Време у коме живимо је уз нови вирус корона са собом донело многе изазове и недоумице и натерало нас да прилагодимо свакодневни живот другачијим обрасцима понашања. Нове речи су постале део свакодневних разговора: дистанца, рад од куће, респиратори, маске... Размера пандемије je испољила значајан утицај на јавно здрављe који се не може мерити само на основу броја заражених и умрлих од вируса корона већ се морају узети у обзир и тешкоће у превенцији, дијагностици и лечењу других, па и малигних болести.
Како истиче др Јелена Спасић, медикални онколог Института за онкологију и радиологију Србије, услед ангажованости свих нивоа здравственог система у борби против пандемије дошло је и до неизбежних ограничења доступности здравствених услуга за особе са хроничним болестима. У последњих годину дана забележен је и мањи одзив програмима скрининга, а проценат постављања дијагнозе малигне болести у одмаклом стадијуму када је могућност излечења мања, постао је већи. Према анализи са Института зa онкологију и радиологију Србије (ИОРС), током ванредног стања 2020. године на конзилијарним прегледима је приказано око 40 одсто мање новодијагностикованих пацијената само са карциномом плућа, а регистрован је и пад броја молекуларних анализа које се рутински изводе у Лабораторији за молекуларну генетику ИОРС-а, за око 33 одсто у односу на двомесечни период пре ванредног стања.
– Околности у којима живимо јесу нове, правила понашања су потпуно другачија, али приступ дијагностици и лечењу малигних болести се не мења. Страх од заражавања вирусом је очигледно био већи од страха од осталих болести, па су прве посете лекару одлагане до тренутка када тегобе постану неиздрживе, а тада се дијагноза болести поставља у одмаклом стадијуму када су могућности лечења у великој мери ограничене. Управо због тога су Удружења пацијената оболелих од малигних болести и Форум пацијената Србије, подржани од стране бројних стручних организација, покренули едукативну националну кампању „Нова реалност, исти канцер”, са циљем да се одржи и унапреди превенција, рано откривање, дијагностика и лечење малигних болест у Србији и у време пандемије – каже др Спасић.
Основна порука кампање јесте да не би требало игнорисати симптоме и одлагати посете лекару. Правовремени одлазак на преглед и консултација са лекаром је први корак ка почетку адекватне дијагностике малигних болести. Откривање малигне болести у што ранијем стадијуму даје већу шансу за лечење уз дуготрајну контролу болести па чак и излечење.
– За време трајања пандемије, доступност дијагностичких процедура је, због прерасподеле ресурса здравственог система, била ограничена али није престала. Улагали су се и даље се улажу велики напори да се у наредном периоду омогући боља и бржа дијагностика свих болести, укључујући и малигне, како би се са лечењем започело што пре. И током пандемије лечење би се морало одвијати без прекида и уз строго придржавање свих превентивних мера за спречавање ширења инфекције – напомиње наша саговорница.
Пацијенти са дијагностикованом малигном болешћу који се лече у институту су, готово неометено, за све време трајања пандемије примали системску терапију, ишли на зрачну терапију и подвргавали се оперативним захватима. У ванредној епидемиолошкој ситуацији каква је тренутно свуда у свету, могуће је прилагодити и режим редовних контролних прегледа. Код пацијената у фази праћења, без знакова погоршања болести, контролу је могуће обавити телефонским путем, резултати се могу послати електронском поштом ординирајућем онкологу, а контролa уживо се може обавити по побољшању епидемиолошке ситуације.
– Контроле пацијената чије је онколошко лечење у току, у ИОРС-у се спроводи несметано у унапред заказаним терминима и уз препоруку пацијентима да на преглед долазе само мало пре заказаног термина, како би се избегле гужве и на тај начин смањила могућност заражавања. Због примене онколошке терапије, пацијенти са дијагностикованом малигном болешћу су у већем ризику од настанка инфекције, па је неопходно строго придржавање свих превентивних мера, пре свега избегавање гужви, већих окупљања и прослава и држање физичке дистанце, што не значи и потпуно „затварање” јер је одржавање контакта са другим људима неопходна компонента квалитетног живота. Такође, терапију прописану од стране лекара не би требало прекидати, а пре примене било које друге терапије, суплемената или препарата за јачање имунитета неопходно је консултовати свог лекара – наводи др Спасић.
Савет свима је да не игноришу симптоме и да се на време јаве лекару, као и да по постављању дијагнозе не одлажу почетак лечења. Сталан контакт са онкологом мора бити могућ и у овим тешким временима.
– И док заиста верујем да се тешко можемо навићи се на ову такозвану нову реалност, сигурна сам да можемо и морамо научити како да свој живот и понашање прилагодимо реалности у којој смо се нашли, да се одговорно понашамо и очувамо своје здравље – закључила је др Спасић.
