Случај младе глумице Милене Радуловић и њених колегиница које су оптужиле познатог редитеља и учитеља глуме Мирослава Мику Алексића за сексуално насиље отворио је Пандорину кутију, а јавност свакога дана сазнаје нешто непознато о томе шта се дешавало иза врата чувене школе глуме, кроз коју је прошло више од три хиљаде деце.
Иако су генерације деце васпитаване да не комуницирају с непознатим особама и да опасност вреба од незнанца који нуде бомбоне испред школе, случај омиљеног дечјег учитеља глуме срушио је мит о томе да су сексуални предатори само манијаци из хаустора и силоватељи из парка и подсетио на закључке многих истраживања која сведоче да педофили често бирају занимања која им омогућавају да буду у контакту с децом.
Руковођен идејом да образовање и обучавање на препознавању, реаговању и начинима заштите од сексуалног насиља треба да постану обавезни део наставног програма деце, од предшколског образовања или основне школе, доктор психолошких наука Горан Миловановић покренуо је иницијативу „Не значи не” за креирање платформе и петиције којом би се захтевало увођење обуке о сексуалном узнемиравању у основне школе. Ову иницијативу подржали су Центар за женске студије, Женска платформа за развој Србије, Академија женског лидерства и Gender knowledge hub. Петиција ће бити упућена Министарству просвете, науке и технолошког развоја, а могу да је потпишу сви заинтересовани на истоименој фејсбук страници.
– Имам две девојчице и не могу ни да замислим кроз какав пакао сада пролазе родитељи чија су деца одлазила у тај драмски студио. Морамо бити свесни чињенице да се у сваком друштву налази одређени број оних који не пристају на елементарно етичко одношење према другима. Сексуално насиље је тема која се често избегава или заташкава, посебно када је реч о деци. Сада, док се пред нашим очима одиграва драма неколико тешко повређених младих жена у којима оне носе „улоге” које никада не би изабрале, у нашим школама и вртићима расту нове генерације девојчица и девојака од којих се неке сада суочавају или ће се суочити са сексуалним насиљем. Друштво пропушта да системски ради на смањењу могућности да се некој девојчици или жени догоди оно о чему слушамо претходних дана, а ми смо сигурни да правовременим образовањем и обуком можемо спречити сексуално насиље – објашњава Горан Миловановић у разговору за „Политику”.
– Изузетно је важно да се теме као што су сексуалност, репродуктивно здравље, заштита од насиља и родна равноправност укључе у школски систем. То су знања која треба да буду доступна свој деци од најранијег узраста. Отворени разговор о теми сексуалног насиља је најбољи корак у превенцији – истиче мр Нађа Духачек из Центра за женске студије.
Иницијатива за увођење обавезног сексуалног образовања има дугу историју – Институт друштвених наука је више пута апеловао да се Србија налази при врху европске листе по броју малолетничких трудноћа и абортуса. Истраживање Удружења за репродуктивно здравље Србије говори да је свака трећа девојка имала први сексуални однос у 16. години живота, готово половина одлучује да ступи у интимни однос у вези која траје мање од недељу дана, а контрацепцију не користи свака трећа девојка.
За разлику од великог броја европских земаља, сексуална едукација никада није постала обавезан део образовног процеса у Србији, а „лекције” из сексуалног образовања деца добијају на интернету или слушају од вршњака. У европским земљама се сексуална едукација реализује на различите начине и у различитим узрастима – у Великој Британији и Португалији деца о томе почињу да уче у четвртој години, а тинејџери у Италији и на Кипру у 14 години.
