среда, 24.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 26.01.2021. у 20:00 Ивана Албуновић

Све мање једемо хлеб – са 101,5 пали на 66,7 килограма

Према подацима „Житоуније” потрошња ове намирнице по становнику у Србији смањена је за 33 одсто у последњих 13 година
У Србији се годишње произведе око 800.000 тона брашна од чега се за прављење хлеба потроши 35.000 тона, док пекари за израду пецива утроше око 51.000 тона брашна (Фото EPA-EFE/Dave Mustaine)

Потрошња хлеба у Србији последњих година је у сталном паду што се одржава и на целокупан млинарски сектор, објавило је Удружење „Житоунија”.  То потврђују и подаци Републичког завода за статистику достављени „Политици”.

Према званичној статистици, годишња просечна потрошња, по члану домаћинства, 2006. износила је 101,5 килограма хлеба и пецива заједно, док је 2019. била 66,7 килограма. Подаци су добијени на основу Анкете о потрошњи домаћинства у Србији.

– Сведоци смо да је после жетве пшенице рода 2020. дошло до великог пада тражње на тржишту брашна, како на домаћем, тако и на страном. Узроци су краткорочни, али наслућује се и дугорочно изражен тренд губитка дела оба тржишта – истичу у „Житоунији”.

Напомињу да неке од основних разлога треба потражити у броју млинова и пекара у Србији. Иако се број активних млинова у Србији смањује (од 2010. до 2014. на тржишту брашна било је активно 318 субјеката, великом већином млинова), и даље се констатује да у Србији постоји превелики број млинова односно млинских капацитета.

Према анализи„Житоуније”. у Србији се годишње произведе око 800.000 тона брашна за људску употребу. За производњу хлеба потроши се око 335.000 тона, док пекари за израду пецива утроше око 51.000 тона брашна. Домаћинства употребе 158.000 тона, произвођачи тестенине 27.000, а кондиторска индустрија купи 62.000 тона брашна.

– Потрошња брашна за хлеб је у сталном паду, што је последица више фактора. Пециво смо искључили, јер је ту забележен благи раст – кажу у том удружењу. Њихови подаци, засновани на статистици, показују да је потрошња хлеба у Србији, по становнику, за 13 година смањена за око 33 одсто. Са 91,5 на 60,4 килограма – од 2006. до 2018. године.

– У том периоду потрошња брашна за производњу хлеба пала је око 125.000 тона – истичу у „Житоунији”. Ипак, напомињу да на пад удела брашна за производњу векни, осим већ поменутог пада потрошње по становнику, утиче и мањи укупан број становника.

Иначе, на стање у млинарском сектору утиче и пад извоза брашна, углавном у државе бивше Југославије.

Интересантно је напоменути, додају, да Србија и то посебно регион Војводине на неки начин све више постаје и сировинско подручје држава које сматрамо неразвијенијим од нас (БиХ, Северна Македонија..).

– Тако смо у прва четири месеца економске 2020/21. године у Северну Македонију извезли 31.458 тона пшенице а свега 13.192 тоне брашна, а у БиХ 21.786 тона пшенице и 11.475 тона брашна. На Косову је продато  25.136 тона пшенице и само 1.767 тона брашна – напомињу у Удружењу „Житоунија”.

Коментари25
ed670
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lili Vu
HaHaHa.... koji HLEB ? Ovaj beli sundjer koji se prodaje sirom Srbije ? Ko normalan bi to pa nazvao HLEBOM ?
čekaj, čekaj..
a bila je jednom i informacija da se u srbiji dosta kupuje hleb i pecivo stranog porekla, posredstvom trgovinskih lanaca koji to uvoze.. Inače računica iz jedog komentara, da jedemo oko 200g hleba dnevno - pa, nije to preterano; dva obroka sa po dva parčeta hleba..
Muradin Rebronja
Najsiromašnije zemlje jedu najviše hleba. Na hlebu od integralne pšenice može da se živi dugo jer sadrži skrobne ugljene hidrate i vlakna koja čiste creva. Rafinisano brašno nije zdravo jer ne sadrži vlakna. U Aziji je to pirinač od koga može da se živi. U nekim zemljama je to krompir. Sve skrobni ugljeni hidrati. Ali, u idealno zdravom obroku, skrobni ugljeni hidrati treba da učestvuju sa 10%. Najviše, 60% složeni ugljeni hidrati, (voće, povrće i salate). 15% proteini (meso...) i 15% masnoće.
Киза
Можда зато што се из године у годину бројчано смањујемо?! Или зато што се повећао број старих, а смањио број радно способних (побегли преко)? А можда и зато што су цене свега (па и 'леба) нереално високе, а плате и пензије (реално) све мање па не остане ни "за 'леба"! Само кажем...
Milomir
Zbog toga se i mere stvari "po glavi stanovnika", da merenje ne bi zavisilo od toga da li se ukupan broj smanjuje, uvecava, stari, podmladjuje se, itd. I da bi se time izbegla proizvoljna tumacenja brojeva, kao u Vasem primeru.
Vanja
Imamo i varijante da se sve vise uvoze zamrznute vekne hleba koje se kod nas samo ispeku i gotovo. Samim tim se ovde manje hleba proizvede...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља