уторак, 02.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 27.01.2021. у 20:20 Марија Бракочевић

Нова стратегија запошљавања без мишљења синдиката

Главни циљ је омогућавање континуираног раста запослености, а посебна пажња биће усмерена на раднике који се теже запошљавају
(Фо­то Д. Јевремовић)

Стратегија запошљавања за период 2021–2026. године би, како је раније најављено, требало да буде усвојена до краја јануара, а о том стратешком документу недавно је организована и јавна расправа. У међувремену су прикупљена и мишљења министарстава, а чека се и завршна реч Социјално-економског савета, после чега предлог стратегије иде на усвајање. Главни циљ је омогућавање континуираног раста запослености, а посебна пажња биће усмерена на категорије људи који се теже запошљавају, међу којима су млади, жене, особе са инвалидитетом...

Ипак, у креирању овог документа, па чак ни у јавној расправи, нису учествовали баш сви синдикати, што су за наш лист потврдили у Асоцијацији слободних и независних синдиката. Нису чак ни упознати са садржајем овог важног документа, нити им је познато када ће бити усвојен. У Савезу самосталних синдиката Србије су, међутим, питани за мишљење о предлогу нове стратегије, али њихове идеје нису унете у текст предлога, потврдила је Сања Пауновић, из Савеза самосталних синдиката.

– Тражили смо да се нађе начин за мотивисање незапослених да се чешће пријављују на биро рада, да се увежу сви регистри о запосленима и незапосленима у земљи, да Национална служба запошљавања има у потпуности увид у средства која се прикупљају по основу доприноса и како се користе и, на крају, да се врате доприноси за случај незапослености од стране послодаваца. Ништа од тога неће бити део стратегије, испоставило се да нас је држава питала само да би се рекло да нас је питала – истиче Пауновићева.

А у предлогу нове стратегије је наведено да је у 2019. удео дугорочно незапослених у укупном броју незапослених на евиденцији НСЗ-а био 66 процента, а стопа дугорочне незапослености 6,1 одсто. На крају 2026. године се очекује да ће применом стратегије тај удео дугорочно незапослених бити 61 проценат, а да ће стопа дугорочне незапослености  износити 1,9 одсто, што је смањење за пет, односно 4,2 процента у односу на претходни период. Планирана издвајања за активне политике запошљавања пројектована Акционим планом запошљавања(АПЗ) су на 0,2 одсто бруто домаћег производа (БДП) у 2026, за разлику од 2019. када је удео издвајања за мере АПЗ-а у БДП-у био 0,08 одсто.

Ипак, поводом завршетка јавне расправе о овом стратешком документу, недавно се огласила Радна групе Националног конвента за ЕУ за преговарачко поглавље 2 и 19. Сматра да Предлог Националне стратегије запошљавања за период 2021–2026. представља корак уназад у односу на претходну стратегију, с обзиром на то да су планирана издвајања за активне мере запошљавања пројектована на 0,2 одсто БДП-а у 2026. години.

Као координатор групе, Фондација Центар за демократију је подсетила да је у претходној стратегији у 2020. као циљана вредност наведено 0,5 одсто БДП-а.

– Са тако скромним издвајањима Србија ће и даље остати на зачељу Европе и са најнижим обухватом мерама АПЗ-а. У 2018. у мере АПЗ-а у Србији је укључено 5,1 од 100 незапослених, док је у ЕУ најмањи обухват имала Румунија (5,3), а највећи Белгија (76,5). Обухват незапослених мерама АПЗ-а у 2019. пао је на 4,7 одсто – наведено је у саопштењу.

Предлог нове стратегије планира скромна издвајања АПЗ-а пројектована на 0,2 одсто БДП-а упркос оцени из извештаја Европске комисије о напретку Србије за 2020. у којој се наводи да „недостају адекватни финансијски и институционални ресурси за запошљавање и социјалну политику“.

Иако се у циљевима стратегије спомињу инклузивност тржишта рада, достојанствен рад и квалитет послова, предложене мере не воде ка креирању квалитетних радних места.

Изостале су веома важне интервенције за уклањање препрека за укључивање на тржиште рада (на пример, развој услуга бриге о деци и старијима као подршка женама на тржишту рада).

– Док је претходна стратегија дефинисала циљеве за унапређење положаја 10 група теже запошљивих, а међу њима су били и Роми, повратници по споразуму о реадмисији, рурално становништво, интерно расељени и избеглице, вишкови запослених, предлог нове стратегије предвиђа мере за свега четири групе: кориснике социјалне заштите, жене, младе и особе са инвалидитетом – подсећа Радна групе Националног конвента за Европску унију.

Коментари1
90b62
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vera KG
Znači kriterijumi su socijalne prirode, a ne profesionalne? Je l' bi tako zapošljavali i u svim preduzeću? Nikada se mi nećemo izvući iz blata dok ne shvatimo šta je cilj zaposlenja, a to nije samo plata.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља