недеља, 07.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 22.01.2021. у 13:15 Милица Димитријевић

Стваралаштво Николе Несторовића

Народни музеј (Фото Н. Марјановић), Плакат изложбе

У Установи културе Стари град данас у 19 сати биће отворена изложба посвећена архитекти Николи Несторовићу под називом „Никола Несторовић – Портрет једне епохе”, која се реализује у сарадњи са Заводом за заштиту споменика града Београда.

Деценије на прелому векова – деветнаестог и двадесетог – представљају раздобље културног, научног и политичког успона Србије, оствареног деловањем изузетних појединаца. Високо образована грађанска и интелектуална елита допринела је убрзаном културном и друштвеном напретку. Управо током тог периода одиграла се и најупечатљивија трансформација Београда из оријенталне вароши у европски град, првенствено стваралачким деловањем прве генерације архитеката рођених у Србији, школованих на Великој школи, а специјализованих у иностранству, пре свега у Немачкој.

Један од најпродуктивнијих стваралаца те генерације био је архитекта Никола Несторовић (1868, Пожаревац – 1957, Београд). Већи део његовог обимног стваралачког рада, оствареног у Београду, и данас представља окосницу историјског језгра града, што потврђује и број од 12 здања која су утврђена за културна добра.

Хотел Бристол (Фото Д. Јевремовић)

Пројектантски опус, настајао је у прве три бурне деценије двадесетог века (1899–1927), током којих је српска архитектура прешла пут од конзервативног академизма и романтизма преко сецесије и националног стила до консолидације модернизма. Несторовићево стваралаштво осцилира између академизма и сецесије, уносећи у градитељство Београда средњоевропски дух, пре свега утицаје берлинске архитектуре. Дела Николе Несторовића су померала границе стваралаштва у Србији, почевши од зграде Управе фондова – данашњег Народног музеја, преко Београдске задруге и хотела „Бристол”, Зграде са зеленим плочицама, Гранд пасажа, а касније и Универзитетске библиотеке и зграде Техничког факултета.

Ова поставка премијерно је приказана маја 2019. у галерији УЛУС-а.

Коментари1
08651
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бориша Радић
Архитектонску лепоту центра Београда чине управо здања која су пројектовали господин Несторовић и његова генерација архитеката. На фасадама тих објеката доминира камен обликован на врхунском уметничком нивоу. "Београђанка" и њене посестриме од метала и стакла не изазивају никакав естетски доживљај, насупрот изазивају осећај страха и отуђености какав је својствен мегаполисима заснованим на новијој америчкој градитељској традицији, што је тотална дехуманизација у сфери урбане архитектуре.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља