уторак, 13.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 30.01.2021. у 17:09 Марија Бракочевић

Како спречити рад на црно

У Савезу самосталних синдиката Београда наглашавају да грађевинарство и угоститељство више нису сезонски послови и да је циљ измене закона да ти сектори изађу из сиве зоне
(Фото Фото З. Анастасијевић)

Да би се стало на пут раду на црно и у областима као што су грађевинарство, туризам, угоститељство, послови у кући и креативна индустрија, по узору на постојећи Закона о поједностављеном ангажовању на сезонским пословима у пољопривреди, држава ускоро планира проширење обухвата постојећег закона.

Први нацрт измена могао би да буде спреман већ у фебруару, али је циљ, истичу у НАЛЕД-у, да се радници заштите и буде им плаћено пензионо и део здравственог осигурања, да се послодавцима олакша пријава путем портала или мобилне апликације, за конкретне дане рада, уз плаћање стимулативног фиксног износа за порезе и доприносе, и на крају – да држава буде у добитку. Јер, како је недавно подсетила Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад, у првој години примене закона, у случају регистрације сезонаца у пољопривреди, за укупно 820.000 дана ангажовања за њих су плаћени порези и доприноси у износу од 250 милиона динара.

У Савезу самосталних синдиката Београда оштро реагују на усвајање измена овог закона, питајући се зашто НАЛЕД, како додају, „жели од радника у Србији да направи робове”.

„На први поглед све ово изгледа хумано и бајковито, али када се те лепе бројке преведу у реалност, то изгледа овако: ако је 26.600 радника радило 820.000 дана, то значи да је свако од њих у тој години радио 31 дан или један месец! Даље, то значи да је сваком од њих на име доприноса за сваки радни дан уплаћено 303 динара на име здравственог и пензионог осигурања, што је парадоксално. Јер, ако је пријављени сезонац за годину дана рада зарадио  месец дана стажа, то значи да би годину дана стажа могао да заради тек после  12 година рада, а да би дошао до минималних 15 година стажа што је услов за пензију требало би на овај начин да буде ангажован 180 година“, истиче Драган Тодоровић, председник овог синдиката.

Када је овај закон донет пре неколико година, идеја је била да се заштите такозвани надничари, радници у пољопривреди, они који првенствено раде за људе који имају регистрована пољопривредна газдинства, али нису фирма, немају правника, рачуновођу, да се помогне и једнима и другима кроз пријаву по поједностављено електронској процедури.

„Овим новим пројектом НАЛЕД заправо хоће да озваничи рад на црно, да доприносима у висини цене кутије цигарета легализује робовласнички однос. Замислите у грађевинарству неког ко зида стамбени објекат, цена трошкова изградње по квадрату кошта 400 до 500 евра, а продајна цена на тржишту је 1.500 до 2.000 евра. Да ли ће онда када се озваничи овај робовласнички однос и легализује рад грађевинских предузимача настати благостање? Држава ће добити тих 303 динара дневно по раднику-робу, а грађевинска мафија где су људи радили на црно прећи ће у легалне токове по дампинг цени за таквог радника“, сликовит је Тодоровић.

Подсећа и да грађевинарство и угоститељство већ дуго нису сезонски послови, као и да овде није циљ да се поједностави радно ангажовање, већ да се онима који раде у сивој зони да легалитет, тако што ће се измислити нови облик рада, све да би се омогућило богаћење малог броја људи.

„Све ово је очигледан пример да држава нема јасну стратегију за борбу против рада на црно, не зато што ју је тешко направити, већ зато што њено спровођење значи замерање неким људима из сиве зоне који, очигледно, уживају заштиту моћника. Циљ је да се ,цементира, порука да је ово земља јефтине радне снаге, прекарног рада, легализоване експлоатације радника“, закључује Драган Тодоровић.

Коментари25
11fac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Лазар Д. Љубиновић
"dusan1" На жалост то није тако, они који обезбеђују и пуне буџет држави, службеници пореских управа, имају бедне плате, просек је цца. 40.000, често у неудобним просторијама и често су запослени по уговору о раду на одређено време, неки и по деценију. Стално запослени одлазе (у пензије или на боља радна места) а ова крајње искоришћена радна снага, често и са бољим знањем информатике, тапка у неизвесности и служе "као Катице за све" - без могућности било каквог планирања у животу.
Ivan Antić
Zakon koji se ovde pominje suprotan je Ustavu i Zakonu o porezu na dohodak građana. Njime je, suprotno deklarisanom cilju, omogućena poreska evazija u oblasti poljoprivrede, a najavljuje se to isto i u drugim delatnostima. Naime, nezavisno od toga da li je neto dnevnica 2.000, 5.000 ili 10.000 dinara, poreske dažbine su iste - na najnižu osnovicu. Isplata u u gotovinu, ugovori su usmeni, velika fluktuacija radnika i eto divne prilike za izvlačenje para iz firme uz minimalne dažbine.
тетак
Док год постоји најцрњи реликт отоманске власти, тј. газде, све је излишно. нико не жели да ради код таквих ако баш баш баш не мора.
Vagar
Cena izrade 1 kvadrata 500€,a prodajna cena u Bg na vodi u proseku 4.000€.A od zarade 70% uzima Arapin,a grad Bg koji je obezbedio ovu lokaciju 30%.A vi Beograđani idite i dalje i divite se lepoti nebodera i betona.A uzmite digitron i izračunajte da će na kraju Arapin za cca 1 milion kvadrata odneti oko2,5 mlrd€vaših para.Tu neće kvadrate kupovati ni Bugari ni Nemci.
Андрија
Арапин добија веома мали део. Тај део о коме Ви причате добијају "наши" људи, који поново тај капитал враћају у земљу али заштићени међународним правом и уз субвенције по радном месту. Тако да су "сви" на добитку!
Branimir Salevic
Način je potpuno ukidanje poreza i doprinosa na plate, uz prelazak na oporezivanje isključivo potrošnje. Tako da poslodavac ne predaje pola radnikove zarade državi još pre nego što radniku isplati njegovu polovinu. Nego u momentu kad radnik troši deo plate, na taj deo mu se naplati porez. Pošto su plate jedva dovoljne za život, potrošiće celu platu - pa će stoga i platiti ceo porez. Samo što bi onda PDV morao da bude jedno 70%-75% pa bi ljudi videli pun obim poreske pljačke!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља