петак, 26.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 25.01.2021. у 08:00 Зоран Миливојевић
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Зоран Миливојевић за „Политику”: Развод и заједнички пријатељи

Бивши супружници неретко од блиских људи очекују да се определе, да заузму страну и да осуде оног другог. Некада је овај став уцењивачки: Или си са мном или си против мене
(Срђан Печеничић)

Када људи улазе у озбиљну везу или брак, они у тај однос „уносе” и своје пријатеље. После извесног времена, с можда неколико изузетака, њени и његови пријатељи постају заједнички пријатељи. Када се након одређеног броја година двоје одлучи на раскид или развод, то емотивно „затресе” и мрежу заједничких пријатеља. Разводи и раскиди су тужни, због чега заједнички пријатељи често реагују осећањем туге што се завршио један период заједничког дружења и живљења. Типичан резултат је да свако „односи” своје личне пријатеље које је „унео” у заједнички живот.

Сваки прекид дубоког емотивног односа, било брака, било озбиљне везе, праћен је бројним осећањима, од љутње, туге, стрепње, па све до презира и мржње. Иако људи често говоре да су се договорили да се разиђу, иза тог „договора” често се крије истина да једно од њих напушта оног другог који би желео да се однос настави. Сваки развод је резултат разноразних сила, увек је комплексна појава, али људи често желе да сву ту комплексност поједноставе и да ствари поставе у црно-белом формату и да јасно означе ко је „крив” за развод, а ко није крив.

Пребацивање одговорности

Суштина је у пребацивању одговорности за неуспех брака или везе на ону другу страну, уз негирање било какве сопствене одговорности.

На тај начин настаје поједностављена слика у којој једна страна види себе као жртву, а другу страну види као издајника, експлоататора, манипуланта, нечасног, неверног, насилника итд. Када неко створи такву слику, очекује од родбине и пријатеља да је прихвате и потврде. Посебно код оних људи који осећају стид што није успело и који мисле да ће други можда помислити да није успело зато што они у нечему нису довољно добри. Зато особа очекује од блиских људи да се определе, да заузму њену страну – страну жртве и да осуде другу страну. Некада је овај став уцењивачки: Или си са мном или си против мене.

Није ретко да особа која је уверена да је жртва друге стране спроводи једну малу пропагандну кампању оцрњивања друге стране код свих заједничких пријатеља. Такође није ретко ни да се пријатељи опредељују и заузимају страну жртве, снажно осуђујући другог партнера. Цела ствар добија на интензитету када се оцрњени партнер супротстави сличном контракампањом код заједничких пријатеља, са својим аргументима према којима је он жртва друге стране.

Најлошије је када један од партнера тражи од заједничке деце да прихвате да је он тај који је жртва, а да је други партнер лоша особа, и да деца треба да заузму страну и осуде другог партнера – маму или тату. Ово присиљавање деце да се определе и да осуде једног родитеља код њих ствара страх да ће бити одбачени ако то не ураде, али истовремено и збуњеност око емотивне везаности за другог родитеља. То је често увод у тровање односа и синдром отуђивања (алијенације) којим родитељ „жртва” осветнички спречава другог родитеља да остварује своје право на виђање деце као и право деце да комуницирају с другим родитељем.

Иако је разумљиво да пријатељи заузимају страну оних до којих им је стало, заузимање страна је примитивно и лоше. Ако је развод већ компликован и тежак, тиме што особа добија потврду пријатеља да она јесте жртва, она постаје још више осветнички агресивна. То тежак развод чини још тежим.

Емотивна подршка уместо осуде

Нечији заједнички пријатељи, као и људи који се разводе или раскидају треба да буду свесни проблема „заузимања нечије стране” током или након развода. Пријатељи не треба да заузимају стране, већ да емотивно подрже особу која се разводи на начине који не укључују оцрњивање бившег или бивше. Људи који се разводе не би требало да обилазе пријатеље и да кроз јадање и изношење „прљавог веша” очекују да други прихвате њихово црно-бело доказивање да су они жртва.

Додатни разлог зашто треба одбити оцрњивање друге стране јесте у томе што може доћи до неочекиваног обрта: да се двоје измири и настави с браком или везом. У том случају заједничко дружење након измирења може бити толико непријатно за све укључене да дружење престане.

Иако је пракса тражења да се заузме страна још увек раширена, стиче се утисак да је све више оних који се разводе цивилизовано, задржавајући пријатељске односе колико је то могуће, што је посебно важно онда када су у развод укључена деца.

Коментари3
3dbac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Siniša
Razvod kao razvod u dosta slučaja gde nema nasilja od jedne strane ka drugoj jeste jedna vrlo pohlepna stvar. Nikada neću zaboraviti kao dete kada sam shvatio da moji drugari žive sa roditeljima koji su razvedeni. Zašto ljudi danas žure za brakom tj decom ako će ih tako odbaciti? jeste da su i dalje uz njih. Ali nije isto, to i Sveti Petar da kaže rekao bih da nije isto. Ako su toliko glupi ili nezreli ne treba da žure za brakom pa se posle kaju. Barem bi trebalo da se kaju jer to utiče na dete
Киза
Светлана@Моја мајка је увек говорила мојој сестри - Ћерко, оно што ти муж не добије кући, то ће да нађе ван куће! Сестра је већ 38 година у стабилном браку. Ни ја нисам добијао код куће, а због васпитања нисам тражио ван куће (нажалост); тек после развода се показало да је разлог био "прековремени" рад бивше супруге. Прича о ограничењу виђања деце, оцрњивању и забрани комуникације је више него тачна! Тако да је ово веома комплексна прича коју је тешко шаблонизовати. Само кажем...
Svetlana Jevtic
ja sam beskrajno volela svog muza , a on me varao godinama .....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља