понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 30.01.2021. у 12:00 Катарина Ђорђевић

Жене на селу често изложене насиљу мужева

У претходних годину дана свака шеста жена старија од 65 година била је жртва злостављања, показује најновије истраживање „На ничијој земљи” Црвеног крста Србије и Црвеног крста Аустрије
(Фото Д. Јевремовић)

Више од половине жена у Србији осетило је на својој кожи неки облик насиља током живота, док је у претходних годину дана свака шеста жена старија од 65 година била жртва овог насиља, показало је најновије истраживање Црвеног крста Србије и Црвеног крста Аустрије под називом „На ничијој земљи” – родно засновано насиље према старијим женама у Србији. Студија која је део пројекта „Оснаживање старијих жена: превенција насиља путем мењања друштвених норми у Србији” рађена је на узорку од 2006 жена, од 18 до 74 године, такође је упозорила да су партнерском насиљу највише изложене старије жене на селу, као и оне које живе у Војводини, док се најниже стопе насиља бележе у јужној и источној Србији. Сиромаштво повећава ризик од партнерског насиља а међу женама нижег социоекономског статуса, чак 46 одсто је искусило неки облик партнерског насиља током живота, у поређењу са 12 одсто материјално ситуираних жена. Рани брак такође увећава ризик од насиља – чак 41 одсто жена које су се удале пре пунолетства, претрпело је партнерско насиље.

– Циљ овог истраживања био је да откријемо колики број жена је током живота био изложен родно заснованом насиљу, а посебно су нас занимала искуства старијих, због чега је узорком било обухваћено 448 жена између 65 и 74 године. На жалост, ова студија је показала да је и партнерско насиље веома распрострањено међу старијим женама – око 40 одсто њих доживело је неки облик насиља од садашњег или бившег партнера од своје 15 године, док је у претходних годину дана то искуство имало 7,7 одсто жена. Преко половине њих искусило је неки облик насиља током живота од особе која није била њихов партнер, а као најтежи облик непартнерског злостављања жене су пријављивале претње физичком силом, шамаре, гурање и покушај принуде на сексуални однос. Најчешћи починиоци били су пријатељи, познаници, чланови породице или шире родбине, али и колеге на послу – нагласила је Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић навела је да је према подацима Републичког завода за социјалну заштиту, број пријава насиља старијих грађана у 2019. порастао за готово 80 одсто у односу на 2015. годину – 73 одсто пријава подносе жене, што указује да је реч о родно заснованом насиљу. Жене су чешће жртве и економског злостављања у свим старосним категоријама, а више је него удвостручен и број пријава сексуалног насиља над старијим особама – у 2015. било је 14 пријава, док је у 2019. забележено 36 пријава.

– Један од узрока већег ризика од насиља старијих жена у односу на старије мушкарце су устаљени обрасци понашања и родне разлике током целог живота, а не само у старости. Због тога је потребно да се предузимају различите мере у охрабривању целокупног друштва, али посебно жена свих узрасних категорија водећи рачуна о специфичностима старијих жена, да насиље препознају и о њему не ћуте – закључила је Бранкица Јанковић

Коментари25
6ca93
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile Rad
Nije ovo prvi put u poslednje vreme da 'nevladine organizacije' a sad i Crveni krst nas zajedno sa Austrijskim, pokusava da nas napravi kao da smo mi nacija koja maltretira nase zene. Ne mogu da se sa ovim slozim posto ispitivanje dolazi po sablonu stranaca koji hoce odgovore koje dobijaju. Nama trebaju nase jake institucije a ne bezvezna istrazivamja. Na pitanje da li se Srbi "Na nasoj zemlji" osecaju kao zrtve nepravinog tretiranja sa zapada; bilo bi inetesantno kakve odgovore bi dobili.
Milos
Tužno ali verujem i da je istinito. Ne verujem u priče o zlostavljanju mladjih ( to jest, zlostavljane su samo one koje i traze "čvrstu ruku žestokog momka") ali starije su nažalost učene da trebaju da trpe i ono šta ne bi smele. Tragedija je da najviše trpe one koje ostankom na selu već pretpele štetu a onda ih kroz kućno nasilje život dodadtno kažnjava.
Слободан
...а мушкарци у граду још чешће изложени психичком насиљу супруга, уз свесрдну помоћ социјалних и правосудних органа власти.
Miloš
A jel su autori studije proveli jedan dan na selu da znaju kako je ženama tamo? Sumnjam. I da, zaboravlja se da je najveći neprijatelj ženama same žene.
posmatrac
Ja sam se rodila na selu, većina muškaraca je bilo zaposleno a većina žena je bilo domaćice.Muškarci su kad dodaju kući nastavljali raditi. U to vreme 60tih već je skoro svako domaćinstvo imalo novu kuću i dobre uslove za život. Mi djeca smo pomagali jer ionako najviše je poslova ljeto kad nema škole. Žene u većini su bile gazdarice u kući, zato je obično i problem sa snajom jer brani svoju poziciju. U velikoj većini su žene udovice na selu, a znaju se žaliti do boga

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља