Mаестро Марко Ферини из Италије, педагог класичног балета, држи у Београду мајсторски курс до 20. јануара у Националној фондацији за уметничку игру. Каже да се у школи коју води Аја Јунг, осећа цењено и добродошло, да су педагози који раде са децом професионалци, да познаје град и неке ученике прати годинама.
‒ Као да сам у Италији, код куће ‒ подвлачи Ферини који подучава ученике различитих узраста, који похађају професионалне балетске школе у Србији и додаје: ‒ Успех курса углавном зависи од способности педагога да пренесе знање. Професионални напредак младих играча подразумева и да их научите како да постижу циљеве. Мислим да је то важно и за живот.
Италијански играч и педагог је некадашњи ученик чувене примабалерине Театра миланске Скале Лилијане Кози. Часове води у цењеним италијанским школама, међу којима су Академија Театра миланске Скале и Национална академија игре у Риму, као и компаније „Атербалето” из Ређо Емилије. Ферини је чест гост европских трупа, школа и члан жирија многобројних балетских такмичења.
О томе како овог пута ради са талентима и у чему се разликује метод чувених школа у Милану и Риму, Марко Ферини објашњава:
‒ Планирано је да одржим у Београду 18 часова распоређених током шест дана, са три групе различитих генерација и нивоа. То су деца која похађају професионалне балетске школе у Београду и Новом Саду. Часови ће трају по два сата, а затим радимо на репертоару. Подстичем њихово памћење и музикалност. Разлике у раду у значајним школама зависе од мотивације ученика и од менталитета. Често деца и тинејџери, а ни њихови родитељи, немају јасну представу шта значи бити играч... Подсетио бих вас на цитат из сјајног филма „Били Елиот”, када дечака питају шта осећа када игра и он одговара да не зна тачно, али да је осећај добар и каже: „Сав сам укочен, али када играм, заборавим на све и као да нестанем, а цело тело се мења... унутра осећам ватру... као да летим... ја сам птица... ја сам струја... да, ја сам струја!!!” Верујем да је суштина игре садржана у овом цитату.
Од чувене Лилијане Кози је Марко Ферини научио лекције о „одлучности, искрености, али пре свега љубави према игри и даривању”. Данас своје искуство дели са младима. То је дар који му је она несебично предала. Као члан жирија важних такмичења схватио је следеће:
‒ Само играч који верује у себе и спреман је да свакодневно изазива себе „умом, срцем и душом”, може своје тело претворити у савршен инструмент и креирати велике шансе за добру каријеру.
Марко Ферини је свакако осетио последице које је ковид нанео балету и то овако прецизира:
‒ Пандемија је нанела огромну штету професионалним, али и амбициозним младим талентима. Играчу је потребан свакодневни тренинг и позорница која његовом раду даје значење. У овом периоду велике кризе, која резултира економском катастрофом, само они који поседују велику менталну снагу могу да наставе даље. У Београду сам због тога, да младима улијем снагу, храброст и самопоуздање. Изузетно сам срећан што Балетска школа НФИ функционише. Деца раде са маскама, све мере се поштују, а успели су чак и да изађу на сцену током новембра и децембра. Иза тога стоји огромна воља, труд и рад. Уједно, то је једини пут и најбољи пример за све који желе да буду балетски професионалци и одговорни људи.
