субота, 27.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 25.01.2021. у 21:15 Гордана Поповић
МИСЛИТИ ДРУГАЧИЈЕ: ДИЈЕГО ФУЗАРО, филозоф

Индивидуалност је усхићено име за усамљеност потрошача

Они који и даље мисле својом главом, који могу да превазиђу концепт левице и деснице, потенцијална су сила у борби за промене
У међувремену је стигла пандемија која је очигледно ојачала нови светски поредак владајућих класа (Фото: лична архива)

Од „јаке мисли”, која је била у основи револуционарне делатности, некако се нехајно стигло до „слабе мисли”, која се бави заштитом права мањина и распарчава сваку борбу на безбројне огранке попут феминизма, екологизма и разних покрета за заштиту појединчаних права, пише италијански филозоф Дијего Фузаро (1983) у књизи „Мислити другачије – Филозофија неслагања”, спорећи вредности и норме које неолиберални поредак намеће као подразумевајуће у аутоматизованом глобалном друштву. Књига је недавно објављена и код нас у издању „Клија” у преводу Маринa Павићa.

У свом обрачуну са „потрошачком десницом” Фузаро не штеди ни „културну левицу”, интелектуалце и новинаре који су допринели стварању једног политички коректног дискурса који спутава критику. Масовни конформизам који а приори негира било какво неслагање, у потпуности одговара стварности коју намеће капиталистички мондијализам, каже аутор, цитирајући Де Токвила да „потрошачка цивилизација ослобађа од потребе да се мисли својом главом”. Политички коректно једноумље – дотле се дошло, сматра Фузаро, који је докторирао на универзитету у Милану, где предаје историју филозофије и управља Центром за интердисциплинарна истраживања историје идеја. Књигу „Мислити другачије”  посветио је онима који још имају храбрости да ходају усправно и да бране до краја сопствене ставове.

Кажете да се данас иза очигледног тријумфа слободног појединца заправо налази робинзоновски усамљеник, неспособан да дође до свести о потреби отпора. Да ли данашња индивидуалност има бар неку предност?

Данас је индивидуалност само усхићено име које заправо значи усамљеност потрошача без корена и без идентитета. Тај привидни тријумф слободног појединца и персоналоизације, од персоналних компјутера до такође персоналних тренера, лајф коуча или личног саветника за шопинг, коегзистира с нечувеним усамљеничким животом маса. У метроу или аутобусу, у возу или тржним центрима, робинзоновски појединац иако окружен стотинама људи, остаје изолован и усамљен, неспособан да комуницира и да кроз дијалог дође до свести о потреби отпора према свету лажи у којем обитава. Година 1989. је обећала слободу појединаца након века тоталитаризама. Уместо тога, постигла је нови неолиберални тоталитаризам изједначених појединаца, који мисле на исти начин. Капитализам или неолиберализам, шта год више волите, не остварује индивидуалности већ их уништава у отуђењу, експлоатацији и хомологацији.

Ваша је теза да владајуће једноумље аутоматски ставља знак једнакости између критике садашњег економског фанатизма и рехабилитације давно преминулог комунизма?

Да наравно. Доминантни поредак делегитимише сваку критику, јер претпоставља да се критика подудара са носталгијом за фашизмом или комунизмом. Општа осуда тих, сада непостојећих, тоталитарних режима претвара се на крају у идеолошки адут легитимизације новог класног поретка. Уместо тога, морамо критиковати садашњост, а да не будемо носталгични за прошлошћу, и то моја књига покушава да уради.

Критички говорите и о бомбардовању у име хуманости. У том контексту, колико сте проучавали бомбардовање Србије 1999. године?

Знам Србију прилично добро, посетио сам је неколико пута. Успео сам да видим гнусне ефекте НАТО империјализма, а самим тим и америчког. Велику солидарност осећам са српским народом. Дакле, бомбардовање у име хуманизма је типично орвеловска пракса: рат се назива миром, а империјалистичко бомбардовање постаје хуманитарно. Да би такво бомбардовање било покорно и консезуално прихваћено, потребно је претходно створити негативан однос порема онима који ће бити бомбардовани тако што ће управо они бити окривљени да негирају људска права. При том ће права која се намеравају укинути у сопственим земљама бити представљена као сувишна, као привилегије или као фактор ометања конкурентности и тржишне утакмице, што је иначе уздигнуто на ниво теолошких догми.

Такође тврдите да је тероризам користан за владајући поредак и нову стратегију тензија на глобалном нивоу?

Тероризам активира парадигму сигурности: ако желите сигурност живота, морате се одрећи удела слободе... Управо тако моћ претвара неприхватљиво у неизбежно и врши контролу над нама све више и више. Само се сетите ситуације у САД после напада на Куле близнакиње. Имајући у виду угрожену безбедност, ванредно стање постаје метод помоћу којег власти могу да интензивирају свеобухватну контролу грађана и да им ограниче њихове слободе а да се ови ни најмање не успортиве. Присутност тероризма аутоматски делегитимише сваку радикалну критику постојећег друштва и одмах је пореди управо са неком врстом тероризма.

Према вашем мишљењу, и профитна десница и културна левица две су гране исте моћи. Ко остаје као потенцијална сила у борби за промене?

Они који и даље мисле својом главом, они који могу да превазиђу концепт левице и деснице. Морамо да променимо начин размишљања, морамо да мислимо другачије. Потребно је супротставити се сваком идеолошком партикуларизму у чију се одбрану свакодневно стављају проповедници владајућег симболичког поретка и борити се за тај императив разума, до сада никада остварен, какав је универзална људскост.

Такође критикујете интелектуалце, међу првима Бернара Анрија Левија. Има ли изузетака?

Наравно. Мој учитељ, професор Костанцо Преве остаје срећан изузетак, иако је нажалост преминуо 2013. године.

Критиковани су ваши ставови у књизи. Које су највеће замерке?

Све исто као и обично. Ако не прихватите нови економски либерализам, ви сте фашиста, комуниста итд. Дакле, нема важних, добро утемељених критика, нажалост.

Да ли је након свега овога ваша визија будућности бар мало оптимистична?

Нажалост, морам да кажем да није. У међувремену је стигла пандемија која је очигледно ојачала нови светски поредак владајућих класа.

Коментари10
71079
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Будућност припада младима ... али будућност морају освајати, креирати, модулирати а овај млади човек својим ставовима али и зрелошћу улива наду у једну нову генерацију ослобођену предрасуда, политичке коректности, глобализма, идеолошких, религиских, културолошких детерминанти које им наша генерација оставља у наслеђе. Корона неће срушити заблуде ове цивилизације већ ће јој помоћи да преживи и одложи деконструкцију једног времена и једне генерације отуђених људи у световима виртуелних имагинација
I`m phone
Ma idem, bre, popodne da "spržim" karticu! I da se vratim ostvarena!
Јасмина
БРАВО, овај млади философ у Италији, код нас Борис Јашовић, ето нам нових Волтера, Русоа, Монтескјеа ... Ја не смем да престанем да верујем да је глобална револуција против новог светског поретка могућа (уосталом, Холанђани протестују трећи дан против тзв. противепидемијских мера, а заправо против мера медицинско-политичког тоталитаризма коме смо сведоци). Живела универзална људскост !
Yrraf
Odličan intrvju. Jedva čekam da pročitam knjigu. Hvala bogu da na svetu još ima intelektualaca sa integritetom koji su voljni da se suprotstave ovom politički-korektnom globalnom totalitarizmu koji se samo-proglasio apsolutnom istinom i koji svakoga ko se usudi da vidi kroz fasadu laži proglašava komunistom ili fašistom.
nikola andric
Nemci imaju ''veliku filozofsku tradiciju''. Dakle oni su u izvesnom smislu specijalisti za filozofiju. Evo jedne nemacke izreke: ''nista nije jednostavnije od negiranja jednog filozofa; za to je samo potrebno procitati drugoga''. Od ovog italijanskog filozofa smo saznali da ljudi razmisljaju razlicito . Na zalost nije naveo kojim organima? Prvo pravilo logike je da ako premise nisu istinite onda ni izvedeni iskazi ne mogu biti istiniti. Problem je dakle u premisama ne u nacinu misljenja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља