среда, 03.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 24.01.2021. у 18:00 Мишa Ђурковић
ПОГЛЕДИ

Дигитални тоталитаризам

Свемоћна аристократија из Пало Алта (где је седиште већине корпоративних мастодоната), задојена чудном комбинацијом неомарксистичког светоназора, и еколошког месијанизма, види себе не само као бизнисмене већ као месије које попут ЦК бољшевика 1917. имају историјску мисију да мењају свет

 

Дешавања око укидања твитер, фејсбук и јутјуб налога актуелног председника и даље најмоћније државе на свету скренула су пажњу на погубне и опасне процесе који нажалост годинама трају у сфери дигиталне комуникације и друштвених мрежа. Под фирмом наводне борбе против екстремизма и „лажних вести” менаџери и службеници корпорација које су власници ових дигиталних простора, брутално чисте све оне који се не уклапају у њихову идеолошку слику света. У ситуацији када се посебно млади људи доминантно информишу управо преко дигиталних медија, овде се појављују озбиљни проблеми и изазови који суштински угрожавају опстанак стварне либералне демократије на западу.

Никог стога не треба да чуди што су овакво понашање дигиталних корпорација осудили не само Ердоган и Орбан нпр., већ и Ангела Меркел и Емануел Макрон који су идеолошки много ближе њиховим него Трамповим политичким схватањима. Но, свемоћна аристократија из Пало Алта (где је седиште већине ових корпоративних мастодоната), задојена чудном комбинацијом неомарксистичког светоназора, и еколошког месијанизма, види себе не само као бизнисмене већ као месије које попут ЦК бољшевика 1917. имају историјску мисију да мењају свет. У комбинацији са безбедносним сектором САД са којим су нпр. изванредно сарађивали током операција рушења режима у арапским земљама око 2010, са ултралевичарима који доминирају америчким високим образовањем и са такође доминантно левичарским мејнстрим медијима, након Бајденове победе мисле да их више не ограничавају ни закони, ни устави, ни узуси демократије, ни правосуђе.

Већ неколико година уназад траје озбиљна расправа о „стандардима заједнице” које су ове компаније увеле као основу за управљање и контролу друштвених мрежа. Наиме, оно што они сами процене да нарушава те стандарде, које уз то сами прописују, њихови службеници уклањају, суспендују налоге на месец дана, а затим и трајно укидају. Тако су читаве групе Трампових гласача и подржавалаца почишћене, а пре пар дана су службеници „Фејсбука” организацију Срби за Трампа у Америци упозорили да ће бити проглашена унутрашњим терористима. Дакле анонимни службеник има отприлике пет секунди да процени да ли нешто крши њихове стандарде и да га тиме укине и протера са мреже. Тиме  су  заправо ове корпорације и њихови службеници преузели судску функцију – они су оснивани као простор неспутане комуникације, а судови би требало да решавају питање да ли неко својом комуникацијом и материјалима које качи крши законе и правила комуницирања.

Аргумент који тврди да су ово ипак приватне мреже и да ако вам се не свиђа шта раде можете да отворите своју, не стоји. Овде много више убедљивости има аргументација којом су западноевропске државе после Другог светског рата национализовале и претварале у јавне корпорације велики број приватних фирми и акционарских друштава које су стекле квазимонополски или олигополски положај на тржишту. Државе би морале да наметну правила овим мултинационалним субјектима који сматрају да су јачи и моћнији од појединачних држава. Неопходно је одузети им квазисудске функције, а уместо њихових једностраних стандарда заједнице морали би да поштују законе државе у којој делају. Дакле држава мора да их натера да буду простор за комуникацију, а не идеолошки бичеви. Са њима већ постоје огромни проблеми у злоупотреби личних података корисника и константном надгледању и проучавању лица која користе мрежу. Сви знају да нас стално терају да синхронизујемо све своје податке, а корисници вацап апликације су недавно добили уцену да ако то не прихвате могу остати без налога. Сви ти наши подаци се продају свим  могућим корпорацијама, безбедносним службама, политичким кандидатима, па је случај Кембриџ аналитике тек врх леденог брега.

Случај Парлер је показао да они имају и дубинску контролу над серверима и инфраструктуром те да покушај нпр. Трампових присталица да направе конзервативни твитер није могао да прође јер су ове корпорације имале техничке могућности да то опструишу. Но, као што многе државе угрожене њиховим деловањем (Кина, Русија, Турска, Иран)  развијају механизме за њихову контролу, укидају им право на рад на својој територији или развијају своје друштвене мреже и апликације, тако ће и амерички конзервативци морати да почну да праве своје паралелне мреже. Но и Француска и Немачка такође увелико раде на развијању правних и техничких могућности за сузбијање овог дигиталног тоталитаризма интернет корпорација.

Можда најзанимљивије питање на које већ више од сто година тражимо одговор остаје зашто капиталистичке корпорације које су на тржишту направиле огроман новац, по правилу подржавају радикално леве идеологије које настоје да укину и тржиште и демократију. Од Рокфелера, Карнегија и Форда понавља се исти образац све до Сороса и играча са Пало Алта.

Научни саветник, Институт за европске студије

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари11
f7611
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MM
Дигитализација је идеологија и важан ослонац неолибералног капитализма. Повећава ниво обавештености, шири нове појмове, али и спутава развој демократије. Дигитална технологија је средство којим је неолиберални капитализам створио светски умрежено и ризично класно друштво.
Саша Микић
Има песма ''16 tons'' са стиховима: '' Утоварите 16 тона, шта добијате? / Још један дан старији и дубље у дуговима. / Свети Петре, не зови ме, јер не могу да дођем. / Душу дугујем продавници компаније.'' Иако је настала доста давно добро осликава данашње стање. Некада је радник исплаћиван тиме што је био везан да се снабдева преко продавнице компаније, а данас читаве државе су робови мултинационалних компанија. Јуче ''Бајер - Монстанто'', данас ''Stellantis'', Гугл, Мајкрософт итд. а сутра!?
Киза
Стварно не могу да схватим људе који се у суштини изјашњавају за исправну ствар, али су на том путу у једном тренутку подлегли подметачини управо тих против којих се боре па дубоко застранили, и почели да се залажу управо за то против чега су?! Постали су инструменти сопствене пропасти! Негде успут почели су да заступају екстремну десницу и да се боре против јединог система.који ради у интересу радника а не капитала! Нападајући социјализам помажу "елитама" које им пију крв! Само кажем....
nista novo - megalomanija
Odgovor na pitanje iz zadnjeg pasusa je isti kao onaj zasto su nekada velemoze gradili manastire i crkve tj zele da ostanu po necemu zapamceni jer njihove "imperije" su nastale u sustini na tudjim otkricima i idejama ali su bili prvi ili brzi od drugih u primeni tih ideja (FB). Kako su ateisti a i sve velicnastvene crkve su napravljene odavno a Karnegi i sl vec napravili memorijalne koncertne dvorane ova se generacija megalomana dosetila da gradi "pravedniji" sistem na poklon pokoljenjima.
Petar Pan
Uopšte se ne slažem ni sa vašim ni sa stavom autora po tom pitanju. Ne mislim da kapitalističke korporacije podržavaju samo leve ideologije u nastojanju da ukinu tržište i demokratiju. Ne, one koriste svaku radikalnu ideologiju, bilo levu bilo desnu, nastojeći da zaštite stečeni kapital i da na osnovu tog kapitala prigrabe što više moći i vlasti u društvu. Iskoristivši uslove koje su im pružali tržište i demokratija za sticanje pozicije, sad ih odbacuju i teže monopolu i feudalnoj autokratiji.
Dr Zoran Markovic
Pitanje s kraja teksta zasluzuje ozbiljnu paznju i dublju analizu i bilo bi zanimljivo citati autorov tekst na tu temu. Uz jednu primedbu: saradnja najvecih firmi i korporacija sa radikalnim levicarima nije stara samo zadnjih stotinak godina, vec traje mnogo duze. Francuska burzoaska revolucija 1789. u Parizu je izazvana nestasicom hlena, jer je tada najmocniji bankar Francuske otkupio i unistio sve zalihe brasna u gradu. Narod se pobunio i revolucija je pocela, pazljivo instrumentalisana.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља