понедељак, 08.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 19.01.2021. у 16:15

Уочи стогодишњица смрти војводе Мишића

Живојин Мишић (Фото Википедија)

„Срећан ти пут, бубице моја”, овим је речима брижна мајка Анђелија отпратила свог најмлађег сина Живојина на више школе у Крагујевцу, и не сањајући да ће једног дана њен „Жућа” (како су га из милошта звали родитељи) постати српски Леонида и најхрабрији српски војвода у историји српског војевања.

Своју војну каријеру започео је у Артиљеријској официрској школи  коју је завршио тек после српско-турских ратова (1876–1878)  где се као војник-борац истакао и показао у бици код Адровца (1876), командујући Колубарским батаљоном Ваљевске бригаде друге класе.

Ни остали српски ратови за ослобођење га нису мимоишли и своје ратничко знање исковао је директно на бојном попришту бранећи отаџбину од разних агресора. Због своје преке нарави, али искрено поштене и истинољубиве, није никад био у милости режима  (јер је са гнушањем гледао на улизице, каријеристе и кукавице), па је због тога тек 1888.  године постао кандидат за генералштабну струку, па ће постати генералштабни мајор и почасни ађутант краља Александра Обреновића.

После Мајског преврата 1903. године неправедно је пензионисан, иако се није занимао за политику, али су га због Анексионе кризе  1908.  године (када се заоштрила војнп-политичка ситуација са Аустроугарском) поново реактивирали и поставили за заменика начелника главног генералштаба. Тада је заједно са Војводом Путником радио на реорганизацији, наоружавању и припремању српске војске за рат против Турске, као и на разради планова за одбрану против аустроугарске агресије. Успешно је водио српску војску кроз балканске ратове , и после завршетка Кумановске битке 1912. године унапређен је у чин генерала.

Прославио се у великој Колубарској бици (1914) где је показао таленат војног стратега у рангу Цезара, Ханибала или, још боље, Наполеона и Суворова.

Познате су његове речи упућене штапским официрима и војницима када је од генерала Петра Бојовића преузео команду над Првом српском армијом (коју му је поверио начелник српске армије војвода Радомир Путник , јер је чврсто веровао у способност, храброст и патриотизам овог официра):

„Видите, на основу  ратног искуства и ратне стратегије, и са најдубљим оправдањем речено је да командант који у одбрани не размишља о противнападу, не треба да очекује другачији исход осим пораза. Другим речима, у замисли одбране, противнапад је њен завршни, најсјајнији део. А то ће бити ,и наш циљ – одлучни противнапад до коначне победе. О овоме нећемо расправљати, већ ћемо то непоколебљиво остварити..”

И тако је било, Прва армија је 3. 12. 1914 године (после заслуженог одмора, и попуне у људству и муниције) прешла у контранапад правцем Повлен–Ваљево–Колубара, уз садејство остале три српске армије. Оваквим расплетом ситуације не само да је била изненађена Врховна српска команда, него и 16. корпус Поћерекове Шесте аустроугарске армије, која се у паничном бекству повлачила према Лајковцу, Лазаревцу и Обреновцу. Већ 13. 12. 1914 године наше српске трупе су избиле на обале Саве и Дунава, почистивши од последњих остатака (чувене по злу за српски народ) познату Шесту армију и њену Вражију дивизију.

По завршетку битке начелник штаба аустроугарске Врховне команде Франц Конрад је изјавио да их је генерал Живојин Мишић у сваком вису војне тактике, стратегије и доктрине у пуном смислу надмудрио и заслужено победио. За ту највећу победу Српске војске у Првом светском рату, а и шире у историји српског војевања, Живојин Мишић  је добио титулу војводе као највеће одликовање и признање српском војнику.

Миомир Гарашанин,
Београд

Коментари11
1cdfe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stari doktor
U ovome komemorativnom tekstu koji nas podseća na slavnog vojvodu Mišiča ima dve netačnosti: 1. Vrhovna Komanda i vojvoda Putnik nisu bili iznenašeni njegovim potezom da se sa desne obale Kolubare i Suvobora povuče na gornjemlanovačke položaje, jer je v. Mišić tražio odobrenje za svoj predlog i Putnik ga je posle premišljanja dao, uz napomenu da zbog njega "mora napustiti Beograd", 2. Vražja" 42 honvedska divizija nije pripadala VI-oj, već V-oj A-U armiji, XIII-om zagrebačkom korpusu
asinus
Ko je oprostio Svabama, Hrvatima, Madjarima, Bugarima, Siptarima, dva miliona ubijenih Srpskih civila? Koliko zlocinaca je bilo osudjeno i obeseno? Za pametnog, dosta.
Стоја
Леп чланак о великом српском војсковођи. Једна мала исправка: шеф аустро-угарског генералштаба звао се Конрад фон Хецендорф.
Зоран Канађанин
Данас би га Србија вероватно испоручила Хашком суду јер то је злочин што је победио једну западну силу и бранио свој народ.
Dusan T
@Зоран Канађанин Ne mesajte Srbiju sa rezimima. Vojvoda je rodjen u Struganiku, u 60 km od rodnih mesta Obilica i Karadjordja. Njegovo veliko delo moglo je da bude i vece da su ga poslusali i stali na Kosovu. Ne bi bilo okupacije, ni Albanije i njenih zrtava, jer bi on nasao nacin da ponovo rastera nasu "bracu" i Madjare. Njegovo delo i srpske zrtve su razvejali i upropastili razni stranci i precani. Niti jedan Srbin.
Francesco
Vole to tako velikosrbi da rade dok svoju nesposobnost svaljuju na one koji su ihhlebom nahranili i dali im ključeve od stanova u ruke..
Pavle
Sreca da je i put do rodne kuce u Misicima kod Struganika obnovljen. Dozivljaj je neponovljiv. Ima puno tkanina zahvalnosti g. Misicu, iz svih delova ex yu. Interesantno je misljenje vojvode o susjedima. Slao ga je kralj Aleksandar nakon 1918. da izvidi situaciju. Vojvoda, inace ozenjen Nemicom, i jedan sin ce mu poginuti u II ratu, je tada napisao: "Moj kralju nemoj praviti sa ovima drzavu, jer su fukara i prevarice nas prvom prilikom". A vi pustite, jer nisu moje, vec reci velikana Z. Misica.
Dragomir Olujić Oluja
... za kafansko-slavskim stolom SVE JE TAČNO!
Prvi svetski rat
sve i da ih nije izrekao, TAČNE SU !!
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља