четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 30.01.2021. у 18:00 Јелена Попадић

Прети ли Београду „уједињени притисак” Вашингтона и Брисела

Жељено сагласје међу трансатлантским партнерима најлакше је успоставити на плану политике према западном Балкану, истиче Немања Старовић
Амерички председник и немачка канцеларка у Берлину (Фото EPA/Maurizio Gambarini)

Несугласице Брисела и Вашингтона по питању западног Балкана потиснуте су, у овом тренутку у други план, а јавност у Србији се пита шта ће нам донети њихово поновно „уједињење”. Специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак поручио је да је америчко-европско јединство кључни чинилац за успех на Балкану. Први сигнали из Вашингтона не иду у потпуности у прилог Албанцима, који су се узалуд надали да ће нова америчка администрација игнорисати одредбе Вашингтонског споразума.

Амерички амбасадор у Приштини Филип Коснет изјавио је да је Вашингтонски споразум и даље на снази, све док у будућности не буде било могуће унети неке измене. Коснет, међутим, није прецизирао шта би конкретно могло да се мења. Битније питање за српску и албанску јавност јесте да ли ће евентуалне промене ићи у прилог једној од супротстављених страна.

Аналитичар Немања Старовић из Центра за друштвену стабилност потврђује за „Политику” да ће нова председничка администрација у Вашингтону вратити САД на курс мултилатерализма. То значи да ће Американци убудуће тежити ближем усаглашавању спољне политике с традиционалним савезницима, пре свега државама Европске уније. „Како су позиције Вашингтона и кључних престоница ЕУ прилично удаљене када су у питању неки комплексни међународни проблеми попут Иранског нуклеарног споразума или изградње гасовода ’Северни ток 2’, сва је прилика да ће се жељено сагласје међу трансатлантским партнерима најлакше успоставити на плану политике према западном Балкану”, оцењује Старовић.

Међутим, додаје, упркос високим очекивањима албанских политичара из Приштине, то сагласје неће бити базирано на потпуном дисконтинуитету с политиком Трампове администрације, управо зато што из престонице САД долазе јасне поруке да Вашингтонски споразум закључен 4. септембра прошле године остаје на снази.

Наш саговорник сматра да ће Вашингтон највероватније препустити Берлину водећу улогу у преговарачком процесу Београда и Приштине. То ће, како додаје, представљати посебан изазов за нашу државу, имајући у виду прилично круте ставове немачке дипломатије којима се не оставља простора за политички компромис. Став Немачке је јасан. Они не подржавају размену територије, већ инсистирају на међусобном признању Београда и Приштине. Таква политика се највероватније неће променити ни након одласка немачке канцеларке Ангеле Меркел с власти.

С већим притиском, каже Старовић, могли бисмо се суочити у другој половини године, када се заврше предизборни и постизборни процеси у Приштини и када истекне једногодишњи мораторијум који је прописан Вашингтонским споразумом. „Управо стога је потребно искористити наредних шест месеци како би се додатно ојачале позиције званичног Београда и утврдио имиџ конструктивне стране, спремне за дијалог о свим питањима и у сваком формату, али не и на унапред задати исход који би представљао понижење за наш народ и државу”, наглашава наш саговорник.

Подсећа да од новембарских председничких избора у САД различите интересне групе спроводе активности чији је циљ да утичу на формирање политике нове Бајденове администрације према Балкану. У том би контексту, како додаје, ваљало тумачити и извештај о КиМ Међународне кризне групе, утицајног тинк-тенка традиционално наклоњеног америчкој Демократској партији.

У поменутом документу стоји да постоје три могућности за постизање компромиса, а самим тим и коначног споразума између Београда и Приштине. „Прва могућност за компромис заснива се на ’награђивању’ Србије, која би добила донаторску подршку за развој и чланство у ЕУ, као награду за признање независности Косова. Друга би била та да Србија призна независност Косова у замену за стварање нових аутономних зона за косовске Србе и Албанце у Србији. И трећа опција би била размена територија, као што је предвиђено нацртом споразума из 2018. године”, наведено је у извештају ове организације.

Иако на први поглед не изгледа тако, Старовић напомиње да овај извештај представља „хладан туш за албанске лидере на КиМ”. Такав закључак, додаје наш саговорник, произилази из јасних оцена креатора извештаја да главну препреку за успешно вођење дијалога представља неспремност Приштине да учини било какву концесију према Београду, као и из препорука Европској унији да напусти догматски приступ у којем се априорно одбацује принцип разграничења.

Наш саговорник наглашава да ближе усаглашавање САД и ЕУ у приступу преговорима Београда и Приштине представља велики изазов за спољну политику Републике Србије јер сужава простор за политичке компромисе који су нужни на путу ка одрживом решењу косметског проблема. „У таквим околностима биће веома важно предано радити на очувању мира на самом Косову и Метохији, безбедности српског и другог неалбанског становништва у покрајини, али и на даљем јачању државних капацитета Републике Србије, како би се са што мање последица пребродио тежак период који следи”, напомиње Старовић.

Коментари29
44ee7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дипломирани политиколог
Далеко већи проблем од уједињеног притиска смо ми сами. Био сам пре две године на КиМ и обишао између осталог и Велику Хочу, српску енклаву на самом југу покрајине. Када смо питали људе доле како се осећају, одговор је био- преплашено и напуштено. Дођу нам тако свако мало из Београда млади момци, рашире овде заставе, сликају се, певају нам патриотске песме, скупе се после два дана и оду да се хвале како су нас обишли. Докле год већина тако схвата питање Косова и патриотизма, лоше се нама пише.
Драган П.
Лако ћемо ми са нама самима и нашима који "певају патриотске песме", али шта ћемо са САД и Западом, који су уједињени у отимању дела наше територије? Каквог изгледа против њих имамо? Ипак су они далеко већи проблем.
Иван
У праву сте. "Београд" би прво требао да тамо оснује једну виноградарску задругу и да гарантује откуп сваког литра вина и ракије. Али да та вина и ракије буду ВРХУНСКОГ квалитета и да се БРЕНДИРАЈУ! Тако се Велика Хоча подржава да опстане и остане. Све ово остало што сте навели је чисто естрадна прича и зато сам написао, да сте у праву.
Milosav Popadic
Pred Srbijom su dva krupna zadatka. Prvi je da obezbijedi mir istabilnost na Kosmetu i u regionu, a drugi da u proces normalizacije odnosa sa kosovskim Albancima budu ukljucene i Rusija i Kina, to jest fa se mjesto donosenja odluka prenese iz Brisela u Savjet bezbjednosti UN
Станиша Младеновић
„уједињени притисак” Вашингтона и Брисела". А какав је до сада био разједињени? Запад је био никад уједињенији од разбијања Југославије, преко кројења граница, бомбардовања, отимања КиМ... Ако је све најтеже обављено уз пуну "уједињеност" зашто бисмо нешто друго и повољније за нас очекивали у вези притисака око признавања њихове творевине, унитарне БиХ а након тога Војводина, Рашка област... до "Србије испод једне шљиве". Али, памет у главу, не смемо поклањати дедовину!
Mrki
Ja se nadam da nas narod i SPC nece podleci nikakvim pritiscima,a narod je jedan od tri stuba vlasti i suverenitet potice od naroda a ne samo od izabranih koji su samo deo sto cini drzavu.
Dusan T
@Mrki Narodu se samo ispira mozak, a ne pritiska se. Zna onaj ko treba da je narod tvrd, pa pritiska tamo gde je najmekse. Tamo gde su su vec dogovorili, pa je pritisak vise tipa :"Hoces li ti da sprovodis, ili mi da...".
Miroslav
Ko zna sta nam spremaju, ali do sada su bili vrlo agrseivni, pretili i ucenjivali. Sada ce se truditi da nadju bilo kojeg Srbina da im parafira sporazum, kojega su vec napisali. Problem ce biti veliki, jer skoro je nemoguce naci takvog Srbina, ili se varam. Dakle, pocinje mrcvarenje sa obe strane Drine, nema nam druge nego izdrzati, bez pristanka na ucene. Ruzna su secanja na njih, tako da je moguce pretpostaviti, kako ce se ponasati u novoj rundi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља