среда, 03.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 24.01.2021. у 18:00 Мухарем Баздуљ
ПОГЛЕДИ

Мали велики шенген

Шекспир је рекао да би ружа једнако мирисала и да се друкчије зове, а „малошенгенски” народи то исто кажу приземније лирично: зови ме и лонцем, само ме немој разбити. Ако се метафора босанског лонца већ пречесто користила као симбол сукоба, време је да балкански лонац почне да призива идеју лепоте јединства у различитостима

Ако постоји симбол уједињене Европе, то је путовање без граничних контрола. Нарочито за већ мало старије генерације, које памте хладни рат, то је најјача могућа илустрација прогреса, јача чак и од чињенице да и у Португалији и у Финској и у Холандији и у Грчкој, кафу, вожњу таксијем, књигу у књижари или сувенир на уличном штанду плаћаш у еврима.

Ко памти кључну митску и поп-културну границу из времена СФРЈ, ону између Југославије и Италије, надомак Трста, никад неће заборавити тренутак кад је први пут из Словеније прешао у Италију, а да га нико није ни легитимисао, док некадашње граничарске кућице изгледају као трагови и артефакти неке давне и заборављене напретком превазиђене цивилизације. Није постојала боља цака за рекламне кампање популаризације идеје Европске уније од пропусности и фактичке избрисаности постшенгенских европских граница. Добацило је то и до често цитираних мудролија Рамба Амадеуса о томе како можеш да пређеш Европу уздуж и попреко, а да те нико не заустави и упита за јуначко здравље, док те на Балкану на максимално свака два сата дочека нека граница.

Нажалост, међутим, утопија је постојала само до првих невоља у рају. Свака безбедоносна или терористичка претња почела је да враћа граничне контроле и између земаља које су унутар шенгенског споразума. Пре коју годину, путовао сам на књижевну резиденцију у Грац, па сам после граничне контроле између Хрватске и Словеније био сигуран да више нема легитимисања до крајње дестинације. Не лези враже, на словеначко-аустријској граници чека нас врло детаљна гранична контрола, скоро као у хладноратовско време, као кад се она Ле Кареова јунакиња из „Мале бубњарице” ваљда на истој тој граници презнојавала јер је преносила експлозив.

У последњих непуних годину дана, у пандемијском контексту, свако мало слушамо како се ова или она шенгенска земља затвара према својим такође шенгенским суседима. За све људе који имају позитиван сентимент према идеји европског уједињења то мора да делује разочаравајуће. На први наговештај проблема, враћамо се на „дифолт” подешавања, на идеју старинског националног суверенитета.

Кад су пре неких годину и по дана, или тако нешто, лидери Албаније, Македоније и Србије изишли у јавност са идејом јачег регионалног повезивања западнобалканских земаља које још нису пуноправне чланице Европске уније, та је идеја постала позната под егидом „мали шенген”. Највећи део регионалне јавности идеју је дочекао на нож. За неке је то био наставак великосрпске хегемоније другим средствима, за неке васкрсавање мртве Југославије, а за неке утешна награда за земље које Европска унија заправо и не жели у пуноправном чланству. Веће симпатије према целом пројекту показала је, барем је тако деловало, такозвана међународна заједница.

Идеја „малог шенгена” дочекала је свој први озбиљан тест пре него се поштено и укоренила. Сиромашни западни Балкан је под ударом пандемије барем подједнако јако као и богата Европска унија.  И како се тек наговештени „мали шенген” носи са проблемом пред којим посрће прави „велики” шенген? Добро, хвала на питању. Сјајна илустрација тога је рецентни договор да се за путовања држављана „малошенгенских” земаља из једне у другу не тражи ПЦР тест.

А симболички можда и још лепши потез јесте одлука Србије да донира одређену количину вакцина Северној Македонији те, како се такође чује, Републици Српској односно Босни и Херцеговини. За разлику од свог јужног и западног суседа, Србија је успела много ефикасније да се снабде вакцинама. И наравно да су свакој држави њени држављани приоритет, али не треба занемарити ни важност добросуседских пријатељстава. То су прави сигнали сарадње, не неко позерско улагивање Европској унији и међународној заједници. То је начин да се скупа гледа у заједничку будућност, много ефектнији и ефикаснији од јефтиног сентименталног инсистирања на југословенској прошлости коју делимо.

Можда „мали шенген” и није идеално име за ову идеју регионалног умрежавања и добросуседске сарадње, али име је мање важно од суштине. Шекспир је рекао да би ружа једнако мирисала и да се друкчије зове, а „малошенгенски” народи то исто кажу приземније лирично: зови ме и лонцем, само ме немој разбити. Ако се метафора босанског лонца већ пречесто користила као симбол сукоба, време је да балкански лонац почне да призива идеју лепоте јединства у различитостима.

Писац и новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари11
970a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Krajišnik
Што се тиче ЕУ, треба само погледати које су земље у њој, исте оне које су биле уз Хитлера или их је Хитлер покорио. Недостају само ове мале државице са Балкана, Албанија и Федерација. Погледајте само карте. Са друге стране, све земље у ЕУ су римокатоличке или протестантске са изузетком Грчке, Кипра, Румуније и Бугарске које су у ЕУ због свога географског положаја, односно затварања Русије. Не треба само мислити него понекад и рећи оно што је очигледно.
Almeida
Bilo bi dobro da u praksi zaživi taj Mali Šengen. Da li ćemo lakše prelaziti ove naše granice, tek ima da vidimo. Nisam optimista kada smo mi u pitanju. Samo se nadam.
Geopoliticki
Mali Sengen su velike sile izabrale kao opciju koja resava vecinu problema na Zapadnom Balkanu, bar u sledecih 50-100 godina. Ujedinjenjem Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Kosova, Crne Gore i Makedonije svi ce imati usiak da dobijaju. Svi Srbi u jednoj drzavi, ostvarena Velika Albanija, Makedonija u sigurnosti, ostvarena Zelena Transferzala, ... Svi geostrateski ciljevi oko kojih su se sporili mali narodi na Balkanu ce izgledati istovremeno ostvareni, a bez gubitnika. Da li je to i dobro?
Radoje
Na nama je da odlucimo gde je izlaz, u hegemonisticku podrsku velikih sila ili u iskrenu medjukomsijsku saradnju i uvazavanje jedni druge. Ovo drugo je spas i prestanak medjusobnog trvenja.
SLOBODAN MIKAVICA
Bravo Muhareme, dokazali ste da ste medju prvim novinarima naseg podrucja. Volio bih da budete savjetnik vlade jedne od nasih novonastalih drzavica iz bivse JU, a najvise Srbije. Takvih talenata nema mnogo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља