из те земље. А срела сам их у порти манастира Грачаница с докторком Соњом. Све је било обично, једноставно, без интервјуа, камера. Готово се не бих сетила тога да моја мајка није познавала старицу, једину Српкињу која је остала у селу Плешина крај Урошевца. Соња и Живојин ишли су да је обиђу и обрадују с докторком Ирином, монахињом. И својом малом девојчицом Симонидом. И ко зна где су још обилазили усамљене и заборављене Србе.

Живојин је мој херој, говорила сам тада – када сам почела да се враћам... Ја сам отишла, а он је остао, оженио се и деца му се овде рађају и одрастају. Остао је да чува мој завичај.

Када сам сретала Соњу у дому културе, где се стално нешто догађало, коментарисале смо слике уметника, позоришне представе, промоције књига, филмове. Она је била увек присутна као интелектуалка и као Соња Живојинова. Али нису они никада били, нити су личили на оне парове који ће се наћи на насловној страни скупог часописа, у коме на десетак страна разговарају с њима и сликају их у различитом амбијенту. Они су увек били – ми. Соња је била типична косовска жена, која је сенка свога домаћина, али и стуб куће. Увек је била ту и чекала га са свих опасних места на којима се нашао, с ризичних путовања и ко зна из каквих ситуација. Они су знали. Они нису имали страх. Соња је као свака косовска жена месила погаче за бројне госте који су им долазили у кућу. То није никада терет. То је увек радост – имати госте. Косовска мудра жена зна да је она врат своме мужу. Крхка Соња била је и снага своме човеку разбарушеног духа.

Питали су неки откуд сахрана у порти манастира. Очигледно је да им није јасан дух опстанка овог народа. Они не схватају да народ овде живи са црквом, а црква дели страдање народа. Недељом се на литургији окупи пуно народа и деце. Деца одрастају, причешћујући се, прве кораке праве управо у порти манастирској. Димитрије и Симонида су шара у том прекрасном миљеу видовданске деце која се нађу у оном бескрајном колу око Грачанице или у Светим архангелима. Да ли би народ на Косову и Метохији опстао да није било манастира и да се нису рађала деца? То би био одговор онима који се цењкају нашом суштином.

Професорица Марија ми је послала поруку: „Када сте ми јавили за Соњу, прва мисао ми је била: ’Испунила је свој косовски завет.’”

„Соња је била мој највећи дар, тихи и неодступни пратилац. Бог дао, Бог узео! Жртва је основа света и љубави. Заједно смо померали границе слободе, а то значи да смо живели јако интензивно. Она се деци Косова принела на жртву! Одлазак у овим приликама био је само ствар тренутка. Двадесет година, доступна 24 сата у, могло би се рећи, ратним условима. Не тугуј и не жалости ме, она је свој косовски завет испунила. Хвала на оволикој љубави. Христос се роди!”

Тврда је душа Живојинова.

 

Коментари5
ab46e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jelena
Tekst je napisan tako...kao da sam procitala knjigu o herojima. Svaku recenicu ste opisali da sam stvortila sliku o svim ovim ljudima i njihovim delima...Ovako nesto zasluzuje da bude preneto na papiru i zbog teksta i zbog ovih ljudi koji su stvarno ispunili zavet
Сања
Наша штампа пише о томе шта је урадио или рекао овај или она у овом или оном "ријелити" програму, а за то време немамо појма шта се дешава, како живе и како се пате наши људи на Косову. Размишљам које ћу боје чарапе да обучем, који шал данас да ставим, да ми се слаже... а тамо наш свет муку мучи. Како помоћи тим људима, како поделити муку с њима, зашто нисмо више повезани?
Biljana Mašulović
Hvala vam gospođo Todić, što čuvate sećanje na doktorku Sonju. Njen odlazak,doživela sam kao lični gubitak. A izgubili smo je svi, i vi koji ste je poznavali, i mi koji nismo, mi koji smo čuli za nju tek kad nje nema više. Najveći je gubitak njene porodice. Hvala vam što ste pomenuli i ostale lekare njene kolege koji su nas napustili. Hvala vam na iznetoj suštini kosovske žene. Odlazimo, gubimo, trpimo... Živojinu, saučešće od duše Bog s nama
Milan
Da je samo SONJA verovala da je Kosovo Srbija dovoljan je razlog da ni jedan srbin koji ako iole ima casti nikada i ne pomisli a kamo li kaze da Kosovo nije srpska zemlja. SONJA je nas AKADEMIK. Neka TI je laka tvoja Kosovska zemlja . A sreca i zdravlje neka prate Tvoje potomstvo.
komentar
Iako ih nisam poznavala, njega ,Zivojina iz povremenih profesionalnih novinarskih javljanja, bar po liku znam , veoma sam se rastuzila ! Oni su pravi rodoljubi, zastitnici i nesebicna pomoc svom narodu u dugom i teskom vremenu borbe za opstanak na Kosovu ! Ona je otisla na Bozic! Ostala su decica kojoj treba velika podrska iako je Zivojin mocan ! Ali i on je tesko ranjen njenim odlaskom i zelim da njemu i celoj porodici izjavim saucesce u bolu! I mora se dalje, napred ma kako da boli !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља