среда, 03.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 25.01.2021. у 22:00 Данијела Давидов-Кесар
ИНТЕРВЈУ: доцент др АНА БАНКО, вирусолог

Вакцине делују и против британског соја короне

Особе које су се заразиле након вакцинације нису имале озбиљне облике ковида 19. – Не постоји утемељена сумња да цепиво утиче на плодност
(Фото лична архива)

У Србији је у току вакцинација против вируса корона, и то вакцинама америчког, руског и кинеског произвођача. На грађанима је остављено право да одлуче које цепиво желе да добију, али многима и даље није јасно какве су разлике између вакцина и за коју треба да се определе како би стекли имунитет против короне, а има и оних који сумњају да ли су дозе прошле сва неопходна испитивања. У разговору за „Политику” доцент др Ана Банко, вирусолог Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета Универзитета у Београду, објашњава да су у овом тренутку све вакцине које су у масовној употреби прошле ригорозна испитивања и јасно дефинисане кораке преклиничких и клиничких испитивања, да су тестиране на више десетина хиљада добровољаца, а број примењених доза у свету тренутно износи око 60 милиона. „Ове чињенице говоре о безбедности вакцина, а предност једних у односу на друге можемо проценити тек на основу анализе резултата и ефеката имунизације за више од пола године”, каже др Банко.

Шта се заправо спречава вакцинацијом?

Принцип имунизације вакцином је спречавање инфекције или ублажавање клиничког тока болести. Најједноставније, наш организам треба да створи антитела специфична за протеин вируса одговоран за његов улазак, односно везивање за наше ћелије. Тако ћемо ми у сваком следећем контакту с истим вирусом имати спреман одбрамбени механизам да везивање и улазак вируса буде онемогућен.

У случају САРС ков 2 структура којом се он везује за наше ћелије је С протеин који се налази на површини вируса. Дакле, суштина примене вакцине је да створимо антитела на С протеин, а да избегнемо да се тај процес реализује добијањем тешких форми ковида 19. Зато се вирусне вакцине које до сада познајемо заснивају на атенуисаном, то јест ослабљеном вирусу, затим инактивисаном односно умртвљеном вирусу, али су присутне и субјединичне или протеинске вакцине које садрже једино протеин вируса одговоран за везивање за наше ћелије. Међутим, последње две-три деценије развијају се и вакцине које омогућавају да наш организам сам створи вирусни протеин и тиме активира имуносистем да произведе антитела. То су управо вакцине које данас и имамо, РНК и вакцине по принципу аденовирусног носача.

Каква је разлика међу вакцинама које су грађанима на располагању?

Вакцине које су до сада у свету регистроване против ковида 19 засноване су на три принципа, од којих су чак два иновативна. Вакцина „Синофарма” произведена је на моделу инактивисаног вируса, што значи да се у вакцини налази умртвљен САРС ков 2 те да он не може да се умножава или изазове обољење, али да га наш имуносистем препознаје и прави антитела. Како је количина вируса у вакцини ограничена, њима се додају адјуванси како би максимално повећали имуногеност вакцине. Инактивисане вакцине су се примењивале много пута, те у ту групу спадају вакцина против полиомијелитиса, хепатитиса А, грипа, беснила...

РНК вакцине, попут оних компанија „Фајзер” – „Бионтек” и „Модерна”, до сада су развијане у домену онкологије, али су такође пре неколико година рађене клиничке студије и на вирусној РНК вакцини против беснила. Овим вакцинама убацује се информациона РНК, која представља краткотрајно упутство да машинерија наше ћелије сама направи С протеин, а онда и антитела. Тиме се ограничење количине С протеина у инактивисаним или субјединичним вакцинама превазилази. Нестабилан РНК молекул у нашу ћелију уноси се преко јединице масти и као такав он се у кратком времену разграђује, па од неколико компоненти ових вакцина у нашем организму врло брзо ништа не остаје. Због нестабилности, РНК вакцине захтевају чување на изузетно ниским температурама, али је њихова предност у једноставности производње и брзој модификацији РНК у случају појаве нових сојева, али и нових епидемија или пандемија другим вирусима.

„Спутњик В” и „Астра Зенека” су вакцине које су информацију за синтезу С протеина упаковале у умртвљен аденовирус. Дакле, аденовирус се користи као носач који обезбеђује сигуран улазак ове информације у нашу ћелију, а не може да изазове обољење.

По чему су онда другачије?

Разлика између ових вакцина је што користе различите аденовирусе као носаче. Док „спутњик В” користи два хумана аденовируса, различита за прву и другу дозу вакцине, „Астра Зенека” користи аденовирус шимпанзе. Разлог је избегавање препознавања аденовируса од стране нашег имуносистема, јер би на тај начин аденовирус и пре остваривања свог циља био елиминисан нашим антителима. Због тога „спутњик В” мења врсту аденовируса у две дозе, а „Астра Зенека” користи анимални аденовирус. На моделу аденовирусног носача постоји и вакцина против еболе, одобрена 2019. године за хуману употребу.

Колико дуго вакцине штите особу и да ли ће на јесен онај ко је сада добио цепиво поново морати на вакцинацију?

Комплетан период након којег смо на ковид 19 имунизовани вакцином моћи ће да се сагледа тек пошто прве групе вакцинисаних почну да губе имунитет. Једноставно мерљив статус имунитета моћи ће да се проверава тестирањем вредности титра антитела из крви. Међутим, имунитет не зависи само од тога, већ и од потенцијала Т меморијског имунитета да при сваком новом сусрету с вирусом поново покрене стварање антитела чак и онда када њихова вредност у нашем организму више није мерљива. То даје наду да имунизованост након вакцинације може да траје и дуже од једне сезоне. Ако се деси да вирус на годишњем нивоу ствара нове сојеве, као што је то случај с вирусом грипа, вакцина ће морати томе да буде прилагођена и примењивана сваке сезоне.

Да ли вакцине могу да приме људи с аутоимунским болестима?

Према досадашњим подацима, још увек није рађено циљано клиничко испитивање одобрених вакцина на пацијентима с аутоимунским обољењима. Ови пацијенти су примали вакцину у многим земљама где је отпочела имунизација, па ћемо прецизне резултате добити након свеобухватне и детаљне анализе ефеката вакцинације. Ипак, две најважније чињенице јесу да произвођачи вакцина не укључују аутоимуност као контраиндикацију за вакцинацију, као и то да званична удружења дају препоруку да особе с аутоимунским болестима приме вакцину. Изузетак, за сада, представљају пацијенти у специфичној фази болести, пре свега везаној за терапију као што је интензивна имуносупресивна терапија или терапија моноклонским антителима, јер она може умањити ефекат вакцине.

Шта је с оним грађанима који су алергични на пеницилин или разне полене?

Овакве врсте алергија, заједно с алергијама на друге лекове, храну, латекс и слично, нису контраиндикације наведене од стране произвођача који су објавили резултате свих фаза клиничких студија. То значи да ове особе могу примити вакцину. Тешке алергијске реакције које захтевају хитну примену терапије или хоспитализацију су могуће, али не у значајном проценту. Оне се јављају као одговор на неку од компоненти вакцина, а за сада је то до један на 100.000 доза, с повољним одговором на примењену терапију епинефрином најчешће у првих 15–30 минута након вакцинације. Због тога је важно пријавити историју анафилаксе лекару непосредно пред вакцинацију како би, у зависности од врсте вакцине, била направљена процена да ли је алергија усмерена на неке од компоненти вакцине. Тако, на пример, алергије на полиетилен гликол (ПЕГ) и полисорбат, које су компоненте РНК вакцина, представљају контраиндикацију за вакцинацију.

Важно је и питање примене друге дозе вакцине код свих који су након прве дозе имали тешку, али и умерену до благу алергијску реакцију (попут системских отока и осипа). Препорука је да се друга доза оваквим пацијентима не даје.

Колико је тачна информација да не смеју да се вакцинишу жене које планирају ускоро трудноћу?

Ова информација се доста коментарише код нас иако не потиче ни из једног документа или научне публикације у вези с вакцинацијом против САРС ков 2. Заправо, не постоји научно утемељена сумња да вакцинација утиче на плодност. Познато је, такође, да је више жена и затруднело током клиничке студије испитивања регистрованих вакцина, али и да ће труднице у наредним корацима бити циљано укључене у даља клиничка испитивања. Међу десетинама милиона оних који су већ примили бар једну дозу неке од вакцина, било је и жена које су касније сазнале за трудноћу, те су оне под сталним надзором.

Саветује ли се вакцинација особа које су прележале корону?

Особе које су прележале коронавирусну инфекцију могу поново бити инфициране, па им се из тих разлога препоручује вакцинација. У случају да још увек имају антитела, вакцинацијом ће им се повећати количина и продужити трајање антитела. Важно је, као и за све остале инфекције, да примена вакцине не буде у тренутку акутне болести, тј. присутне температуре, малаксалости и осталих знакова запаљења, што значи да се вакцина може применити врло брзо након излечења. Такође је важно да се пацијентима леченим применом плазме или моноклонским антителима препоручује да на вакцинацију сачекају 90 дана након поменуте терапије.

Које су нежељене реакције вакцина?

Уобичајене нежељене реакције су бол на месту убода, оток, повишена температура, умор и главобоља. Ове реакције обично пролазе за 24 сата. Ретке и озбиљне нежељене реакције су алергијске реакције које се могу видети и након примене бројних других лекова и вакцина.

Брину ли вас вести из Норвешке да су 23 особе преминуле после вакцинације? Многи људи одустају од вакцинације када чују такве ствари.

Током ригорозног и строго контролисаног процеса имунизације пријављују се и региструју апсолутно све нежељене реакције за које постоји сумња да су биле последица примене вакцине. Случај из Норвешке везан је искључиво за старију и осетљиву популацију из старачких домова, углавном већ нарушеног здравља. Здравствено стање ових људи као и њихове године не могу се искључити као узроци поменутих смртних исхода. Према последњим извештајима из Норвешке, учесталост смртних случајева у старачким домовима на недељном нивоу, а у вези с периодом од када је почела примена вакцина, не одступа од уобичајене учесталости. Због тога вакцинација и даље несметано траје, али с континуираним даљим праћењем и утврђивањем свих узрочнопоследичних веза досадашњих пријављених исхода.

Да ли особа која је вакцинисана може, ипак, да добије корону?

Особа која је вакцинисана у изузетно малом проценту може бити заражена. Та вероватноћа се приближно изражава ефикасношћу саме вакцине, што значи да је та могућност код већине вакцина од пет до осам одсто, односно око 20 одсто. У објављеним резултатима клиничких студија, чак и особе које су се заразиле након вакцинације нису имале озбиљне облике ковида 19, што је и најзначајније. Оно што још остаје као питање јесте да ли вакцинисане особе могу бити преносиоци инфекције. Тренутна сазнања по том питању су оптимистична.

Пружају ли заштиту вакцине и од мутација вируса које су се појавиле у више од 60 земаља?

До сада су регистроване бројне мутације вируса које су очекивана последица његове еволуције и нису нужно пресудне за стицање нових биолошких особина. Тренутно најраспрострањенија међу новим варијантама Б.1.1.7, још названа „британска”, не забрињава по питању ефикасности антитела која се стварају након примене вакцине. Ефикасност антитела усмерених на вирус с мутацијом Е484К, доказаном у јужноафричкој и бразилској варијанти, делује ниже. Сумња се да ефикасност антитела усмерених на варијанте вируса с овом мутацијом може бити и до 10 пута мања у односу на друге већ постојеће варијанте.

Коментари18
1996a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloje
Dve velike nelogičnosti. Osoba koja je preležala koronu nema imunitet a vakcina će da ga napravi? Šta to znači? Da li ćemo vakcine morati da primamo na nekoliko meseci kako bi sve imalo smisla? I druga nelogičnost je da se kod umrlih u Norveškoj ne može isključiti starost i zdravstveno stanje ko uzrok smrti! A kada umru kao zaraženi virusom onda se broje u umrle isključivo od Korone. Ako se želi poverenje ne sme postojati ovoliko protivurečnosti.
Samo logika
Bravo za komentar. Konačno da neko logično razmišlja. 1. Prirodni imunitet kao "ne traje", a i posle vakcine možemo da se zarazimo, samo je lakša slika. Pa većina zaraženih i ima lakšu kl. sliku. Manje je sa teškom, samo se o njoj konstantno izveštava. 2. Kako su različiti aršini kad neko umre od korone, ne pita se da li je bolovao od nečega. A kad smrt nastupi posle vakcine onda se sete da su to stariji i da su već bolovali, pa se vakcina isključuje kao uzrok.
Igor Stanković
kako mozete da kazete da je vakcina sigurna i da pozivate ljude da se vakcinisu a istovremeno priznajete da nije poznato kako vakcine deluju na autoimune bolesti i na trudnice !? kazete da se ti ljudi prate kad prime vakcinu sto znaci da je jos u fazi eksperimenta a Ustavom je zabranjeno da se vrse eksperimenti nad stanovnistvom !
Бојан
Заиста одличан чланак који доста добро објашњава разлике у дејству појединих вакцина. Једино што је нелогично је да се говори "Особе које су прележале коронавирусну инфекцију могу поново бити инфициране, па им се из тих разлога препоручује вакцинација." Особе које су прележале инфекцију SarsCoV2 имају много већу количину антитела од вакцинисаних особа јер се вакцинацијом само имитира одговор организма на инфекцију. За имуност на нове сојеве нико не може да гарантује ништа!
Nebojša
Gradjanima je uskraćeno pravo izbora vakcine. Ne dozvoljava se osobama starijim od 65 godina da po izboru prime rusku vakcinu!
Мила
бесмислице. ''Британску корону'' нико није видео. Пре ће бити да људи умиру од - вакцинације!
Nonsense
Јесте, а земља није округла него је равна плоча.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља