понедељак, 01.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 26.01.2021. у 18:00 Зоран Ивошевић

Муке са речима: Народна скупштина, народни посланик, независно судство

Законодавна и извршна власт настоји да путем нормативно инсталираних полуга врши утицај на носиоце судске власти. Ту спада и овлашћење Народне скупштине да „бира за судију лице које се први пут именује на судску функцију” са мандатом од три године, што је предвиђено чланом 147. Устава
Срђан Печеничић

Данојловићеве „Муке с речима” постоје не само у књижевном и колоквијалном језику, него и у политичком и правном. Па да видимо.

Према ономе што се могло чути, а по аплаузима и видети, народни посланици сматрају да судство не може бити независно од народа, у чије се име доносе и пресуде, а како је највише представничко тело једина веза судија са народом, они сматрају да први избор носилаца судијске функције треба да остане у њиховој надлежности јер народ бира и њих саме. У овом исказу пажњу заслужује не само први избор судија, него и валидност појмова „Народна скупштина” и „народни посланик”, с обзиром да је Устав у том погледу у сукобу са самим собом.

Члан 1. Устава одређује да је „Република Србија држава српског народа и свих грађана који у њој живе...” У Србији су само Срби „народ”“, а пошто прилози од те речи немају у виду остале њене грађане (Мађаре, Чехе, Словаке, Румуне, Украјинце, Бугаре, Северне Македонце, Албанце, Бошњаке, Хрвате, Словенце, Роме и припаднике других народности) назив органа законодавне власти и назив носилаца функција у том органу нису прикладни. Зато их ваља заменити речима – Скупштина или Парламент Србије, односно посланик Скупштине или Парламента Србије. О томе нису водили рачуна ни организатори прошлогодишњих јавних протеста када су закључили Споразум с народом, уместо Споразум са грађанима.

Народни посланици су занемарили да члан 4. Устава предвиђа поделу власти на законодавну, извршну и судску, засновану на њиховој равнотежи и међусобној контроли, при чему је судска власт независна. Независност ове власти подразумева да судије суде на основу сопствене оцене чињеница и сопственог схватања закона не подлежући спољним и унутрашњим притисцима, претњама, подстицајима, интервенцијама и другим утицајима са било које стране и из било којих разлога. Да би на овај начин примењивали прописе, које усваја законодавна а спроводи извршна власт, судије морају бити независни бар онолико колико су независни и они који прописе доносе или извршавају.

Утицаји на судство не могу се правдати ни равнотежом ни међусобном контролом три власти. Равнотежу обезбеђују уставне одредбе о стриктним овлашћењима законодавне, извршне и судске власти. Међусобну контролу обезбеђују уставне одредбе по којима законодавну власт врше – искључиво народни посланици, извршну власт – искључиво чланови владе (делом и председник републике) а судску власт – искључиво судије, тако да је свака контрола туђе надлежности неуставна. Законодавна и извршна власт ипак настоји да путем нормативно инсталираних полуга врши утицај на носиоце судске власти. Ту спада и овлашћење Народне скупштине да „бира за судију лице које се први пут именује на судску функцију” са мандатом од три године, што је предвиђено чланом 147. Устава. Тиме је законодавна власт преузела искључиву контролу приступа судској власти, без обзира што трајно обављање судијске функције зависи од одлуке Високог савета судства. Онај ко контролише приступ судству, контролише и његов персонални састав у сталном мандату.

У демократским државама судска власт је независна, јер и онај ко врши избор судија хоће да тако буде, без обзира да ли је то парламент, шеф државе, влада или чак министар. Добар пример за то је избор судија Савезног суда у Немачкој које бира министар правосуђа, али то може бити само судија највишег суда коме судијска функција мирује док је у влади са једним мандатом. Зато се и може рећи да је независно судство традиционална цивилизацијска вредност коју подржавају све три власти и грађани.

Независно судство је и гарант владавине права. Њу предвиђа члан 3. Устава, одређујући да се остварује слободним и непосредним изборима, јемством људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем свих власти Уставу и закону. Без владавине права нема ни правне државе, а где ње нема владају људи на власти.

Бивши судија Врховног суда и универзитетски професор у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари20
08b4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Andrija Stojanovic
Najsveobuhvatniji naziv bi bio "Drzavljanin Srbije". Obuhvata i nacije i manjine i "gradjane" i - seljake!
Милан Мишковић
Сматрам да би било већ време да избацимо из употребе термин "власт" јер је сама по себи одређујућа за понашања многих који се докопају положаја и злоупотребивши овлашћења управо владају уместо да управљају и "служе" народу који их је бирао или су наметнути од политичких олигархија. У већини земаља света постоји УПРАВА а не ВЛАСТ. Сам израз "гобернар" или "гувернер" значи управљати и управник (управљач), а не владар. Доста је народу владара били то законодавни, судски или извршни.
Dusan T
@Милан Мишковић Ali "vlast" je pojam koji smo preuzeli od Austrugara. Pa necemo valjda toga da se otresemo? Mislim da trenutacnu "vlast" mnogo bolje opisuje pojam "rezim".
Lex
Nosioci suverenosti Član 2 Clan 2 Ustava Suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana. Сувереност или господарсто потиче од грађана. Што значи да ни члан владе, ни члан скупштине као ни судија не можете постати без изражене воље грађана.
Srbin(62%).......
Srbija nije Jugoslavija pa da u ustavu pise -zemlja Srba i svih drugih naroda i Narodnosti.To cak ne pise u ustavu EU-je.To jest da je EU-ja zemlja Nemaca i svih drugih naroda i narodnosti.Zbog toga i ne postoji Ustav EU-je jer to nije drzava vec savez drzava koje su svaka po naosob nezavisne i clanice UN-a.Ako u srpskom Ustavu pise -zemlja Srba i gradjana to nisu kontradiktorne kategorije.Jer srbinom se moze zvati svaki gradjanin(ako to on sam hoce).Zato je Srbin na prvom mestu to jest-po krvi.
nikola andric
Uobicajena ''definicija'' istine je ''korespodencija izmedju iskaza i stvarnosti''. Druga je da su ''cinjenice '' istiniti iskazi. Ivosevic polazi od znacenja Ustavnih odredbi koje sadrze ''trias politica '' princip odnosno podelu vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku. Te vlasti su zamisljena kao ''nezavisne'' u medjusobnom odnosu. U istom clanku pak Ivosevic isto tako tvrdi da sudska vlast nije nezavisna . Dakle stvarnost je drukcija nego opisana u Ustavu. Koliko vredi takav Ustav?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља