четвртак, 25.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 28.01.2021. у 12:02 Милица Димитријевић

Кандидати изложили програме

Нела Тонковић, Маријана Коларић, Слободан Накарада и Бранко Поповић, који су се јавили на конкурс за директора МСУБ, одговарали су и на питања чланова УО музеја
Са јавне седнице УО МСУБ (Фото: Бојана Јањић/МСУБ)

Четворо кандидата који су се јавили на конкурс за место директора Музеја савремене уметности у Београду – Нела Тонковић, Маријана Коларић, Слободан Накарада и Бранко Поповић – представили су јуче пред члановима Управног одбора музеја своје планове и програме рада ове установе, након чега су им чланлови УО – Владислав Шћепановић, председник, Никола Коља Божовић, Александар Лека Младеновић, Сања Поштић и Светлана Митић – постављали питања.

Нела Тонковић, историчарка уметности, недавно смењена директорка Народног музеја у Шапцу, предложила је менаџерски план, чија је визија да музеј постане регионални предводник у стварању најбољег окружења за разумевање уметности и друштва у којем она настаје. Истакла је важност интерсекторског повезивања и копродукције, и нагласила могућност додавања анекса згради на Ушћу, где би се одржавале блокбастер и друге изложбе, а имајући у виду потребе сталне поставке, чији унапређени концепт предлаже у смислу увођења елемената филма и књижевности. Говорила је о потреби спровођења писане политике аквизиција која, према њеном мишљењу, недостаје, и нагласила да је неопходно унапредити застарео музејски сајт, на којем не постоји дигитални приступ колекцији, нити доступност свих издатих каталога, као ни годишњих извештаја о раду. Додала је да би требало оснажити волонтерску службу и порадити на корпоративном донаторсву, едукацији и активацији посебно млађе публике.

Маријана Коларић, историчарка уметности, директор и кустос галерије „Новембар”, своју стратегију конципирала је кроз анализу значаја саме иституције и позицију директора по угледу на Миодрага Б. Протића, док би смернице развоја након реконструкције зграде на Ушћу требало да се крећу у правцу интерактивнијег, ангажованијег и савременијег односа према публици кроз више тачака приступа. Музеј види као снажни стваралачки центар и место учења које привачи разнолику домаћу и страну јавност, и подстиче критичко размишљање о савременим уметничким праксама и снажно сарађује са музејима у земљи и иностранству, посебно дигитално у време епидемије, афирмишући интернационално и колекцију и домаћу стваралачку сцену, којој би требало да буде подршка. Како је додала, неопходно је унапређење програма, између осталог и кроз сарадњу са приватним сектором, јавним и струковним удружењима, унапређење људских ресурса, као и ревизија и допуна колекције и њена дигитализација, као и евентуална изградња услужног објекта у смислу кафеа изван зграде.

Слободан Накарада, некадашњи вршилац дужности директора овог музеја,

рекао је да је музеј једна од најзначајнијих установа културе у земљи, да би требало да буде главни генератор идеја за која је добио мандат и да је битно променити коцепт функционисања музеја посебно имајући у виду пандемију због које ће неко време блокбастер изложбе бити немогуће организовати. Он сматра да је политика ушла у културу и да постоје партикулатни интереси, па и они у правцу комерцијализације са којима се никада није слагао, да позиција вршиоца дужности није најподеснија за рад музеја јер је ограничавајућа, а да нужно директор не мора бити историчар уметности већ особа која добро познаје његово функционисање, при чему би требало избећи и микроменаџмент над музејом од стране УО. Истакао је да је поносан на зграду коју је поново отворио, зараду која је остварена изложбом Марине Абрамовић, на своју некадашњу сарадњу са главним кустосом и стручним тимом, али је нагласио и потребу кадровског упаређења, посебно у погледу стручног тима и едукације публике, дигитализацију и каталогизацију збирке, разрешење правног статуса Легата Зорић-Чолаковић и ширење депоа. Додао је да евентуални ресторан не сме бити на уштрб излагачког простора, већ би требало ићи на мултифункционални спољни објекат.

Бранко Поповић, позоришни режисер и теоретичар перформативних и визуелних уметности, чији се већи део професионалне каријере одвијао у иностранству кроз различите уметничке пројекте и сарадњу са бројним иностраним музејским институцијама, истакао је да је упознат са стручним тимом музеја и да је његов циљ да се музеј издигне у ранг релеватне институције на регионалном плану и промени његова локална перцепција, узрокована бројним проблемима који прате његово функционисање. Нагласио је да се у свом плану није бавио домаћим карактером бирократко-менаџерске димензије рада и да његова замисао превазилази оквире бављења баштином и колекцијом, као и да није усмерен на тржишну стратегију већ је реч о остваривању континуитета приказивања колекције али у иновативном изложбеном смислу, прилагођено различитим просторима музеја, уз озбиљну финансијску стратегију, не корпоративну већ донаторску. Истакао је историјску важност нових уметничких пракси и актуелних тенденција на прелазу векова у прогресивним музејима, као и нове моделе организовања, уско повезане са друштвеним покретима, феноменима и активизмом, уз интернационализацију и схватање уметности као производњу нових облика знања.

Владислав Шћепановић је за Танјуг рекао да је пријатно изненађен програмима кандидата, да је реч о различитим концептима и да ће сваки члан УО проследити своје мишљење Министарству културе и информисања.

Подсетимо, према члановима 35. и 37. Закона о култури, УО је дужан да у року од 30 дана од дана завршетка конкурса достави оснивачу, односно Министарству културе и информисања, образложени предлог листе кандидата, са мишљењем о стручним и организационим способностима сваког кандидата. Министарство даље предлаже Влади Србије, као оснивачу, именовање директора са листе. Ако министарство не прихвати предлоге са листе, дужно је да о разлозима за то обавести владу. Јавни конкурс није успео ако управни одбор утврди да нема кандидата који испуњава услове да уђе у изборни поступак о чему је дужан да обавести оснивача, уколико оснивач не именује директора установе са листе, односно ако министарство не предложи ниједног кандидата са листе. Оснивач може именовати вршиоца дужности директора установе без претходно спроведеног јавног конкурса, у случају када директору престане дужност пре истека мандата, односно када јавни конкурс за директора није успео.

Коментари1
666a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Насатавља се агонија уметника и тиранија теоретичара уметности - историчара уметности. Само један аутентични ствараоц уметник у мору некаквих теоретичара уметности у трци за место директора једне институције која се гле чуда бави уметношћу, апсурд друштва у коме живимо. Уметник је данас не само маргинализован већ је и сведена на мануелце пуке физичке извршиоце радова. Оваква пракса која траје деценијама приморава ликовне уметнике да одбаце институције назови културе и пређу у авангарду -улицу

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља