среда, 03.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 25.01.2021. у 19:19 Димитрије Буквић

Другујемо 77 година

Вукашин Обреновић, пензионисани професор историје и латинског језика, каже да је његов отац још пре Другог светског рата био претплатник „Политике”
Вукашин Обреновић (Фото принтскрин Радио-телевизија Бор)

Више од седам и по деценија Вукашин Обреновић из Мајданпека дан почиње с „Политиком”. Откако је као осмогодишњак 1944. први пут завирио у наше новине, није престајао да се дружи с њима. Вуле, како га зову, у августу ће напунити 85 година. Репортажу о његовој љубави према „Политици” недавно је овековечила и борска телевизија која га је, сходно његовом читалачком стажу, прозвала најстаријим читаоцем најстаријег дневног листа на Балкану.

Овај пензионисани професор историје и латинског језика каже да је његов отац још пре Другог светског рата био претплатник „Политике”.

„Рођен сам 1936. у српској породици у Загребу. Мој отац Јован, родом с Баније, завршио је богословију. И шта би друго Србин у Хрватској читао, ако не ’Политику’. По избијању Другог светског рата пребегли смо у Србију. После ослобођења Јован је једва дочекао да се поново претплати на ’Политику’ и учинио је то. Ја сам тад био клинац и више сам гледао слике него што сам читао текстове”, објашњава Вуле, бистрог ума и крепког сећања, годинама у инат.

Животопис нашег саговорника врви од путешествија. Онај први примерак „Политике”, у којем је гледао фотографије, доспео му је у руке у Бањанима код Уба, где је тада живео с породицом. Потом се вратио у Загреб, где је 1955. завршио гимназију па уписао Филозофски факултет у Београду. Затим је радио у основној школи у Доњој Горини код Малог Зворника. И у свим тим селидбама „Политика”, коју је редовно читао, била му је стални сапутник. Захваљујући нашем листу пре више од пола века се доселио у Мајданпек.

„Кад сам 1962. отишао у Штип да служим војску, уплатио сам годишњу претплату на ’Политику’, која ми је стизала на тамошњу војну пошту 55-55. И у вашим новинама сам видео оглас да новооснована гимназија у Мајданпеку тражи професора. Опет захваљујући ’Политици’, од раније сам знао да тај град због рудника зову српско Велење. Пријавио сам се на оглас и у септембру 1963. почео да радим у Мајданпеку. Дошао сам на пет-шест година, а остао, ево, читавих 58”, прича Вукашин, с осмехом.

У истом граду Вуле се 1969. оженио супругом Радом, с којом је и данас у браку. Имају два сина: Душана, који живи у Београду и има десетогодишњу ћерку, и Јована, настањеног у САД, који има два сина од три и десет година. С њима се чује преко жениног мобилног јер свој нема. Нити му је потребан. „Политика” је његов интернет, до којег долази сваког дана на киоску у центру Мајданпека, удаљеног десетак минута од његовог дома.

„Иако у комшилуку имам трафику до које могу да сиђем у папучама, ипак одем до центра, да ме људи виде, да се не распитују да ли сам жив. Кад тираж ’Политике’ нестане, на трафици склоне примерак за мене. Ваш лист читам најпре од другог дела, од спортске рубрике до ТВ стране и најава за филмове. Онда пређем на први део. Не прочитам сваки текст, али ако ми се наслов допадне, наставим. И додатке читам. Једнако се интересујем и за политичке, друштвене, спортске, културне и све друге теме. Посебно ми је занимљиво кад у рубрици ’Међу нама’ наиђем на писма читалаца који се хвале како, ето, већ двадесет година читају ’Политику’. А ја сам само двадесет година у пензији”, смеје се Вуле.

И данас чува примерке

Осим што је био професор, Вукашин Обреновић је до пензионисања 2001. године био и на различитим функцијама у руднику бакра у Мајданпеку, али и у локалној самоуправи, где је обављао и дужност председника скупштине општине. Чак и када би одлазио на службени пут ван земље, његов брат Браца би му куповао „Политику” и чувао.

„И онда кад се вратим из иностранства, чека ме петнаест ’Политика’. А ја сваки дан узмем нову, па прво прочитам њу, а онда три старе које су ми промакле. Многе примерке чувам и данас”, каже Вуле.

Коментари3
3814b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Hajduk Veljko
Moje prvo druzenje sa Politikom je pocelo 1973.g.i to petkom. Petkom je izlazio dodatak, Radio I TV program. I tako je to krenulo.
Miodrag
Ja sam poceo da ucim da citam iz Politiku u decembru 1944 godine. Moj otac Branko je imao pretplatu na Politiku Vijay cena je bila 2 dinara a urednik je bio Ribnikar. Najlepsi deo Politike su mi bili izvestaji Zuke Dzumhura, “crnim tusem po belom svetu”. Naravno i tekstovi o Titu, Staljinu, Ruzveltu koji je umro 1945 i Cercilu. Evo i danas kao covek (deda) od 82 godine prvo procitam vesti iz Politike na intrnetu ovde u Chicagu. Srdacan pozdrav Politici i svim citaocima u Srbiji i celom svetu.
Ivan Kusakovic
Svaka cast za dedu. I moj deda je citao samo Politiku.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља