недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 18.01.2021. у 11:15

Дрво је важан енергент

(Фото Pixabay)

Србија има добро снабдевање електричном енергијом. Захваљујући хидроелектранама изграђених у Титово доба и термоелектранама на домаћу сировину лигнит, цена електричне енергије од седам евроценти за киловат сат код потрошача је једна од најнижих у Европи, што је врло битно за ниска примања већег дела нашег становништва, од којих поједини не могу да плате струју ни са тако ниском ценом, него се плаћање обезбеђује из социјалних давања.

Како се највећи део електричне енергије добија из термоелектрана на лигнит, које загађују ваздух, неопходан је прелазак на производњу струје која не угрожава животну средину, што ће неминовно довести до њеног поскупљења код потрошача. Прелазак термоелектрана на природни гас, који се скоро искључиво добија из увоза, оптеретио би наш ионако негативан спољнотрговински биланс. Има предлога да се подигну ветро-паркови за производњу струје. Али ова струја са ценом од 12 евроценти по киловат сату на месту производње и дупло већом од садашње цене електричне енергије на месту потрошње је неприхватљива за стандард наших грађана.

Треба се вратити дрвету, хиљадама година искључивом енергенту. На два и по милиона хектара шума у Србији, што чину једну трећину површине Републике, депонује се годишње преко угљен-диоксида 50 милијарди киловат сати енергије. Ова енергија претворена у пелет, који сагорева под електронском контролом уз минимум честица, које загађују ваздух, кошта четири евроцента по киловат сату, а електрична енергија добијена из пелета коштала би код потрошача мање од 10 евроценти по киловат сату што би било подношљиво за наш животни стандард. Средства добијена за дрво од кога се производи пелет треба искористити за подизање квалитета наших шума, њиховим превођењем у виши узгојни облик. Не треба изгубити из вида да шуме имају и велики еколошки значај, да утичу на побољшање квалитета ваздуха, потрошњу угљен-диоксида и производњу кисеоника, одржавање режима вода, заштиту земљишта од ерозије и рекреације становништва. Фабрике пелета би биле лоциране у крајевима Србије под шумом, где је проблем миграције највећи, па би то помогло и његовом решавању. И естетски лепше изгледају зелене шуме него скаламерије од ветро-паркова које загрђују природу.

За првих пет година (2021–2025) од дрвета из неквалитетних изданачких шума требало би обезбедити производњу пелета од два милиона тона годишње укупне топлотне енергије 10 милијарди киловат сати. За ово је потребна инвестиција од 400 милиона, односно 80 милиона евра годишње. Остварен годишњи приход од 400 милиона евра био значајан би допринос бруто дохотку Србије.

Мр инж. Срђан Танасковић

Коментари14
f9ffd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusan1
Dali neko zna da mi objasni kako to da je pelet EKOLOŠKO gorivo a drvo NE ?
Артур
Ја сам прво средио фасаду зграде(заједно са комшијама),средио столарију па тек онда увео парно гријање на пелет.Стан је трособан а зграда од седам спратова је 1982. годиште.Зиму проводимо у кратким рукавима.Чињеница је да у вишеспратницама станови грију један други.Трошим једну врећу од 15 кг у два дана у просјеку од 15.10 до 15.4.
Hajduk Veljko
Samo da Vas obavestim. Srbija se gasifikuje. Grejacemo se na gas. Drvo, ugalj I pelet zaboravi te.
slamkamenac
Mozda za 10-20 godina taj gas stigne svuda, a i onda nece biti jevtin za obicnog coveka. koliko evra ce da vas kosta prikljucak? za pec na pelet potrosicete neku stotinicu evrica, a i pelet je jevtiniji od gasa za isti broj kalorija...
Бојан
Пелет није природна сировина тј не добија се директно из природе већ се прерађује у финални производ. У рачуницу енергетске ефикасности би требало урачунати и енергију потребну да се дрвни отпаци сакупе транспортују до фабрике и тамо пресују у пелет. Друго - нигде нисам чуо од људи који се греју котловима на пелет да је то јефтино грејање. За постизање исте температуре као котлови на угаљ и дрва је потребна огромна количина пелета. Неисплативо.
Саша Микић
Пелет, као и брикети од дрвета се производе исто тамо где се и прерађује дрво и прави се од отпадака, који су се некада бацали. Транспорта углавном нема. Што се тиче енергетске ефикасности грејања на пелет и о томе колико је то скупо може се дискутовати, мада ја нисам чуо ни од кога, ко се греје на пелет, да се покајао што је прешао на тај систем загревања. На крају не разумем колико је то ''огромна количина пелета''? За грејање 50 квм треба 3 т угља (лиг), 10 кубм дрва, 2,5 т брикета (пелета)!?
xxy
Palet se dobija od drveta a u drvo preradjivackoj industriji velika kolicina drveta ide u otpad sto se moze koristiti za palet. Koliko je otpada od trupca da se dobije drvna gradja pa opet otpad od izrade namjestaja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља