среда, 03.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 20.01.2021. у 14:11 Бранка Васиљевић
ПОДЕЉЕНА МИШЉЕЊА О ВЕЛИКОМ РАТНОМ ОСТРВУ

Изградња рени бунара или очување природног богатства

– Најаве градских челника да би дунавска ада и природно добро могла постати нови извор пијаће воде ускомешала духове у граду.– Док једни тврде да је решење за сигурно снабдевање у наредним годинама, други кажу да ће бити више штете него користи и да је ово покушај скретања пажње са Макиша
(Фото лична архива)

Велико ратно острво – природно добро и предео изузетних одлика на коме се среће 186 врста птица, плодиште у коме се праћака 53 врсте риба, ада на којој су свој дом откриле дивље свиње и срндаћи... нашло се поново у жижи интересовања. Овог пута због најаве градских челника и водовода да острво постане извориште одакле би се град могао напајати водом за пиће. И док један део јавности сматра да је ово добар потез који би престоници омогућио сигурно снабдевање у наредним годинама, други верују да би ово извориште било кап у мору градских потреба за водом и да би градња бунара изазвала више штете него користи. Мишљење које се већ увелико чује јесте и да је ово само покушај скретања пажње и умиривања јавности због будуће градње на Макишком пољу, али и отварање могућности за даљу урбанизацију нетакнутог дела природе.

Велико ратно острво, које је само два километра ваздушном линијом удаљено од цента града, већ је и раније било предмет истраживања стручњака за воду. Према речима проф. Миомира Коматине, аутора обимног дела „Подземне воде Србије” (2017. године), прва истраживања рађена су још 1939. године.

У наредним деценијама потенцијали острва су више пута анализирани. Како кажу у ЈКП „Београдски водовод и канализација”, Студија хидротехничког решења уређења Великог ратног острва и Дунава у његовој зони урађена је 1976. Пет година касније завршен је и Извештај о студијско-истражним и теренским радовима да би се одредили услови коришћења острва за потребе изворишта и рекреације. Циљ ових истрaживaњa био је да се острво oчувa кao зaштићeна зeлeна oaза у нeпoсрeднoj близини грaдa.

Хидрогеолошка истраживања, осим на овој дунавској ади, како истичу у „Водоводу”, рађена су и на Макишком пољу, Доњем пољу у близини Сурчина и Јакова (ка Сави), на местима Хртковачка драга – Срем, Зидине – испод Бољеваца, Црвенка, Јабучки рит и Бесни фок.

– Са хидрогеолошког аспекта (литолошког састава, филтрационих карактеристика, услова прихране, заштићености од загађења…) Велико ратно острво је оцењено као повољно за отварање новог изворишта подземних вода. Релативна близина постојећег водоводног система овом подручју даје извесну предност у односу на остале локације – кажу у „Водоводу”. Са острва би се, као потенцијалног изворишта, снабдевали потрошачи на левој обали Саве (Нови Београд и Земун), док би се са Макишког поља снабдевали житељи на десној обали Саве.

У ранијим истраживањима предлагана су различита хидротехничка решења захватања подземних вода, која укључују и изградњу рени бунара са хоризонталним дреновима. Али да ли ће то решење бити примењено знаће се тек после студије за коју је „Водовод” расписао тендер.

Према речима професора Коматине, Велико ратно острво има својих потенцијала.

– На основу испитивања рађених претходних деценија, утврђено је да се на острву налазе шљункови стари по десетак хиљада година покривени алувијалним наносима. То значи да са становишта хидрогеологије постоји добропропусна средина. Али, контакт између рукавца и подземне воде је слаб. Због тога, према студији Грађевинског факултета из 1982. године, техничко решење каптирања подземних вода треба да се заснива на низу вертикалних бунара који би били изграђени ободом острва. На тај начин би се обезбедило око 800 литара воде у секунди. Али, ту се већ јавља дилема шта радити јер је Велико ратно острво природно добро од посебног значаја. Осим тога, ова истраживања у опитном бунару су показала и да он привлачи загађене воде са друге обале рукавца – истиче Коматина.

Да на острву постоји водопропусни слој и да се из Дунава захвата одређена количина воде, потврдио је и хидрогеолог Михајло Мандић, који је радио у Геолошком заводу Србије. Он сматра да ову локацију треба узети с резервом јер се јавља неколико проблема, а први од њих је техничко-технолошке природе.

– Велико ратно острво плави па се дешава да ниво воде буде и по четири метра изнад копна. Због тога је питање да ли би бунари, без обзира јесу ли рени или цевасти, односно вертикални, могли да издрже ту количину воде. И шта би се догодило да дунавска вода уђе у њих? Ми сваке године имамо проблем у Краљеву. Тамо извориште поплави, а онда је потребно време да се вода повуче, бунари очисте и дезинфикују, што усложњава водоснабдевање града по неколико месеци. Због тога из ове перспективе не видим које би се техничко решење применило – објашњава Мандић.

Са хидрогеолошког аспекта Велико ратно острво је оцењено као повољно за отварање новог изворишта подземних вода (Фото лична архива)

Потребе града су око десет кубика у секунди, а капацитет рени бунара је око 150 литара у секунди па навише.

– Без обзира на то, нека тај капацитет буде и већи, нека се са острва добије и 500 литара у секунди, питање је колико је исплативо градити скупе рени бунаре на ади. Ако се у обзир узме друго решење које подразумева изградњу више вертикалних, односно цевастих бунара, онда треба знати да они могу дати само одређене количине воде, јер ако су преблизу, „краду” воду један од другог. Проблем представља и транспорт воде са острва. Једно решење је да се изгради мост што се већ годинама избегава јер Дунав и кроз рукавац зна да буде изузетно јак и носи све пред собом. Друго решење је полагање цевовода кроз реку што је скуп пројекат – истиче Мандић.

Трећи разлог који оптерећује ову локацију, како каже, јесу канализациони изливи.

– Дунав „пере” целу Европу, онда додамо и ми своје отпадне воде и све се то „врти” око острва. Питање је колико та вода може да се пречисти у слојевима шљунка и песка и колико додатно мора да се улаже у њену прераду. Оно што би требало сада урадити јесте сачувати Макиш и водоизворишта узводно уз Саву, али у будућности обратити пажњу на шљункове Дрине, одакле би се водом могло снабдевати више градова, а међу њима и Београд – рекао је Мандић.

Ово решење за Београд понудио је пре неколико година и професор Коматина.

– Већ више деценија се лута и тражи решење обезбеђивања довољних количина воде за Београд. Градиле су се скупе фабрике за прераду загађене речне воде, а запуштали постојећи рени бунари. Решење се могло наћи у бројним извориштима подземних вода у долини Саве и у захватању веома квалитетне воде фосилног корита Дрине у Мачви. Овде су услови за примену вештачке филтрације повољни, а процењује се да су експлоатационе резерве веће од 15 кубика у секунди. Регионалним водоводним системом са извориштем Прњавор–Бадовинци у Подрињу могли би се обухватити Шабац, Богатић, Лозница, насеља у Мачви и Посавотамнави, Београд, Лазаревац и Младеновац – истиче Коматина.

У секунди 150 литара

Рени бунари су широки око пет метара и капацитета од 150 литара у секунди па навише. У њих су усмерене хоризонталне цеви у које се такође улива вода. Цевасти бунари су мањег пречника чији капацитет је од 30 до 40 литара у секунди.

Изградња једног рени бунара кошта од милион и по до два милиона евра, док су вертикални бунари око осам пута јефтинији.Антрфиле

За захватање воде143 објекта

На извoришту сe нaлaзe укупнo 143 вoдoзaхвaтнa oбjeктa на левој и десној обали Саве, рaспoрeђeна у виду двoструкoг низa бунaрa сa хoризoнтaлним дрeнoвимa (укупнo 99 oбjeкатa – рени бунара) и чeтири групe цeвaстих бунaрa (укупнo 44 oбjeктa). У зaвиснoсти oд пoлoжaja бунaрa, сирoвa вoдa сe дистрибуирa дo jeднoг oд три пoстojeћa пoстрojeњa зa прeрaду пoдзeмних вoдa.

Заштићено природно добро, предео изузетних одлика

Зaштићeна зeлeна oaза у нeпoсрeднoj близини грaдa (Фото Раде Крстинић)

Велико ратно острво предео је изузетних одлика и заједнички назив за две речне аде (Велико и Мало ратно острво) које чине јединствену геолошку творевину. Природно добро је заштићено 2005. године и простире се на површини од око 211 хектара.

За заштићено подручје утврђене су три зоне са различитим режимима заштите и то: зона заштите природе – режим заштите првог степена који има карактер специјалног резервата природе, зона рекреације – режим заштите другог степена и зона туризма – режим заштите трећег степена. Међутим, и у овој трећој зони природно богатство може да се користи селективно и ограничено. Активности у њој могу да се предузимају само ако су у складу са функцијама заштићеног природног добра или су у вези са наслеђеним традиционалним облицима обављања привредних делатности и становања укључујући и туристичку изградњу.

Коментари4
26ab7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Микић
Земун је имао, а негде је још по нека остала, чесме, односно пумпе испод којих су били дубоки бунари, скоро на сваком ћошку. Одатле су Земунци добијали свежу и чисту воду за пиће. Такође су у многим двориштима били бунари, које су користили власници, а и њихове комшије. Да ли су сви ти бунари загађени када је први бунар претворен у септичку јаму, када је урађен водовод? Да ли је неко и када уопште пребројао колико је јавних чесама остало и у каквом су стању и да ли се и даље могу користити?
Саша
Naravno, očuvanje prirodnog bogatstva i kada je u pitanju Makiš i kada je u pitanju Veliko ratno ostrvo.
Stanislav
U Beograd treba dovesti vodu sa Golije dok ne bude kasno.
Dusko
Ajde jedan ovakva clanak o septickim jamama pored reni bunara na Novom Beogradu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља