понедељак, 08.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 20.01.2021. у 21:21 Катарина Ђорђевић

Пандемија је смањила број усвојења за трећину

(Фото Н. Марјановић)

У овом тренутку 322 деце у Србији жељно ишчекује дан када ће добити нове родитеље, а пандемија вируса корона, која је пореметила живот целог човечанства, у значајној мери је  успорила и процес усвајања. Како у разговору за „Политику” истичу службеници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, током претходне године само 87 малишана добило је нове родитеље – за трећину мање него претходних година. Подаци такође говоре да је 75 малишана усвојено у нашој земљи, а дванаесторо њих добило је иностране пасоше и живот наставило изван граница Србије, јер за ову децу стручњаци центра за социјални рад нису могли да нађу усвојитеље у земљи.

За једно дете тренутно „конкуришу” два родитељска пара – подаци ресорног министарства говоре да 659 будућих усвојитеља, који су стекли општу подобност за усвојење детета, чека проширење породице. Иако се у скици за портрет детета које парови желе да усвоје најчешће налазе здраве плавооке бебе и деца изгледају као да су побегла са „кастинга” за рекламу, она која чекају на усвојење најчешће нису двојнице Ширли Темпл, већ су малишани којима су на животној лутрији додељени гени који успоравају психофизички развој. Наиме, анализа Министарства рада сведочи да се у поступку избора адекватне усвојитељске породице налази 184 деце са озбиљнијим здравственим проблемима, развојним заостајањем и комбинованим сметњама – 115 њих налази се на листи за домаће усвојење, а 69 малишана чека на међународно усвојење. То у статистичком преводу значи да свако друго дете без родитеља које чека усвојитеље има озбиљне здравствене или развојне проблеме, а здравствени статус малишана је и један од честих разлога због којих особе дуго чекају на жељено проширење породице, јер највећи број њих жели здраве малишане.

Прошлогодишња драма породице Савић, којој је одузета тек усвојена девојчица, јер је накнадном контролом установљено да је разлика у годинама између ње и њене нове мајке већа од 45 година, била је прилика да се јавност подсети на чињеницу да по слову Породичног закона разлика у годинама између детета и усвојитеља не сме да буде већа од 45 година, ни мања од 20 година, како би тај однос подсећао на родитељску релацију. Управо je та разлика у годинама између малишана и потенцијалних усвојитеља други разлог због кога многи парови годинама чекају на „проширење” породице.

Пракса показује да већина потенцијалних усвојитеља има између 40 и 50 година, а готово сви траже бебе које имају свега неколико месеци. Ако се има на уму податак да је свега трећина деце која чека на усвојење млађа од две године и да 33 одсто малишана има између три и пет година, а трећина је старија од шест година, онда је јасно због чега настаје раскорак између жеља и могућности. Процедуру усвајања детета донекле компликује чињеница да многа деца немају регулисан животни статус. Наиме, на усвајање могу ићи деца чији су родитељи непознати или умрли, деца родитеља којима је судски одузето родитељско право или деца очева и мајки који су се сагласили са усвојењем. За већину деце која се налази у домовима или хранитељским породицама није решен законски статус. Са неким родитељима ради се породична терапија како би они били спремни да поново прихвате дете које им је привремено одузео центар за социјални рад, а судски поступци за одузимање родитељског права дуго трају и док се не заврше, ова деца не смеју бити усвојена. Иако је дом најмање погодна средина за раст и развој детета, усвојитељи не могу да се траже, док се породично-правни статус малишана не разреши.

У јавности се често полемише тезом због чега страни држављани усвајају нашу децу, а стручњаци министарства рада објашњавају да страни држављани могу да усвоје дете из Србије само ако за то дете не могу да се пронађу усвојитељи у нашој земљи. Сваке године између десет и петнаест страних држављана усвоји нашу децу, а у претходних 14 година чак 223 малишана добило је стране пасоше. Децу из Србије најчешће усвајају парови из Шведске, САД и Шпаније, а анализа Министарства рада показује да су то веома често малишани који имају озбиљније поремећаје у развоју.

Коментари0
a9cd7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља