недеља, 07.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 21.01.2021. у 14:15 Ђуро Ђукић

Прелиставање културног наслеђа

Мада је први попис раритетних издања и старих књига u Зрењанину обављен још 1953. године, рад на формирању збирке везује се за име Душице Цвејић (1926–2007), магистра библиотекарских наука и библиотекара саветника
Старе књиге Доститеја Обрадовића и других (Фото: Ђ.Ђукић)

Прикупљање, чување  књига и налажење  најлакшег пута до читалаца посао је којим се дуго баве и у Зрењанину. Мисију Градске касине и Српске читаонице из 19. века наставља овдашња Народна библиотека. На том трагу је и недавно објављивање „Каталога старих књига” који је штампала ова кућа. Старе и ретке књиге су незаобилазни део историјског и културног наслеђа једног народа и чине основу за изучавање духовног и материјалног живота и стваралаштва, па због тога зрењанински библиотекари скрећу пажњу на овај важан културни допринос.

Под покровитељством Министарства културе и информисања, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“  је реализовала „Пројекат заштите старе и ретке књиге“ који је започет још 2016. године. У сарадњи са Библиотеком Матице српске комплетна збирка је подвргнута процесу рестаурације и конзервације. У целом овом послу Наташа Стоиљковски и Предраг Јеремић објавили су и Каталог старих књига и  уприличили Изложбу старих књига и рукописа како би широј јавности predstavili  вредно културно наслеђе које зрењанинска Библиотека у свом фонду има.

Наташа Стоиљковски и Предраг Јеремић настајање збирке старих и ретких  књига у Градској народној библиотеци повезују са историјом библиотека, читаоница и штампарства у граду Зрењанину, односно Великом Бечкереку и Петровграду, како се град називао у различитим историјским епохама. Мада је први попис раритетних издања и старих  књига обављен још 1953. године, рад на формирању збирке везује се за име Душице Цвејић (1926–2007), магистра библиотекарских наука и библиотекара саветника. Сматра се да је она прва формирала посебан фонд старе и ретке књиге у оквиру новооснованог Научно–завичајног одељења 1967. године. Она је сачинила и први лисни каталог старих и ретких књига који су касније најчешће помињали потоњи истраживачи.

Значајан историјски моменат за град Зрењанин, тада Велики Бечкерек, била је административна реформа Хабзбуршке монархије крајем 18. века, у којој он постаје центар Торонталске жупаније, чије су се границе у доброј мери подударале са данашњим границама српског дела Баната. То ће створити услове за напредак града и на пољу културе, који ће се очитовати и кроз оснивање Касине – грађанске читаонице (1837), прве књижаре у граду (1843), прве гимназије са библиотеком (1846) и коначно, прве штампарије (1847). Њу је покренуо Фердинанд Паул Плајц из Регензбурга. Временом је ова штампарија израсла у праву издавачку кућу, а поред првих градских новина које ће се штампати у њој, већ 1857. излази   „Србско-народни великобечкеречки календар за годину 1858.” Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“ настаје готово одмах по ослобођењу града у Другом светском рату (2. октобра 1944). Већ у новембру 1944. формирана је јединствена установа у истој згради – „Градска библиотека и музеј“.

Иницијални фонд Градске библиотеке и читаонице бројао је око 10.000 књига које су преузете из разних предратних установа: бивше Градске библиотеке, књиге које су припадале управи Торонталско тамишке жупаније, Касини, Српској читаоници, гимназији, трговачкој академији, занатлијском удружењу, Јадранској стражи... Постојала је и Сабирница књига и музејских предмета која је установљена по ослобођењу града и била активна све до краја 1947. године. На ширем подручју града и околних села плењене су приватне библиотеке разних лица, а нарочито од оних која су сматрана сарадницима немачког окупатора, као и њихових културних и привредних установа.

Најстарија књига коју Библиотека поседује, а представљена је у Каталогу, штампана је у Улму 1543. године. То је Хроника светске историје Себастиана Франка, најпознатије и животно дело овог немачког историчара и теолога. Ради се о једној реформатској, прецизније анабаптистичкој, варијанти светске историје насталој на традицији средњовековних хроника Аутори су, због значаја и вредности ове књиге, одлучили да је уврсте у каталог као једину публикацију на страном језику, будући да су све остале српске књиге. Српске књиге крећу се у хронолошком оквиру од 1801. до 1867. године. Најстарија књига у збирци Библиотеке је „Аристид и Наталија“ Атанасија Стојковића штампана у Будиму 1801. године. То је први роман у новијој српској књижевности и репрезентативно дело сентиментализма. У збирци се издвајају и дела Доситеја Обрадовића: „Живот и прикљученија“ (Београд 1833), „Писма“ (Београд 1833), „Етика и философија морална“ (Крагујевац 1834), „Собраније“ (Београд 1835), „Мезимац“ (Београд 1836), „Христоитија“ (Београд 1836), „Првенац“ (Београд 1836). Већина књига су оригинална дела српских писаца, а мањи број су српски преводи. Све описане књиге спадају у културна добра од великог значаја. Посебан изазов у проучавању старих књига, истичу аутори, био је напор да се ишчитају сви записи, маргине, посвете и потписи унутар појединих књига. Ти записи су сведочанства која чине идентитет публикација, а помоћу њих се може пратити кретање књига, као и подаци о њиховим власницима.

Коментари3
1790f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Лена
Првих деценија деветнаестог века, у делимично ослобођену Милошеву Србију, европска култура је стизала углавном преко Срба који су живели у Аустрији. Сава и Дунав су дуго времена биле међе културних разлика.
Filip Cosopt
Sve te rijetke i stare knjige treba digitalizirati i omogućiti svim znanstvenicima, koji proučavaju slavistiku, južnoslavensku povijest, književnost...ali i običnim građanima, na uvid putem digitalne knjižnice.
Читалац
Хвала на савету, већ имамо на сајту дигиталне Народне библиотеке Србије (digitalna.nbs.rs)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља