петак, 05.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 22.01.2021. у 20:15 Мирјана Сретеновић

Данашњи графити су сутрашњи наслови

Ако поручују „Овде је Санџак”, „Крајина се не предаје”, „Црна Гора је српска Спарта” ‒ да ли су израз бунта, немоћи или безопасна провокација. ‒ У књизи „Политички графити” Митје Великоње сабрани балкански националистички натписи
Гладни смо на три језика, Сарајево, 2015. (Фото: М. В.)

Боље ЈУ, него ЕУ. Тако се живи у Европи, без детаљисања поручује један графит забележен у Загребу.

Низ сличних графита широм градова некадашње Југославије сакупио је Митја Великоња у књигу „Политички графити”, коју је с енглеског превела Слободанка Глишић, а недавно објавила Библиотека 20. век. Великоња (1965) предаје студије културе на Универзитету у Љубљани и проучава савремене централноевропске и балканске политичке идеологије, супкултуре, колективно сећање и постсоцијалистичку носталгију.

‒ Бели зид је постојао пре фејсбук зида, ово је мој уобичајени одговор на питање зашто сам заинтересован за нешто тако неповратно материјално, технички незахтевно и непокретно, као што су графити и стрит арт. Ја их посматрам кроз намеру која стоји иза њиховог стварања и последицама које имају на околину. Графити су показатељи културног стања и друштвене динамике, врста зидне загонетке, ненасилан одговор на политичку неправду. Изражавају „право на град”. Они су и темпиране бомбе, недозвољене визуелне интервенције на јавном месту ‒ забележио је Великоња.

Он наводи пример графита из Љубљане „Бодљикава жица на граници ‒ лешеви у реци Крупи”, који је скренуо пажњу на избеглице погинуле док су покушавале да пређу у Словенију, одмах префарбан, док други, безазлени графити деценијама красе зидове.

Док их неки виде као жврљотине, шкработине, прекршај или кривично дело, у Амстердаму, Њујорку, Петербургу, Берлину и Лос Анђелесу постоје музеји графита. Велики градови чак нуде обиласке графита чувених уметника.

Великоња анализира политичке поруке са зидова, те наводи ону из доба Милошевићеве владавине у Београду „Нема новина, има зидова”. Стрит уметник Бенкси је рекао да су графити једно од малобројних средстава „кад немаш готово ништа”, а амерички графит из 70-их година поручује: „Данашњи графити су сутрашњи наслови”.

Великоњу занима постсоцијалистички графитни пејзаж, те наводи натпис у Љубљани: „Некада смо били трећи блок, сада ћемо постати Трећи свет”. Постоје графити о НОБ-у и Титу, пројугословенски, антијугословенски, они о одбацивању СФРЈ. У том смислу помиње „Ми смо Титови” (на путу Сарајево‒Добој 2014), и „Тито је наш” (Загорје, 2014). Постер из Марибора 2014. исказао је зебњу младих у времену транзиције „Рођен у Југославији – образован у Словенији ‒ незапослен у Европи”. С друге стране, графит из Лабина (2007) позива на ускрснуће Југославије „Створимо је поново 1945‒1990”. У Подгорици је 2016. исписано „За Југославију са Сарајевом као главним градом”.

Међу балканским националистичким графитима, Великоња издваја онај „Уби Србина”, да би након додавања једног слова, постао „Љуби Србина” (Ријека, 2015).

‒ Графити обележавају територију попут „Овде је Санџак”, „Крајина се не предаје”, „Црна Гора је српска Спарта”... У време Трампове инаугурације појавио се мурал у Београду на коме су Трамп и Путин, а између њих на српском, руском и енглеском пише „Косово је Србија”. На такву националну грандоманију антинационалистички графити у разним деловима Балкана одговарају духовито „Нокија све тања, Србија све мања” – истакао је аутор књиге.

Сагледани су и екстремнодесничарски графити у Словенији: „Смрт комунистима”, „Мултикулти је бели геноцид!”, „Словенија Словенцима, Европа Европљанима”, „Шиптари, педофили, педери ‒ 50 м у оном правцу”, „Одбранимо словеначку нацију”, „Имигранти напоље”.

Ту су и они који изражавају став према избеглицама у савременој Словенији ‒ „За лакши проток капитала, не избеглица”, „Народ гладан, избеглице сите”, и против маргиналних група: „ЛГБТ је дегенерација, деградација, декаденција!”, „Зауставите ЛГБТ револуцију!”

Графити су, наводи Великоња, мета исте оне критике која осуђује друштвене медије и сматра да кликнути на нешто на страници „Фејсбука” – то јест водити политику с кауча ‒ није довољно. Писцима графита се замера да је лакше поручити да власт треба да падне него је стварно срушити. Сматрају и да уместо алтернативе, графити нуде лажну катарзу...

‒ Циник би рекао да само прикривају празан зид, да иза њих не стоји истинска промена, да иза њих нема ничег. Кад се тако гледа, они су више израз немоћи него моћи, толерисана субверзија, безопасна провокација, изоловано острво уличне креативности које не само што не угрожава постојеће односе него их и естетизује, шири и чини прихватљивим. Ова књига је документ о времену и простору, збирка доказа о ономе што се у транзиционом периоду у последњих 30 година дешава на зидовима у делу Европе у којем живим ‒ навео је аутор у књизи.

Писце графита, тог уличног хаикуа, сигурно не дотичу критике. Један графит у Словенији и поручује „Не можете нам узети зидове”. У потпису „Вандалка”.

Коментари4
8451c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Markovic
Nacionalisticki je grafit ,,Ubi Srbina", a ekstremnodesnicarski ,,Smrt komunistima"?! Pa ko je ovde lud?
Milos
Ruku na srce, grafiti su samo sredstvo sopstvenog izražavanja. Niti oni mogu da ruše vlast, niti da izazovu društvene promene, ili da utiču na njih. A ne vidim šta je ekstremno desničarsko u paragrafu "o multikulti imigrantima itd", pogotovo jer je sve napisano istina.
Žare
Eno ga u Zaječaru još stoji onaj: Budimo solidarni s bogatima!
Stolek
Grafit 90 ih" Da mi je Bože 100 000 000 dinara da kupim sebi patike i pojedem burek"

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља