недеља, 07.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 24.01.2021. у 21:00 Ивана Албуновић

Како повећати производњу и потрошњу домаћих вина

На српском тржишту тренутно је 60 одсто увозних вина, а највише је јефтиних македонских
(Фото Н. Марјановић)

Стратешки развој винарског и виноградарског сектора један је од основних циљева државе у наредном периоду. На иницијативу Савеза винара и виноградара Србије крајем прошле године први пут је усвојен Програм развоја винарства и виноградарства за период 2021–2031. година.

У уводном делу исцрпне стратегије наводи се да наша држава има повољне климатске, земљишне и друге услове за гајење винове лозе. У Србији постоје три виноградарска региона, 22 рејона и 77 виногорја. Иако постоји велики потенцијал за гајење винове лозе, економска криза и губитак тржишта током деведесетих година прошлог века, довели су до великог смањења површина под виновом лозом. Површине под виноградима карактерише велика уситњеност парцела, просечна величина винограда код нас је свега 0,34 хектара.

Према подацима Републичког завода за статистику за 2018. укупна површина под виноградима била је 20.466 хектара (без региона Косово и Метохија). Тако уситњена структура засада значајно повећава укупне трошкове производње грожђа. Како се истиче, Србија има једну од најнижих густина винограда у Европи са само 0,1 одсто укупне површине под виноградима. Због тога удео увозних вина на српском тржишту износи више од 60 процената.

– Доношење овог Програма ће омогућити да Србија достигне површину под виноградима као и земље у окружењу, утицаће на повећање удела домаћег вина на домаћем тржишту, раст извоза домаћег вина у Европску унију и у треће земље, као и на развој винског и сеоског туризма – наводи се у стратегији.

У поређењу са земљама у окружењу Србија има најмању површину под активним виноградима, као и једну од најмањих густина винограда – приближно четири пута мању од Хрватске и шест пута мању од Словеније. Такође, производимо и најмању количину вина у односу на суседне државе, а стручњаци напомињу да је увоз фокусиран на набавку јефтиних вина из Северне Македоније која представљају 84 одсто укупног увоза.

Стеван Рајта, директор Савеза винара и виноградара рекао је за „Политику” да је наша стратегија „да ове податке практично преокренемо и да наша, домаћа вина имају удео од 60 процената а страна 40 одсто”.

– Не бојимо се конкуренције. Страни произвођачи свакако треба да буду ту, али не у оволиком обиму. Нама је тешко да у већој количини извеземо вина, рецимо, у Хрватску и Словенију. Много је више вина из свих суседних држава у Србији, док наших вина на њиховим тржиштима, сем у Црној Гори, нема ни у промилима. Желимо само реципроцитет и да се да шанса домаћим винарима и виноградарима – рекао је Рајта.

Према његовим речима, један од најважнијих циљева Србије јесте да се што више саде домаће, аутохтоне сорте грожђа, јер на тај начин можемо изаћи у свет. Тренутно је удео домаћих сорти свега осам одсто што је мало, а циљ је да у наредних десет години достигне 30 до 40 процената.

– Повећањем капацитета постаћемо бољи. У последње времене постоји интересовање за садњу винограда и мислим да Србија може да оствари планове – истиче Рајта.

Нема подстицаја без уписа у регистар

Министарство пољопривреде објавило је да су подстицајне мере у Србији намењене инвестицијама у виноградарском и винарском сектору условљене уписом потенцијалних корисника у посебне регистре. Упис произвођача грожђа спроводи се константно и није временски ограничен, наводе у том министарству.

Према Закону о вину, сваки произвођач грожђа (физичко лице, предузетник, правно лице) који у свом власништву, закупу или кооперацији има најмање 0,1 хектара винограда или мање од 0,1 хектара винограда уколико грожђе ставља у промет, има обавезу уписа у Виноградарски регистар, а сваки произвођач вина (правно лице, предузетник) има обавезу уписа у Винарски регистар.

– Вођење регистра је значајно како би на адекватан начин могле да буду планиране мере подршке даљем развоју овог сектора у Србији, али и како би држава могла да располаже тачним подацима о производњи грожђа и вина – кажу у Министарству пољопривреде.

Коментари28
affc5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavko Babić
Srbija ima dobrih vina, ali vinarije ipak moraju malo da spuste cijene. Razumijem da su troškovi proizvodnje veliki, stalno ima nekih rizika itd, ali 10-15€ za flašu od 0,75 litara je ipak previše za naš standard. Ja vina izuzetno volim, probao sam ih na stotine iz svih krajeva svijeta, ali stvarno ne mogu da priuštim više od 1-2 boce mjesečno po tim cijenama. Pogledajte samo žilavke iz BiH. Koštaju oko 5 evra, a odlična su vina i redovno uzimaju medalje na Dekanteru.
Joi
Pojavile su se nove vinarije čiji vlasnici su uložili pare I žele brz povraćaj,I uglavnom više rade na marketingu,nego na kvalitetu.Pa onda ima jedan broj entuzijasta koji to rade traljavo,al njihova vina su karakteristična,I imaju posebnost,I ukoliko ne pređu na kvantitet od njih uz pomoć države može biti nešto.Onda imaju bivši kombinati koji baš ništa neće da menjaju,I trovači koje niko neće da pohapsi I skloni sa tržišta.I karakteristično za sve je da se vise isplati uvesti vino iz Makedonije
dusan1
Majka mi je bila profesor vinogradarstva a inače se moja familija još od Turskog doba bavi proizvodnjom i trgovinom vina i rakije. Sve gore je tačno navedeno i nabrojano. Međutim ima poslovica koja kaže ' Vino traži slugu a rakija gosodara' ! U XXI veku je tendencija da se tuđi znoj i rad potcenjuje tako da je vino sve više ili luksuz ili jeftina droga ! U oba slučaja država teži da to ostane tako jer zarađuje umesto troška da hapsi trovače i potstiče proizvodnju !
SLOBODAN MIKAVICA
kad pisete na temu vina imam jedno malo iskustvo. Spremajuci se da skoknem u moju domovinu odem da izaberem u supermarketu"Auchan" u Luksemburgu. Obratim se covijeku koji vodi taj resor vec 15 godina. kazem da idem za Srbiju pa da mi pomogne pri izboru jedno 6 francuskih flasa. Kad sam rekao gde nosim ta vina, otvoreno mi je rekao, zasto, vi imate bolja vina. Ostao sam otvorenih usta(naravno da sam bio odusevljen). Gospodin je bio nedelju dana negde u Negotinu.Izasao sam bez kupovine.
Joi
Pa sledeći put,sedneš na bus i odeš do prvog sela u dolini Mosela,to it je 30min.od Luxembourga i kupiš vino,za 5€,I shvatićeš da se šalio.
Иван Грозни
Нека се не љуте домаћи винари, али наша вина немају ни приближан квалитет као нпр. молдавска или грузијска. Ценовно им такође нисмо конкурентни. Ко је имао прилику да проба молдавска или грузијска вина, зна о чему говорим.
Растко Дијаспорац
Нема овде никакве стратегије, јер, пре свега нема стратегије за развој привреде у целини. Води се једна “недомаћинска привреда”. Давање новца за подизање винограда и воћњака, има ефекат за привреду Србије, као кад шминкаш бабу од осамдесет година и очекујеш да баба буде лепа као девојка.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља