уторак, 09.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 25.01.2021. у 08:30 Далиборка Мучибабић, Дејан Алексић

Споменик Стефану Немањи између дивљења и разочарања

Док се власт одушевљава, а део јавности критикује, ситно се одбројава до 27. јануара, када ће на новом Савском тргу бити свечано представљен споменик великом жупану, родоначелнику династије Немањића
Дело руског вајара Александра Рукавишњикова (Фото А. Васиљевић)

Најлепши и највећи трг у Београду. Насиље у јавном простору и премештање центра града у „Београд на води”. Велелепни споменик Стефану Немањи. Естетски промашен, непримерен и рогобатног изгледа. Цена тајна до 2023. То се ради за народ и остаје за наредне векове. Између ових супротности, одушевљења власти и критике дела јавност, ситно се одбројава до 27. јануара, када ће на новом Савском тргу бити свечано представљен споменик Стефану Немањи, родоначелнику династије Немањића. 

На Савиндан одбројавање се ипак неће завршити. Почиње оно за комплетирање пројекта – обнова дела саобраћајницe на ободу трга између Немањине и Савске и трамвајског коридора. Тај посао требало би да буде завршен најкасније до априла, уверава Марко Стојчић, главни градски урбаниста.

– Најпре треба да се поруши стара црпна станица и то ће се десити за два месеца, колико ће потрајати пробни период нове станице саграђене на Савском тргу. Када уклонимо стару станицу испред болнице „Свети Сава”, онда можемо да завршимо парче саобраћајнице по ободу трга и за то нам не треба више од петнаестак дана – каже Стојчић.

Од идеје да споменик Стефану Немањи, дело руског вајара Александра Рукавишњикова, буде на Савском тргу до реализације те замисли протекле су четири године. За све то време није престао рат ставовима за и против. За представнике власти, Рукавишњиковљево решење за споменик било је и остало поштовање српске историје и одавање почасти једном од најзначајнијих српских владара, док су критичари естетике споменика у огромном обележју високом 23 метра видели кич, стилски неукус, скопљизацију Београда, мегаломанске тежње актуелне власти. После почетних размена „ратних стрела” уследила је рафална паљба – градски оци критичаре споменика описивали су као мрзитеље наше државе и историје, као непоштоваоце лика и дела Стефана Немање. Критичари су на то узвратили да се замењују тезе и да управо спомеником, таквим какав јесте, власт у политичке сврхе злоупотребљава лик и дело овог српског владара.

Шта је нама данас Стефан Немања?

За архитекту Бојана Ковачевића, на пример, то што се неки људи питају шта ће нам уопште споменик Стефану Немањи потпуно је беспредметно, чак и увредљиво, у држави која је, по првом члану Устава, „српског народа и свих њених грађана”. Историчар Дејан Ристић додаје и то да је Стефан Немања прворазредно важна историјска личност у којој је сабрано много тога што је вековима након његовог живота „карактерисало наш национални идентитет, а што се на најбољи могући начин огледа у родољубљу, слободарству и непокору” и што га чини „ванвременским симболом овог народа и његове отаџбине”.

Њих двојица око значаја Стефана Немање и смислености споменика тој личности немају сумње. Али, други нису тако сигурни – или им је то можда мање важно од још једне прилике за препуцавање, како то напомиње и Ристић.

– Страхујем да је за већину нас велики жупан Стефан Немања само једна у низу магловитих личности националне повести о којој недовољно знамо нити желимо да та своја оскудна знања обогатимо и објективизујемо. Са друге стране, то што о нечему не знамо ама баш ништа или, у најбољем случају, једва понешто, никако нас не спречава да се бесконачно надмећемо у „спортској” дисциплини у којој смо у самом светском врху. У питању је наша насушна потреба да ама баш о свему имамо мишљење и да га, као такво, још истрајније заговарамо уколико приметимо да наш саговорник са њиме није сагласан – каже Ристић.

Ако смо ипак, као већина, начисто око тога да Стефан Немања заслужује споменик, остаје најчешћи приговор – самој његовој концепцији и, нарочито, величини. Ковачевић је, као архитекта, око тога помало подељен.

– Горња половина споменика, уз примедбе на лик, ако се то може тако делити, неупоредиво је мање спорна од доње, прераспричаног постамента. Његова укупна привидна величина је смањена у односу на метричку јер је померен више у празан простор па нема репере ближе себи – сматра Ковачевић.

То нас доводи до друге спорне тачке повезане са спомеником који је, за неке, само проблем у главном проблему – новом Савском тргу. Део јавности верује да је тај трг нефункционалан и да је, како то тврди и Ковачевић, бившој Главној железничкој станици, заједно са околним простором, намена промењена само зато што је то изнудио пројекат „Београд на води”.

– Забринут сам, и као становник баш тог дела града, изгледима за функционисање самог здања бивше станице као музеја, као жиже, а поготово за то како ће пешачки трг живети. У почетку ће бити радозналаца, али ће то трајати кратко. Можда тек кад се још дубље у блато укопа станица и укрсте две линије метроа, тамо далеко у времену, живост места избуја. Али и тада ћемо, зазирем, имати само још једно саобраћајно чвориште, попут одувек лажног Трга Славија – каже Ковачевић.

Расправа се, дакле, само мањим делом заиста води о важности владара Стефана Немање. Много више, она се тиче једног од крунских пројеката садашње власти, „Београда на води”, који део јавности не може да прихвати. У том рату, реч стручњака као да није важна. А у друштвима у којима се њихов глас не слуша за суштински значајна питања, каже Ристић, „долази и до тога да се, као и у овом случају, девалвира, банализује и злоупотребљава историјско сећање на једну од најважнијих личности националне повеснице”.

Преживео је Стефан Немања у своје време многе битке. Није могао ни слутити да ће осам векова касније „пасти” на бојном пољу једног унутрашњег „рата”.

– Пошло нам је за руком да једну племениту идеју у вези са подизањем споменика великом жупану Стефану Немањи, родоначелнику најзначајније српске средњовековне династије и једном од очева нације, сви скупа претворимо у један свеопшти циркус – непримерен по речима које се изговарају, мањку аргумената, политичарењу и спремности да се, у недостатку чињеница, међусобно вређамо и понижавамо – оцењује Ристић.

Потпуно је небитно ко се у тој непримереној „утакмици” боље показао, додаје он: „Сви смо се осрамотили.”

Неуморна селидба споменика и рокова

Савски трг трећа је локација на коју се од децембра 2015. шетала скулптура Стефана Немање. Она је, најпре, на предлог тадашњег премијера Александра Вучића, требало да буде у парку Мањеж, потом је у априлу 2017. померена стотинак метара ниже на угао Немањине и Кнеза Милоша – испред здања А комплекса Генералштаба архитекте Николе Добровића оштећеног у НАТО агресији. Тада је одлучено да се распише међународни конкурс за израду споменика. Конкурс је озваничен септембра исте године када је споменик поново дислоциран – на будући Савски трг. Месец касније жири конкурса позвао је четири инострана уметника да понуде идеје за будуће обележје. Међу њима је био и руски вајар проф. Александар Рукавишњиков који је марта 2018. на том такмичењу освојио прву награду.

Обележје Стефану Немањи најпре је требало да буде откривено у првој половини 2019. када се обележавало 800 година од аутокефалности Српске православне цркве.

Конкурс за реконструкцију трга на коме ће бити овај споменик расписан је крајем 2018, а победничко решење шпанског двојца Ирибарен–Фенвик званично је представљено почетком фебруара 2019. Тада су из Старог двора најавили да ће трг променити изглед већ те јесени. Али, рок за отварање померен је на Сретење 2020. У међувремену је усвојено коначно урбанистичко решење које је претрпело измене у односу на идеју Фенвика и Ирибарена – трамвајске шине измештене су из центра на обод, споменик померен мало удесно, а утврђена је и позиција будуће метро станице.

Припремни радови у зони трга почели су у лето 2019, а главнини те јесени. Датум за завршетак радова померен на мај 2020. Уочи експлозије вируса корона, али и уочи Сретења 2020, надлежни су отварање трга најавили за почетак лета 2020, онда за Видовдан, а када је корона букнула све је померено за јесен 2020.

Ситуација са пандемијом вируса као оправдање може се узети када је реч о допремању споменика. Тек августа прошле године први делови почели су да стижу из Русије на Савски трг, а последње, тадашње реорочење поручивало је – трг са спомеником биће отворен у новембру. Потом је уследило ново померање.

До данас се не зна колика је вредност реконструкције самог трга, али је недавно објављено да споменик жупану грађане Србије кошта око милијарду динара.

Коментари109
948ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Д. Збиљић
СПОМЕНИК ЖРТВАМА БОМБАРДОВАЊА : ГОДИНЕ: И Споменик Немањи бих обавезно подигао у близини Храма Светога Саве – да отац и син буду заједно, као у хиландару. А на том месту где је сада Немања, у близини бомбардоване Зграде Генералштаба, подигао бих велики Споменик од 50 метара жртвама бомбардовања од „милосрдног анђела“, а на постољу бомбе поставио бих фигуру голуба с цветом божура у кљуну подигнутом перма небу, тј. Богу.
Драгољуб Збиљић
Ја сам за подигнут споменик Немањи у сваком случају. И поштоваћу га у сваком случају. Али имам и нека чуђења. Прво, зашто еј Немања постављен на некакав шлем? Увек ећ ми то, психолошки, деловати да је на несигурном. Човек ако се попне на шлем, то еј неприродно. Шат ће човек на шлему? Друго, мач није требало да је уперен у небо. Боже, опрости ми, имам утисак да тај мач прети небу и Богу, а нее непријатељима. Оптужиће нас светски узурпатори да смо ми Срби опасни, "милитантни". Мач бих за појас ста
Moj komentar
Mislim da su ga malo lose postavili, treba da bude u sredini a ne na desnoj strani...
sike bivsi milic
Nemam nista protiv ni Savskog trga,ni Stefana Nemanje,samo pitam,da li je pre toga trebalo zavrsiti Autobusku i Zeleznicku stanicu.!? I pitanje,da li bi bilo dobro usporiti gradjevinsko izivljavanje sa istorijom i Beogradom,ili je bolje uperiti snage u popravku onoga sto propada i steti ne bas lepom zivotu gradjana.!?
Hajzenberg
Najpre, za Katarinu - "čovek" ne "stoji na kugli". Osnivač srpske srednjovekovne dinastije stoji na naprslom vizantijskom šlemu koji je, kao između čekića i nakovnja, uništen između mača srpskog vladara i žezla Svetog Save, tj. simbola autokefalne srpske crkve. Dakle, mlada srpska država, samosvojna i verski i politički, nagoveštava da će jednog dana smrviti vojnu dominaciju Vizantije na Balkanu. To je ujedno i simbolika spomenika. Ako Vama nije dovoljno - šta da Vam radim. Meni jeste.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља