среда, 03.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 22.01.2021. у 19:46 Снежана Ковачевић

Нови Сад је прошао кроз своју Вартоломејску ноћ

79. годишњица Новосадске рације на Кеју жртава рације код споменика „Породица” (Фото Танјуг/ Јарослав Пап)

Нови Сад – Тих јануарских дана 1942, Нови Сад је прошао кроз своју Вартоломејску ноћ. Почео је отворени лов на Србе и Јевреје. То је био моменат у коме је стала идеја правне државе, наводи за „Политику” историчар Петар Ђурђев, директор Историјског архива Новог Сада поводом 79. годишњице од злочина познатог као Новосадска рација.

Погром је трајао од 21. до 23. јануара у Новом Саду, а у околини, шајкашкој области, почео је још 4. јануара. Више хиљада људи је убијено, а Нови Сад бележи око 1.300 невиних жртава.

Идеја правне државе је тада стала, објашњава Ђурђев, јер је тадашња мађарска држава, која је и законом из децембра 1941. припојила окупиране територије Југославије, искористила све прерогативе власти ‒ цивилне, војне, полицијске и контраобавештајне снаге у смислу организованог убијања свог становништва. При том су то били цивили, тада пасивни према окупатору. Зато сматра да је назив Рација еуфемизам, мада се задржао у науци и колективном сећању.

На прочељу тог страдања, на ком су међу првима убијани угледни, образовани и богати појединци, налазили су се и православни свештеници: протојереји, протонамесници, јереји, пароси из Новог Сада, Мошорина, Госпођинаца, Ђурђева, Жабља, Чуруга.

Петар Ђурђев

Прота Светозар Влашкалић из Мошорина, син угледног трговца из тог места, имао је 68 година када је убијен. Он је на Мошоринском брегу подигао Цркву Светог Николе чији архитекта је био Ђорђе Табаковић и која је требало да постане женски манастир. Због свог националног рада, држава га је 1929. одликовала орденом Светог Саве четвртог степена.

„Међутим, у једној заиста филмској сцени, окупатори су дошли са већ унапред припремљеним списком, где је он био осуђен на смрт, иако је био већ у поодмаклим годинама. Прво су дошли код њега на вечеру, а када су завршили са тим, почело је мучење. Затим су га везали ланцима за кола и вукли од Мошорина до Шајкаша где су га два Немца опљачкала и убила. Све то говори да он није представљо никакву опасност за окупаторску власт у том моменту већ његово богатсво и углед у народу јесу њему пресудили живот”, наводи Ђурђев.

У знак сећања на Рацију, Историјски архив града прикупио је ове године и приказао на изложби „Страдање православних свештеника током шајкашко-новосадске рације” биографије и фотографије десетине таквих жртава овог злочина.

„Желимо да прикажемо оно што смо као друштво имали пре Рације и што смо изгубили после погрома. Убеђен сам да људи који су тада страдали не би волели да их се сећамо по сликама масовних егзекуција, или сцена где су људска тела наслагана на гомилама”, каже саговорник.

Међу жртвама у Новом Саду, у касарну у данашњој Улици војводе Бојовића, био је јереј Вељко Зуцајић, професор Богословије, родом из Сентандреје. У каријери је стигао и до Призрена, а завршио у у Сремским Карловцима. Када су га ка касарни повели са групом људи, питао је војнике шта се ту дешава, а када је схватио, позвао је све у групи да клекну и моле се. „Одјекнули су пушчани пуцњи и они су поубијани, што нас ставља готово у сцене прогона Хришћана у Рисмком царству”, каже Ђурђев.

Живот је у Рацији изгубио и Јанко Виславски из Руског Крстура, који се као студент богословије 1934. прекрстио у Јована. Долазио је из унијатске русинске породице, али започео је процес повратка унијаћених Русина у православље.

„Био је први свештеник који је купио мотор да би обилазио своју паству, због чега је био више него популаран. Покренуо је часопис за православне Русине, међутим таква његова политика га је коштала главе”, наводи директор Архива.

Једна од жртава је и прота Георгије Живанов из Жабља, родом из Мошорина. Био је ученик Велике православне гимназије у Новом Саду где је заједно са својим другарима 1942. основао ФК „Војводина”. „Био је секретар клуба када је вођена акција да се изгради данашњи стадион Карађорђе, што Војводину ставља у ред ретких клубова који у редовима оснивача има и једног свештеномученика, с обзиром на то да су жртве канонизоване 1961, као светеномученици”, наводи Ђурђев.

Коментари7
1ca32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alfonso
Niko nikad ne napomene da su nalogodavci i većina izvršilaca(grupa oficira koja je htela da situaciju u Bačkoj predstavi teškom i izbegne slanje na istočni front) u roku od nekoliko meseci uhapšeni i do sredine 1943. Osuđeni na zatvorske kazne. S tim što je glavni nalogodavac general Ferenc Feketehalmi pobegao u Austriju i kasnije je uhvaćen. Nakon rata su predati vlastima Jugoslavije gde su osuđeni na smrt vešanjem. Mađarska je prisvojila deo Srbije, kao kad bi Srbija prisvojila Kosovo.
Светислав
Мала исправка, Војводина је основана 1914. године. Све похвале за чланак и директора Ђурђева
Заплењене успомене
Је ли моја генерација поумирала или је ућуткана или не одговара савременој док се у Британији слави? И данас се сећам ужасних фотографија изложеним међу осталим заплењеним предметима у Новом Саду 1946. На једној, која ме и данас ужасава, двојица су тестерила у деловима живог човека на дрвеном столу окружени групом војника у мађарским униформама који су пили и смејали се. Да ли је та гомила фотографија сачувана и где је? Или је ”несатала” пошто су српске жртве у питању, да се комшије не увреде?
Dan Dusan Milicevic
Lijepo je sto Politika obiljesava godisnjicu pogroma i podjseca na stradelnike! Nisam nikad cuo ili procitao da je Madjarska se izvinula za naneseno zlo i obestetila porodice ubijenih. Mozda neko moze da daden potpuniju informaciju. Koliko znam ovakva vrsta zlocina ne zastarijeva!!
Istorijsko srpsko-mađarsko pomirenje 2013.
Izvinjenje Adera zbog zločina nad Srbima: Predsednik Mađarske se u Skupštini Srbije 2013. god. u obraćanju poslanicima izvinio za mađarske zločine nad Srbima u Drugom svetskom ratu. "Ja, kao predsednik Mađarske, molim za oproštaj za zločine koje su, u ime Mađarske, u Drugom svetskom ratu Mađari počinili protiv nevinih Srba", izjavio je Ader, obraćajući se poslanicima na posebnoj sednici u Skupštini Srbije. Slobodna demokratska Mađarska osuđuje one koji su postupali protiv nevinih Srba
Radenkovic Milivoje
Ne samo da se Madjarska kao drzava nikada nije izvinila za Novosadsko-Curuski genocid, vec zajedno sa madjarskim organizacijama u Vojvodini trazi da na spomeniku partizanskim zrtvama budu i imena madjarskih fasista, ucesnika u ovom ubijanju nevinih civila, koje su posle rata partizanske vlasti uspele da uhvate i osude na smrt streljanjem. Toliko o nasim velikim prijateljima i komsijama. Voleo bih da ovde procitam i neki komentar nasih komsija, koji su jako glasni kada se zalazu za svoja prava.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља