Србија има добро снабдевање електричном енергијом. Захваљујући хидроелектранама изграђених у Титово доба и термоелектранама на домаћу сировину лигнит, цена електричне енергије од седам евроценти за киловат сат код потрошача је једна од најнижих у Европи, што је врло битно за ниска примања већег дела нашег становништва, од којих поједини не могу да плате струју ни са тако ниском ценом, него се плаћање обезбеђује из социјалних давања.
Како се највећи део електричне енергије добија из термоелектрана на лигнит, које загађују ваздух, неопходан је прелазак на производњу струје која не угрожава животну средину, што ће неминовно довести до њеног поскупљења код потрошача. Прелазак термоелектрана на природни гас, који се скоро искључиво добија из увоза, оптеретио би наш ионако негативан спољнотрговински биланс. Има предлога да се подигну ветро-паркови за производњу струје. Али ова струја са ценом од 12 евроценти по киловат сату на месту производње и дупло већом од садашње цене електричне енергије на месту потрошње је неприхватљива за стандард наших грађана.
Треба се вратити дрвету, хиљадама година искључивом енергенту. На два и по милиона хектара шума у Србији, што чину једну трећину површине Републике, депонује се годишње преко угљен-диоксида 50 милијарди киловат сати енергије. Ова енергија претворена у пелет, који сагорева под електронском контролом уз минимум честица, које загађују ваздух, кошта четири евроцента по киловат сату, а електрична енергија добијена из пелета коштала би код потрошача мање од 10 евроценти по киловат сату што би било подношљиво за наш животни стандард. Средства добијена за дрво од кога се производи пелет треба искористити за подизање квалитета наших шума, њиховим превођењем у виши узгојни облик. Не треба изгубити из вида да шуме имају и велики еколошки значај, да утичу на побољшање квалитета ваздуха, потрошњу угљен-диоксида и производњу кисеоника, одржавање режима вода, заштиту земљишта од ерозије и рекреације становништва. Фабрике пелета би биле лоциране у крајевима Србије под шумом, где је проблем миграције највећи, па би то помогло и његовом решавању. И естетски лепше изгледају зелене шуме него скаламерије од ветро-паркова које загрђују природу.
За првих пет година (2021–2025) од дрвета из неквалитетних изданачких шума требало би обезбедити производњу пелета од два милиона тона годишње укупне топлотне енергије 10 милијарди киловат сати. За ово је потребна инвестиција од 400 милиона, односно 80 милиона евра годишње. Остварен годишњи приход од 400 милиона евра био значајан би допринос бруто дохотку Србије.
Мр инж. Срђан Танасковић