Мало је тренера на свету који су синоним за селектора, који су оличење те професије. Један од њих је свакако Бора Милутиновић (76), који је пет различитих селекција водио на пет узастопних светских шампионата: Мексико (1986), Костарику (1990), САД (1994), Нигерију (1998) и Кину (2002), која је с њим на клупи први пут у својој историји стигла до мундијала.
Своју Србију никада није тренирао, мада је силно желео. И зато кад год се у нашој земљи поведе прича о селектору и проблемима српског фудбала (они су углавном у вези с неуспесима репрезентације), многи би хтели да чују управо Милутиновићево мишљење.
– Ја сам вам незахвалан саговорник! Поготово на ту тему – каже амбасадор Светског првенства у Катару 2022. године Бора Милутиновић, који последњих година живи у Дохи.
Али људи у Србији желе да чују шта ви мислите о томе. Тим пре што сте водили репрезентације у земљама које збирно имају више од две милијарде људи?
Људи у Србији најбоље знају у чему је проблем и није у реду да им ја одавде солим памет. Није ми жеља да причам о стварима које су тако једноставне.
Мислите да је једноставно наћи правог селектора, поправити слику нашег фудбала?
Мислим, поред осталог, и на то. Ваљда код нас има способних људи који би могли да одговоре на то питање боље од мене. Питање је да ли смо свесни или нисмо и као љубитељи фудбала и као људи…
Делује као да нису сви свесни (ситуације)?
То сте ви рекли! Кажем вам да сам незахвалан саговорник. Као и сви који су стекли одређену репутацију у фудбалу, могао бих јавно да кажем много тога, али сматрам да не би било умесно да са ове дистанце попујем људима који су у нашем фудбалу. Лакше ми је да причам о мојим временима, сасвим другачијих од ових данас, када сам имао срећу да прођем феноменалну Партизанову школу и да откријем све најважније тајне фудбалске игре. То је била основа за све оно што је дошло касније. Кад имате такву основу, кад се држите традиције, све је онда лакше. Нисам рекао богзна шта, али толико за ову прилику…
Рекли сте много – да је све тако једноставно! Та ваша изјава, ипак, много говори…
Онда остајем при њој. Можда и из тих пар речи може да се извуче нека поука…
А. Милетић
