У прошлој години , коју је обележила пандемија, штедња становништва повећана је у многим земљама, па и у Србији. Уз економске разлоге стабилности свакако се не могу занемарити и они о ограничењу кретања јер није било путовања, летовања. Кад нема потрошње, логично, расте штедња. Према подацима Народне банке Србије (НБС) динарска штедња је крајем 2020. године достигла 93 милијарди динара и у односу на исти период 2019. године била је већа за 13,4 милијарди динара или 16,9 одсто.

Што се тиче девизне штедње она је крајем 2020. године износила 11,433 милијарди евра и за годину дана повећана је за 629,2 милиона евра или 5,8 одсто.

„У претходних годину дана динарска штедња је имала динамичан раст и то је њен највиши ниво до сада.  Посматрајући кретања и у кратком и у дугом року, и динарска и девизна штедња бележе раст, што говори о поверењу грађана у домаћи банкарски сектор. У условима стабилности цена, релативне стабилности девизног курса, као и услед виших каматних стопа на динарску штедњу и повољног пореског третмана камате на тај вид штедње, јер камата на динарску штедњу се не опорезује док се на девизну опорезује по стопи од 15 одсто, динарска штедња је имала динамичнији раст у поређењу са девизном штедњом”, кажу у НБС.

Када је у питању структура динарске штедње, централна банка не располаже подацима о броју грађана који имају положену динарску штедњу, већ искључиво подацима о броју штедних партија на којима је штедња положена. Тако је укупан број штедних партија крајем новембра 2020. године износио 1,09 милиона, што је за око 63.000 штедних партија више него годину дана раније.

Ако се посматра структура штедних улога, у банкама је највише улога до 10.000 динара (86,6 одсто укупног броја улога), иако они по вредности учествују са свега 0,7 одсто у укупној динарској штедњи. Највећи део динарске штедње се односи на улоге чија је вредност између један и пет милиона динара (39,5 одсто). Улози вредности већих од пет милиона динара бројчано су заступљени у скромној мери (2.703 или 0,3 одсто), али чине готово трећину вредности укупне динарске штедње. Број ових улога повећан је у протеклих годину дана за 456. Просечан износ динарске штедње по партији је крајем новембра 2020. године износио 84.000 динара, и већи је за 8.000 динара него годину дана раније.

У случају девизне штедње, највећи број улога налази се у категорији улога до 500 евра (80 одсто укупног броја улога), али по вредности они учествују са свега 0,9 одсто у укупној девизној штедњи. Највећи део девизне штедње налази се у категоријама чија је вредност од 10.000 до 50.000 евра – 46,7 одсто укупне девизне штедње (5,268 милијарди евра), али је учешће ових улога у укупном броју штедних партија релативно ниско – 5,1 одсто.

Улози чија је висина већа од 100.000 евра крајем новембра 2020. учествовали су са 17,5 одсто у укупној девизној штедњи (1,971 милијарди евра), а било је 8.736 улога у овој категорији, што је 0,2 одсто укупног броја штедних партија. Просечан износ девизне штедње по партији крајем новембра 2020. године износио је 2.335,9 евра и повећан је за 58 евра у односу на годину дана раније.

„Већ годинама све више штедиша опредељује се за динарску штедњу тако да она бележи континуиран и изузетно динамичан раст. Динарска штедња тренутно износи 93 милијарди динара, што је више него пет пута већи износ у односу на крај 2012. године. Раст динарске штедње посебно је био динамичан у 2018. години (22 одсто) и 2019 (30 одсто), а настављен је и у 2020 (17 одсто). Повећање динарске штедње јесте резултат поверења у домаћу валуту и то је неопходан услов, кажу у централној банци.  НБС указује на већу исплативост динарске у односу на девизну штедњу, уз напомену да је раст динарске штедње од значаја и за јачање отпорности банкарског система и домаће привреде на негативне утицаје из међународног окружења.