среда, 03.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 18.01.2021. у 21:00 Жељко Шајн
ИНТЕРВЈУ: МИЛОШ ВУЛИЋ, политиколог и теолог, експерт за папску дипломатију

Београд је мост између Истока и Запада

Власт у Србији јако добро разуме значај понтификалне дипломатије у међународним односима данас. Такво вођење политике је мудро због тога што би Србија папином посетом још подигла свој међународни углед, а храбро због тога што услед историјских околности не спада у политички популарне потезе
Папа Фрањо жели да посети нашу земљу (Фото Бета/АП)

Специјално за „Политику”
Милош Вулић је завршио теолошко-филозофске и друштвено-политичке студије на Понтификалном универзитету Грегоријана у Риму, а предмет његовог научног рада јесте улога понтификалне дипломатије у међународним односима 20. века. У Београду је завршио Дипломатску академију Министарства спољних послова. Као експерт за понтификалну дипломатију један је од ретких научника у региону који имају приступ архиву Ватикана.

Пандемија вируса корона успорила је или потпуно зауставила многе делатности, тако се и овом научнику испречила да настави рад на истраживањима, која ће, између осталог, сведочити о стогодишњици дипломатских односа с Ватиканом, утемељених 1920. године, у време Краљевине СХС. Такође, очекује се да се из архивских истраживања расветли истина и о Степинцу.

Можете ли нам приближити пројекат који водите, чији је предмет стогодишњица дипломатских односа наше државе и Свете столице?

У сарадњи с колегом др Милосавом Ђоковићем и уз подршку наше амбасаде, отпочео сам пројекат научног обележавања једног века од успостављања дипломатских односа између наше државе и Свете столице. Услед пандемије планирани међународни научни симпозијум је отказан, али ће почетком наредне године изаћи из штампе зборник радова „Век дипломатије и дијалога: стогодишњица успостављања дипломатских односа Краљевине СХС и Свете столице (1920–2020)”. Овај пројекат има велики дипломатски значај јер ће о односу наше државе и Свете столице писати најеминентнији светски стручњаци (Ђ. М. Кроче, Р. Толомео, М. Валенте, Р. Реголи и други), а двојезично издање зборника (на српском и италијанском језику) допринеће да се о овој теми проговори у академским и дипломатским круговима, како у Београду, тако и у Риму.

Ви сте један од ретких научника у региону који ће имати приступ архиву Ватикана за период од 1939. до 1958. Који ће бити предмет ваших наредних истраживања?

Моја истраживања биће везана за понтификалну дипломатију у европским међународним односима 20. века, односно однос папства према тоталитаризмима и, касније, према хришћанско-демократским покретима у Европи, који су поставили темеље европских интеграција. Ради се о најкомплекснијем историјском периоду и личности папе Пија Дванаестог, човека који је сâм водио спољну политику Свете столице, без постављања државног секретара и у чије време је понтификална дипломатија прешала пут од „непристрасности”, преко „тишине” до „интернационализма”, што је више него сложен процес. Наравно, за нас ће посебно бити важно расветљавање чињеница у односу Ватикана и усташког режима у НДХ, посебно улоге кардинала Степинца.

Како се припрема неко ко жели да истражује понтификалну дипломатију?

Било да се у Ватикану нађете као истраживач или као дипломата, битно је да схватите да вам је за било какав успех потребна темељна припрема, односно темељно знање. Наравно, свима нама који смо завршавали студије на понтификалним универзитетима, преко којих вршимо истраживања, лакши је пут, али увек има простора за одређене припреме. Као светли пример навешћу део из интервјуа који сам пронашао током својих истраживања, а који је управо „Политици”, 6. фебруара 1930. године, дао наш први дипломата при Светој столици, др Лујо Бакотић. Он је тада рекао: „Када ми је крајем 1912. године понуђено да као експерт суделујем у комисији која је имала да припреми материјал за конкордат и стављено ми у изглед да потом као делегат српске владе водим преговоре са Светом столицом, поред поновног темељитог проучавања канонског права и историје цркве, почео сам од почетка до краја најпажљивије да проучавам Свето писмо.” Дакле, без познавања канонског и дипломатског права, историје Католичке цркве и понтификалне дипломатије, као и католичке теологије, али и језика попут италијанског и француског, није могуће направити никакав озбиљан успех.

Недавно је папа Фрањо дао интервју за „Политику”. Које бисте од његових порука свету издвојили као најзначајније?

Интервју с папом је историјски. Не треба заборавити ни интервју Пјетра Паролина, који је, уз апостолског нунција и сада папу, такође говорио за „Политику”. У том смислу треба истаћи допринос који „Политика” даје нашој спољној политици јер објавити таква три интервјуа у годину дана остаће забележено као историјска ствар.

Какав је, по вашем мишљењу, папин однос према СПЦ и Србији?

Папа искрено жели да унапреди већ добре односе са СПЦ, али и с нашом државом. Код њега постоји велика и искрена жеља да посети нашу земљу. Иако није Европљанин, схвата значај Београда као моста који спаја Исток и Запад. То становиште поткрепљују чињенице попут постављања једног од најбољих ватиканских дипломата – надбискупа Лучана Суријанија – за папског амбасадора у Београду, као и недавна папина одлука да београдском надбискупу Станиславу Хочевару, човеку који поносно казује да Србију осећа као своју државу, а Београд као свој град, продужи бискупску службу за две године и да му повери нови мандат у Папском већу за јединство хришћана у Риму. Такође, чињенице да је папа случај улоге кардинала Степинца поверио и испитивању комисије СПЦ и добро позната чињеница да Света столица није признала Косово и Метохију – јасно указују на став Ватикана према Београду. Уз то, и лично могу да посведочим колико је поштовања уживао Његова светост патријарх српски г. Иринеј код највише јерархије у Ватикану.

Како оцењујете односе Републике Србије и Свете столице данас и да ли сматрате да се они могу још унапредити?

О јако добрим и квалитетним односима између наше државе и Свете столице говоре, пре свега, састанци на врху. Прво смо имали историјску посету државног секретара Свете столице, затим је уследила и посета председника Александра Вучића папи Фрањи. Већ сам у неким интервјуима за католичке медије рекао да садашња власт у духу отворене спољне политике коју спроводи јако добро разуме значај понтификалне дипломатије у међународним односима данас. Из те перспективе, за мене су уједно и мудри и храбри позиви које је председник упутио папи, а који се тичу његове посете Београду, као и политика која се води према Ватикану. Такво вођење политике је мудро због тога што би Србија том посетом још подигла свој међународни углед, а храбра због тога што услед историјских околности не спада у политички популарне потезе. Да се од такве отворене спољне политике не одустаје, сведочи и недавна изјава министра спољних послова Николе Селаковића да верује да ће се ускоро створити услови да папа посети Београд. Све су то докази да српска спољна политика одлично разуме значај понтификалне дипломатије и њен углед у међународној политици.

Коментари16
2e045
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matija Soskic
Srbija sedi na dve stolice, izmedju Rusije i Kine i Evropske unije. Takva politika je nikada nece dovesti do clanstva u EU jer ta organizacija ne zeli da u clanstvu ima spijuna. EU je ne samo administrativna, vec i politicka organizacija koja u clanstvo prima one koji doslovno slede njenu spoljnu politiku.
empty straw
Srbija je most ali zapad ruši mostove.
Lazar
Papa Francisko je hrabar, mudar i iskren hriscanin. Imati dobre odnose sa covekom koga slusa i postuje 2 milijarde ljudi, moze Srbiji da otvori mnoga vrata i donese grancicu mira. Pozdravljam arhijereje SPC i sve pravoslavne koji se - kao i ja - raduju papinoj poseti Srbiji.
Aleksandar Miljevic
Не дао Бог да Папа икада дође у Србију. То би довело до великих подела и у српском друштву, и у СПЦ, а не верујем ни да би људи који су толико пропатили због старе и нове НДХ, иза које је стајала јака подршка Римо Католичке цркве, све то гледали мирно.
Иван Ивановић
Не разумем шта има свето у имену те организације па да се пише великим словом

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља