Прикупљање, чување књига и налажење најлакшег пута до читалаца посао је којим се дуго баве и у Зрењанину. Мисију Градске касине и Српске читаонице из 19. века наставља овдашња Народна библиотека. На том трагу је и недавно објављивање „Каталога старих књига” који је штампала ова кућа. Старе и ретке књиге су незаобилазни део историјског и културног наслеђа једног народа и чине основу за изучавање духовног и материјалног живота и стваралаштва, па због тога зрењанински библиотекари скрећу пажњу на овај важан културни допринос.
Под покровитељством Министарства културе и информисања, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“ је реализовала „Пројекат заштите старе и ретке књиге“ који је започет још 2016. године. У сарадњи са Библиотеком Матице српске комплетна збирка је подвргнута процесу рестаурације и конзервације. У целом овом послу Наташа Стоиљковски и Предраг Јеремић објавили су и Каталог старих књига и уприличили Изложбу старих књига и рукописа како би широј јавности predstavili вредно културно наслеђе које зрењанинска Библиотека у свом фонду има.
Наташа Стоиљковски и Предраг Јеремић настајање збирке старих и ретких књига у Градској народној библиотеци повезују са историјом библиотека, читаоница и штампарства у граду Зрењанину, односно Великом Бечкереку и Петровграду, како се град називао у различитим историјским епохама. Мада је први попис раритетних издања и старих књига обављен још 1953. године, рад на формирању збирке везује се за име Душице Цвејић (1926–2007), магистра библиотекарских наука и библиотекара саветника. Сматра се да је она прва формирала посебан фонд старе и ретке књиге у оквиру новооснованог Научно–завичајног одељења 1967. године. Она је сачинила и први лисни каталог старих и ретких књига који су касније најчешће помињали потоњи истраживачи.
Значајан историјски моменат за град Зрењанин, тада Велики Бечкерек, била је административна реформа Хабзбуршке монархије крајем 18. века, у којој он постаје центар Торонталске жупаније, чије су се границе у доброј мери подударале са данашњим границама српског дела Баната. То ће створити услове за напредак града и на пољу културе, који ће се очитовати и кроз оснивање Касине – грађанске читаонице (1837), прве књижаре у граду (1843), прве гимназије са библиотеком (1846) и коначно, прве штампарије (1847). Њу је покренуо Фердинанд Паул Плајц из Регензбурга. Временом је ова штампарија израсла у праву издавачку кућу, а поред првих градских новина које ће се штампати у њој, већ 1857. излази „Србско-народни великобечкеречки календар за годину 1858.” Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“ настаје готово одмах по ослобођењу града у Другом светском рату (2. октобра 1944). Већ у новембру 1944. формирана је јединствена установа у истој згради – „Градска библиотека и музеј“.
Иницијални фонд Градске библиотеке и читаонице бројао је око 10.000 књига које су преузете из разних предратних установа: бивше Градске библиотеке, књиге које су припадале управи Торонталско тамишке жупаније, Касини, Српској читаоници, гимназији, трговачкој академији, занатлијском удружењу, Јадранској стражи... Постојала је и Сабирница књига и музејских предмета која је установљена по ослобођењу града и била активна све до краја 1947. године. На ширем подручју града и околних села плењене су приватне библиотеке разних лица, а нарочито од оних која су сматрана сарадницима немачког окупатора, као и њихових културних и привредних установа.
Најстарија књига коју Библиотека поседује, а представљена је у Каталогу, штампана је у Улму 1543. године. То је Хроника светске историје Себастиана Франка, најпознатије и животно дело овог немачког историчара и теолога. Ради се о једној реформатској, прецизније анабаптистичкој, варијанти светске историје насталој на традицији средњовековних хроника Аутори су, због значаја и вредности ове књиге, одлучили да је уврсте у каталог као једину публикацију на страном језику, будући да су све остале српске књиге. Српске књиге крећу се у хронолошком оквиру од 1801. до 1867. године. Најстарија књига у збирци Библиотеке је „Аристид и Наталија“ Атанасија Стојковића штампана у Будиму 1801. године. То је први роман у новијој српској књижевности и репрезентативно дело сентиментализма. У збирци се издвајају и дела Доситеја Обрадовића: „Живот и прикљученија“ (Београд 1833), „Писма“ (Београд 1833), „Етика и философија морална“ (Крагујевац 1834), „Собраније“ (Београд 1835), „Мезимац“ (Београд 1836), „Христоитија“ (Београд 1836), „Првенац“ (Београд 1836). Већина књига су оригинална дела српских писаца, а мањи број су српски преводи. Све описане књиге спадају у културна добра од великог значаја. Посебан изазов у проучавању старих књига, истичу аутори, био је напор да се ишчитају сви записи, маргине, посвете и потписи унутар појединих књига. Ти записи су сведочанства која чине идентитет публикација, а помоћу њих се може пратити кретање књига, као и подаци о њиховим власницима.
