уторак, 02.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 18.01.2021. у 20:30 Озрен Милановић

Рециклирање – спас за животно окружење

У Србији је од 2017. до 2019. године произведена укупно 831.000 тона комуналног пластичног отпада. Од ове количине отпада одвојено је, сакупљено и рециклирано 14.000 тона или два одсто
(Фото Пиксабеј)

Почело је чишћење Потпећког језера код Прибоја, где је Лим нанео око 7.500 кубика различитог отпада, највише пластичног. Слике које показују то ругло и немар отишле су у свет и поново покренуле приче како да се (не)понашамо. Одношење отпада на балирање и рециклажу у регионалну депонију „Дубоко” крај Ужица изгледа на први поглед као решење, али то не задовољава екологе и све оне који су иоле забринути за будућност животне средине.

Од осамдесетих пластика постаје саставни део наших домаћинстава, а такозвана ПЕТ амбалажа и кесе за једнократну употребу полако нас затрпавају. Рециклажа је мисаона именица за многе употребљаване предмете код нас, али не и свуда на планети. Рециклирање је процес разградње, а затим поновног коришћења материјала који би иначе били само бачено ђубре. Рециклирањем се спречавају милиони тона отпада од завршавања на депонији на којој отпад не може бити поново искоришћен. Депоније не само да су отровне по животну средину већ нарушавају и лепоту градова и места у којима се налазе.

Амбалажни, грађевински, електронски, електрични отпад, гуме, стакло, аутомобили, папир… најчешће се то код нас баца, гура што даље од свог прага и видокруга.

У Србији је од 2017. до 2019. године произведена укупно 831.000 тона комуналног пластичног отпада. Од ове количине отпада одвојено је, сакупљено и рециклирано 14.000 тона, или два одсто ове врсте отпада. С обзиром на то да одвојено сакупљање комуналног пластичног отпада није системски организовано, велике количине завршавају на несанитарним депонијама или у земљишту и речним коритима, показао је најновији извештај о ревизији сврсисходности пословања „Управљање пластичним отпадом”, који је поднела Државна ревизорска институција.

Пластици је потребно и до хиљаду година да се разгради, а у међувремену наноси велике штете животној средини и, посредно, здрављу људи. С друге стране, садашњим начином коришћења пластике и одлагањем пластичног отпада не остварују се привредне користи које би донео циркуларни приступ, па се пластика, као вредан материјал за привреду, губи након што је постала отпад, истакао је др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор. Како је нагласио, у циљу постизања веће стопе рециклаже пластичног отпада, потребно је унапредити систем одвојеног сакупљања комуналног отпада и примену начела продужене одговорности произвођача.

Спровођење ове ревизије је показало да су прописи у Србији у области управљања отпадом највећим делом усклађени с регулативом Европске уније, али да нису створени механизми за њихову потпуну примену.

Рециклажа је најмлађа индустријска грана у Србији, а према званичним подацима, бележи велики раст. О томе најбоље говори податак да је у протекле три године у овој индустрији запослено више од 10.000 људи. Успешни систем прикупљања мора да повеже и укључи произвођаче, трговце на мало, потрошаче и локалне власти. У Србији данас постоји 2.200 фирми које се баве сакупљањем и рециклажом отпада, што је у односу на 2009, када их је било 200, огроман напредак.

Поред стручњака, инжењера и еколога, рециклажна индустрија упошљава и сакупљаче секундарних сировина широм земље који често потичу из маргинализованих друштвених група, пружа им социјалну заштиту и укључује их у легалне токове.

Најзначајније рециклерске и сакупљачке фирме су основале Удружење рециклера Србије. Циљ је да се кроз заједничке активности заштите интереси рециклера и сакупљача, промовишу начела заштите животне средине, али и да се кроз партнерски дијалог с Владом Србије настави развој ове важне гране привреде.

Коментари8
635ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nije moral visok nego im se placa
Nisu na zapadu neki visoko moralni ljudi sa ekoloskom svescu, nego im se placa za svaku konzervu, staklenu flasu, pvc flasu i drugo. Znaci, placeni su da budu moralni i ekoloski svesni. Kada bi se i nasim gradjanima placalo za sortiranje otpada i oni bi imali visoku ekolosku svest.
zasto besplatno da radimo
U svedskoj kad ubacite praznu konzervu ili flasu od piva u kontejner odmah dobijete pare iz automata koji je ugradjen u kontejner. Zasto gradjani Srbije da besplatno sortiraju sekundarne sirovine iz djubreta, da bi ih firma za reciklazu prodala bez ikakvog truda i troskova jer kao glavno, ne mora skupo da plati postrojenje za separaciju otpada posto ima besplatne radnike sirom Srbije? I jos nam kazu da je to nasa duznost. Da trpamo pare nekom u dzepove?
Petar
Da li neko stvarno veruje da će se Srbi potruditi da sortiraju otpad i na pravi način koriste ove kante? Prvo treba naučiti da se đubre ne baca gde se stigne pa teko onda može da se priča o recikliranju.
recilaza
Ono sto se nama predstavlja kao reciklaza je u stvari besplatno primarno sortiranje djubreta, za racun firme koja ga onda lako proda kao sekundarne sirovine (staklo, metali, plastika...). Time se firma koja odlicno zaradjuje oslobadja velikog troska nabavke masine za sortiranje djubreta. Gradjani rade besplatno a vlasnik firme se bogati. Treba uvesti placanje za svaki komad direktno pri ubacivanju u kontejner ka sto je to reseno u skandinaviji i drugde.
Козјера
Довољно је знати енглески, имати интернет и мало жеље да се човек информише, да би се сазна да је прича с рециклажом пластике чиста превара. Пластика може да се рециклира највише двапут. Све то заврши на депонији на крају. Чак и у САД се рециклира свега 7% пластике, за разлику од метала, папира, стакла. Али се скупља, да би се грађани осећали боље. А код нас, још горе, заврши у природи. Једини спас је да се ограничи производња пластичне амбалаже. Јер нико не сме да изађе на црту "Кока-коли"...
dragan stankovic
Ovo je delimicno tacno, u Americi se slabo plastika reciklira ali zato se svi metali vise od 95% recikliraju. Kada sam u Srbiji pitao komsiju zasto baca aluminiumske konzerve u djubre odgovorio mi je da to samo Ciganini skupljaju i da je to za njega sramota da radi.
Petar
Ako već znaš Engleski onda bi trbalo da znaš da se u SAD skoro ništa nije recikliralo. Manje više njihova reciklaža se svodila na pakovanje đubreta u kontejnere i slanje u Kinu. Sada Kinezi više ne žele da uvoze tuđe đubre već sortiran materijal u SAD je nastala panika. Poslali su te kontejnere u neku državu ali su im i oni vratili "robu" nazad. Pola je bilo đubre sa kojim ništa ne može da se uradi. možda će napraviti bombe od toga kao što su od osiromašenog Uranijuma...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља