недеља, 07.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 25.01.2021. у 22:15 Исидора Масниковић
ГЛУМАЧКИ ПОРТРЕТ

Уточиште код Слаје где стварају чудесни људи

У дечијој радионици играли смо се, учили смо, стварали, свађали се, волели... Ту си мого да будеш ко јеси, мого си да откријеш шта желиш. Ту смо учили о правим вредностима и о оним „сумњивим“... Ту је била слобода... Ту сам одрастала, ту сам пожелела да будем глумица – каже глумица Ивана Вуковић коју ових дана гледамо у серији „12 речи“.
Ивана Вуковић (Фото Ирена Цанић)

„Живела је једном у Крагујевцу Славица Урошевић Слаја, основала је и водила дечију радионицу и драмски студио Дома омладине. Суботом и недељом су играли представе на малој сцени. Била сам четврти разред основне школе када сам са најбољом другарицом Дуцом почела да одлазим у Дом да гледам представе. Једва смо чекале следећи викенд да поново одемо да се изненадимо новом представом, мада нам је омиљена, коју смо више пута гледале, била „Краљевски фестивал”. После представе смо се криле иза дрвета преко пута улице Бранка Радичевића код пекаре „Фигаро“, и чекале да изађу глумци да их видимо без костима и шминке и било нам је забавно да погађамо ко је шта играо. Пожелеле смо да будемо део тога и постале смо чланови дечије радионице. Ту сам се срела са Слајом, са чудесним људима, ту сам срела свог најбољег пријатеља. Играли смо се, учили смо, стварали, свађали се, волели... Било је то уточиште, ту си мого да будеш ко јеси, мого си да откријеш шта желиш. Ту смо учили о правим вредностима и о оним „сумњивим“, како би Слаја рекла. Ту је била слобода. Ту сам одрастала, ту сам пожелела да будем глумица” – овим очаравајућим  речима присећа се глумица Ивана Вуковић својих првих корака у свету глуме. Већ на начин на који описује свој професију увиђамо колико је глума за њу искрена и највећаљубав и пасија. Иако је било и успона, и падова, и веселих и тешких тренутака, и борбе, и пораза, никада се није покајала због свог избора – тврди.

А да није уписала глуму, ова рођена Крагујевчанка свакако би остала у свету уметности. Вероватно би се определила за музичку академију, будући да је завршила нижу и средњу музичку школу.

О овој глумици се мало зна, иако је освојила бројне награда на овдашњим и страним фестиваима, а у своју биографију записала неколико запажених улога. Сад је поново откривамо у серији „12 рачи” која је од настала у продукцији Телекома Србије,а која се након емитовања на каналу Супестар, од уторка може пратити и на ТВ Прва.

Ивана Вуковић у серији „12-речи”

У даљем разговору, тридесетчетворогодишња глумица Ивана Вуковић веома зрело размишља:

- За мене је једна ствар бавити се глумом, а потпуно друга живети од глуме. Тешко је у тој мери колико је неизвесно да ли ћу и када радити. Увек је тако било, а тек је сада тако у новонасталој ситуацији. Код нас идеални услови за стварање не постоје, али то не треба да буде изговор.

Ова талентована глумица студирала је глуму на Академији уметности у Новом Саду, у класи професорке Јасне Ђуричић која је од почетка на испите својих студената, између осталих, звала и редитеље. Управо је на овај начин, Ивана први пут позвана на аудицију за серију „На терапији“, у режији Марка Ђиласа. Улога ћерке Милице јој је прва телевизијска улога, коју је добила на трећој години студија. А затим ју је следеће године Влада Паскаљевић позвао на кастинг за улогу Марије у филму „Сестре“, и то је била њена прва филмска улога која јој је донела награду „Царица Теодора” за најбољу главну женску улогу на Фестивалу глумачких остварења домаћег играног филма у Нишу 2011. године.

Поносна је и на улоге у остварењима „Ти имаш ноћ” (режија Иван Салатић) и  „Мој јутарњи смех” (режија Марко Ђорђевић) за које је такође овенчана престижним признањима.

- Нисам имала пуно искуства са играњем у серијама, заправо сам у протеклих годину дана снимала три серије, играла сам Мирну Милинчић у серији „Мочвара“, Сару Поповић у „12 речи“ и Соњу у серији „Кљун“, чије снимање је завршено пре мало више од месец дана. Имала сам срећу да се те жене поптуно разликују, па је било узбудљиво и интересантно мењати перспективе – скромно казује, јер ипак снимити три серије у тако кратком временском року, за сваку је похвалу.

Прича серије „12 речи“ прати путеве криминала из различитих углова, угла оних на врху који су дуго у игри, оних који би да се играју не размишљајући о последицама, из угла њихових породица, и оних невиних који су се случајно нашли на том путу.

- Преплиће се више прича, једна од њих чији сам део, иницирана је одлуком Милоша, кога игра Виктор Савић, и та одлука доведе у питање дугогодишње механизме породичног и партнерског односа, отвара се тема преиспитавања одлука и  суочавање са истим. Не знам много о другим причама, тако да је серија изненађење за мене као и за публику која је прати – отворено прича.

На телевизи највише воли да гледа филмове, а серије прати углавном онда када у њима играју њени пријатељи. Ни једна јој није посебно драга.

Када прихава улогу, веома јој је  важна прича, односно сценарио.

- Интуиција ми је најчешће пресудна, колико и да ли ме нешто покреће и узбуђује док читам, да ли имам асоцијације, да ли ме се тиче – подвлачи Вуковићева која нам открива да јој позориште посебно недостаје ових дана и да све жеље које има, тичу се управо театра где је остварила запажене улоге у представама „Није смрт бицикло, да ти га украду“ Биљане Србљановић, у режији Слободана Унковског (ЈДП, 2011), „Галеб“ А.П. Чехова, у режији Томија Јанежича, (СНП, 2012), „Ђакон“ по мотивима Исидоре Секулић, у режији Ане Ђорђевић (СНП, 2013), „Смрт Ивана Иљича“ Лава Толстоја, у режији Томија Јанежича, (СНП 2015), „Детроит“ Лисе Д Амур, у режији Олега Новковића (Атеље 212, 201 7).

- Жеље које су ту још одавно, а нису ме напустиле су да играм Мурлин Мурло у „Мурлин Мурло“Николаја Кољаде, и да поново играм Љубов Андрејевну у „Вишњику“, А.П. Чехова, поново, јер је то била дипломска представа моје класе – поверава нам.

Посебно је радују син Вук, муж Стефан, њена породица и пријатељи, а у последње време најчешће је растужи одсуство емпатије.

-  Једва чекам поновна окупљања и да, међу мојим блиским пријатељима, буде и глумаца – јасна је у својој поруци.

Док чека испуњење новогодишњих жеља, поново учи да свира гитару и са породицом планира где ће на санкање. Корона вируса се не плаши. Више је збуњена јер јој недостају неки људи које због ове ситуације не може да виђа.

Коментари2
87b7e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ненад Кебара
Нису нужно изузетни уметници, културни радници и научници из Београда, у главном граду нису постојали бољи учитељи драмских вештина од Крагујевчанке пок. Славице Урошевић. Ипак, разлика има много, Славица није протежирала децу познатих и богатих суграђана него таленте где их је проналазила, стога ни достигнућа глумице Иване Вуковић нису толико провикана него само рафинирана.
Todor Rakočević
Slaja do beskraja!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља