Изложба „Мистерија Брашовановог павиљона из 1929. године” чији су аутори Дарио Чупић, архитекта, и Милан Познановић, историчар уметности, представљена је у Музеју науке и технике на Дорћолу. Поставка је посвећена Павиљону Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца на Светској изложби у Барселони 1929. године. Они подсећају да у архитектури која је настала на нашим просторима, у периоду пре и после Другог светског рата, посебно место заузима архитекта Драгиша Брашован. Овај пионир српске модерне архитектуре оставио је за собом богато архитектонско наслеђе. Посебно се истичу Генчићева кућа (данас Музеј Николе Тесле), кафана „Руски цар”, хотел „Метропол”, зграда Државне штампарије (БИГЗ), Команде ваздухопловства у Земуну, Бановине (Влада АП Војводине) и Главне поште у Новом Саду, као и павиљони са Светских изложби у Барселони и Милану.
Појашњавајући значај поставке, организатори упућују да је постојало доста нејасних информација о објекту који се сматра једним од најбитнијих дела архитектуре са наших простора – павиљону Краљевине СХС на Светској изложби у Барселони 1929. Захваљујући ауторима Чупићу и Познановићу, као и сараднику на пројекту архитекти Милану Миловановићу, велики број непознаница је одгонетнут, па се отуда и наметнуо назив изложбе „Мистерија Брашовановог павиљона из 1929. године“.
Захваљујући дугогодишњем истраживању, први пут може да се види реконструкција спољашњости и унутрашњости павиљона. Ту је и много до сада необјављених оригиналних фотографија, а тачно се идентификује и скулптура која је стајала испред објекта. Истраживачки процес не би било могуће спровести да није било дигитализације која је учинила да многе светске архиве постану доступне и на интернету. Процес је захтевао упорно претраживање доступних умрежених дигитализованих архива и обраду прикупљених података у форми архивских докумената и старих фотографија помоћу специјализованих софтверских алата.
.jpg)
Изложба и каталог представљају пресек дугогодишњег истраживачког рада. Аутори су, бавећи се темама међуратне архитектуре на нашим просторима, попунили неке од празнина у познавању опуса архитекте Брашована и бацили ново светло на тумачење стилова, као и на однос модернизма и ар декоа, и на тај начин су учинили опипљивијим портрет тог времена.
Музеј науке и технике, који баштини и историју архитектуре и грађевинарства на нашим просторима, препознао је значај овог истраживања и подржао иницијативу која је употребом нових техника и технологија померила границе с циљем стицања нових сазнања битних за историју науке, уметности и технике у нашој земљи.
Драгиша Брашован рођен је 1887. године у Вршцу. Архитектонски факултет завршио је у Будимпешти где је радио у познатом архитектонском атељеу „Тери и Погањ”. После Великог рата био је градски архитекта у Великом Бечкереку. На овом подручју пројектовао зграду Српске банке, Соколски дом и Цркву Ваведења Богородичиног у Орловату. Брашован је у Београд дошао почетком двадесетих година 20. века и са архитектом Миланом Секулићем основао фирму „Архитект”, а од 1925. године радио је самостално. Преломни моменат у његовом развоју, као и у смеру државног стила у архитектури, десио се када га је позвао краљ Александар Први Карађорђевић да осмисли павиљон у модерном стилу са којим је се Краљевина СХС представила у Барселони 1929.
Тридесетих година настаће његова чувена трилогија – зграда Бановине, Команде ваздухопловства и Државне штампарије. После Другог светског рата радио је у Пројектантском заводу југословенских железница, Пројектном заводу Србије, предузећу „Србија-пројект”... Био је почасни и дописни члан Краљевског института британских архитеката од 1953. године. За дописног члана САНУ изабран је 1961. Умро је у Београду 1965. године.
