недеља, 07.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 21.01.2021. у 21:00 Катарина Ђорђевић

Источна Европа ефикаснија у борби против короне

Земље у овом делу света нису се суочиле са шпанским или италијанским сценаријeм јер су имале довољно здравствених капацитета да се носе с умереним и тешким исходима ковида 19
Лекари су дали велики допринос лечењу оболелих, притом плаћајући сопственим животима рад у „црвеној зони” (Фото Танјуг)

Због чега су на почетку избијања пандемије вируса корона у Европи медитеранске земље, попут Шпаније и Италије, бројале десетине хиљада новозаражених дневно, док су земље источне Европе имале релативно мали број инфицираних и умрлих? Да ли су земље бившег комунистичког блока имале адекватнији „одговор” на кризу изазвану короном због рестриктивнијих мера које су увеле њихове владе?

Студија наших социолога са Филозофског факултета и Института за медицинска истраживања у Београду објављена у научном часопису „ПЛОС оне” показала је да је добра припремљеност здравственог система само један део „слагалице” ковид 19, који би требало да прате и други компатибилни делови да би загонетка била решена. Они су се у свом раду под називом „Интегрисани поглед на спремност друштва и почетну реакцију на ковид 19: Студија широм европских земаља” фокусирали на прва четири месеца избијања пандемије (фебруар, март, април и мај), с обзиром на то да су током овог периода владине интервенције у европским земљама достигле врхунац, а затим почеле да опадају.

– Догађаји у марту и априлу прошле године у Италији и Шпанији показали су да спремност становништва да се придржава мера може бити пресудна за контролу ширења заразе. Почетна фаза избијања пандемије јасно је показала да боље припремљен здравствени систем и институције од поверења нису довољни да се рачуна на успех у суочавању са ширењем вируса као што је ковид 19. Наиме, реакција становништва на избијање вируса била је важнија од структурних предиспозиција земље. Упадљиво је било да су она друштва чији грађани имају ниже поверење у институције имале оштрије и брже интервенције, које су праћене бољим резултатима у почетној фази избијања пандемије. Стиче се утисак да су владе у које грађани имају мање поверења морале да рачунају на брзи „локдаун” уместо да се ослањају на савест грађана, што је заузврат довело до бољег резултата у поређењу са западним земљама. Међутим, иако је ниско социјално поверење играло позитивну улогу у почетним месецима пандемије, нејасно је да ли ће то и даље бити случај како ситуација са пандемијом еволуира. Наиме, ниско поверење у институције може довести до социјалних немира, који су се и десили након поновног отварања земље у САД и неким балканским земљама током лета прошле године – наводи др Далибор Петровић, професор на Катедри за социологију Филозофског факултета у Београду и један од аутора ове студије.

Петровић истиче и занимљиво поређење између западноевропских и источноевропских земаља – иако су западне земље биле у много бољем положају, земље на истоку Европе имале су бољу реакцију на избијање пандемије. Брзе блокаде и забране кретања углавном су ступиле на снагу у земљама централне и источне Европе, познатим и као бивше комунистичке земље, као што су Пољска, Бугарска, Мађарска, Чешка и Словачка.

– Владе ових земаља биле су свесне његових слабости (рањиви здравствени систем, нижи почетни капацитети за тестирање и слабо поверење у владу) и морале су да примене рану блокаду како би спречиле ерупцију пандемије. Два угледна социолога, Панчевски и Хинсхав истичу да су се „сиромашније земље централне и источне Европе, бојећи се да ће њихови релативно слаби здравствени системи бити преплављени вирусом, брже определиле за усвајање строгих социјалних дистанцирање правила и ограничавање кретања ради задржавања избијања епидемија. Осим тога, за разлику од западноевропских земаља, источне државе започеле су мере много пре него што су дошле до хиљадитог случаја заражених особа. Перцепција слабости и поузданости здравственог система учинила је да се људи у овим земљама осећају рањивијима и уследиле су мере закључавања. Не би требало заборавити ни да су, када је реч о броју болничких кревета на 100.000 становника, бивше „комунистичке земље” 2018. године заузеле осмо од првих десет места и биле су на једанаестом месту од петнаест најбољих у Европи – наводи професор.

Како подвлачи др Петровић, ово је важан податак јер отприлике петина пацијената заражених вирусом корона, који имају умерену или тешку болест, захтева хоспитализацију.

– Међу болничким пацијентима проценат оних којима су била потребна одељења за интензивну негу варирао је од пет до десет процената у Европи. Будући да лечење ковида 19 не захтева интензивну негу за велики број пацијената, бивше комунистичке земље, које су имале боље болничке установе, могле су да пруже неопходну јавну здравствену заштиту за све пацијенте. Земље источне Европе нису се суочиле са шпанским или италијанским сценаријем јер су имале довољно капацитета примарне и секундарне заштите да се носе с умереним и тешким исходима ковида 19. И други фактори који могу бити важни за разумевање различитих почетних исхода између ових земаља, међу којима се помиње и теорија о бесеже вакцини, која је и даље обавезна у земљама источне Европе – закључује др Далибор Петровић.

Коментари15
68024
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeljko Adzic
Razlog je banalan...novac.Cena dana u bolnici je razlog.Pa se desi da posle vadjenja zucne kesice nozem budem otpusten kuci posle 44 sati nakon operacije.Onda infekcija pa dolazak sestara dva puta dnevno...i tako 2 meseca...pa uporedite kostanje da sam bio duze u bolnici gde bi se infekcija odmah otkrila i mozda brze sanirala...I to u organizovanoj Holandiji...A troskovi?Pa za to sam mogao dobar auto kupiti.Ili Hrvatima smeta YU a kukaju na cene zdravstva i skolovanja..a bilo nekad dzaba...
Dusan
Kod pandemije postoji jedno vazno pravilo, a to je da se bilans pravi na kraju! Daleko smo od toga, pogotovo siromasne zemlje od kojih su mnoge na istoku. Osim toga , ne vode sve drzave statistike na isti nacin.Neke cak i prikrivaju brojke i ne dozvoljavaju pristup podacima.
Nikola Nesic
Nije pomenut način evidentiranja i vođenja broja zaraženih, mrtvih, izlečenih. Zemlje Istočne Evrope, pogotovu onih sa sumnjivim demokratskim vrednostima to imaju centralizovano, i brojevi se kontrolišu iz jednog centra, dok npr zemlje juga Evrope to rade regionalno. Danas imamo anomaliju da je kod nas broj mrtvih od Covid 19 ispod 1%, što je nerealno ako je u svetu taj procenat bar dvostruko veći, a svako od nas pojedinačno zna na koliko je sahrana prisustvovao.
Nikola
Cemu odmah teorije zavere? Procenat smrtnosti od Korone u Srbiji jeste manji od 1%, sto je znacajno manje u odnosu na smrtnost u zapadanoj Evropi. I zapadni naucnici su se bavili ovom temom o kojoj Politika pise. Sto se sahrana tice,valjda znate da je sahranama preminulih od Korone dozvoljeno priustvo samo najuzem krugu porodice.Tako da niko od nas nije mogao da prisustvuje stotinama sahrana.Ja licno,na svu srecu,nisam prisustvovao ni jednoj sahrani preminulom od Korone.
Горки
Замислите, зато што смо слаби, глупи, дезорганизовани и сиромашни успели смо да се изборимо боље са епидемојом од западног светионика свега и свачега. Каква глупост!
Miki Andrejevic
Upravo nasledjeni i bolji drustveni zdrastveni sistemi su moguci odgovor. Prestanimo da preuvelicavamo zapad u kome u vecini zemalja ne postoji ili skoro da ne postoji drustvena zastita zdravlja i solidarnost koga je bilo u istocnoj evropi. Neverovatan broj ljudi na zapadu nema lekara niti para da plati medecinske usluge i lekove.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља