четвртак, 22.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.02.2021. у 14:07 Александра Мијалковић
АКТУЕЛНО: ПОУКЕ ПАНДЕМИЈЕ

Под ударом олује теорија завера

Што је криза озбиљнија, простор за манипулације је шири, али сусрет с ковидом догодио се у околностима у којима наша способност да поднесемо колективне жртве никад није била мања, а жеља да сачувамо властити живот никад већа, каже социолог Далибор Петровић
(Фото EPA-EFE/Attila Balazs)

За др Далибора Петровића, социолога, главна поука пандемије је да модеран начин живота неће нестати преко ноћи, чак ни у случају тако драматичних промена у различитим сферама живота какве смо искусили.

– Да нам је неко пре годину дана рекао да ћемо живети у свету у којем практично неће бити могуће да путујемо, да ће нам чак и кретање у земљи бити ограничено, да ћемо бити принуђени да радимо од куће, да ће школе и факултети бити затворени, а сваки вид блискости и интимности практично прогнан из наше свакодневице, вероватно да би мало ко поверавао у тако дистопијски сценарио. Па опет, иако се много тога наизглед променило, делује да је у нашим потребама, тежњама, надањима и очекивањима све исто као и пре. Најважнија ствар коју смо из пандемије научили јесте то да модеран начин живота може имати различите манифестације и да свако ко тврди да постоји само једна путања друштвено-економског развоја, пре свега вођена идејама неолибералног капитализма, заправо није у праву – каже др Петровић.

Различите стратегије

Наш саговорник сматра да сад није толико важно бавити се различитим стратегијама које су преузимале поједине државе у сузбијању пандемије, јер ће нам бити потребно још много година да се опоравимо од губитака, и тек онда ћемо бити у стању да дајемо неке дугорочније оцене.

– Могло би се показати да су оне државе које су отишле најдаље у суспендовању људских права и слобода, попут Кине, биле и најуспешније у сузбијању драматичних последица пандемије. Земље које су се ослањале на високу свест својих грађана, с врло мало државне интервенције, попут Шведске, на крају су платиле неупоредиво већу цену у непотребно изгубљеним животима, који ни изблиза нису „компензовани” умањењем економских последица пандемије. С друге стране, може се такође десити да су како ауторитарни, тако и демократски режими искористили пандемију да легитимизују свеобухватни систем контроле и надзора које примењују над својим грађанима, тако да ће то бити већа препрека да се вратимо старом начину живота него што ће нас у томе спречавати директне последице пандемије – истиче социолог.

Он верује да неће бити потребно дуго времена да се, након победе над ковидом 19, вратимо друштвеним рутинама које су генерацијама у нас усађиване. Међутим, сасвим је другачија ствар са сломом поверења у институције и медије, у егзактне показатеље, попут оних које нам пружа наука, дакле слом поверења у модеран начин живота као такав, јер је модерност без науке незамислива.

Није ово први пут у историји да је друштвена криза (било да је реч о рату, елементарним непогодама или зарази) отворила врата разним манипулацијама, теоријама завере, пророчанствима, злоупотребама квазинаучних и псеудоисторијских „аргумената”. По чему је овај случај ипак јединствен?

– Што је криза већа, а могући узроци и разрешења магловитији, то је простор за манипулације већи. Уколико на то додамо поменуто неповерење у институције, као и распрострањене комуникационе технологије, долазимо до неопходних услова за настанак „савршене олује” теорија завере. Свакако да су пандемије постојале и раније, али је ово први пут да се пандемија дешава у околностима у којима је наша способност да поднесемо колективне жртве никад мања, док је наша жеља да сачувамо властити живот никада већа.

Овако велике кризе глобалних размера највећи су генератори друштвених поремећаја.

Да ли је и то део „нове нормалности” или „нове реалности” о којој и даље говоримо? Да ли ћемо, као и у ранијим кризама, углавном све заборавити или ћемо од ове ипак нешто добро научити и запамтити?

– Како пандемија одмиче чини ми се да све мање говоримо о „новој нормалности” у односу на прве недеље и месеце пандемије. Узрок томе може бити двојак. С једне стране, може бити да нисмо спремни да се одрекнемо старог начина живота ни по коју цену, што смо јако добро видели након наводне победе над пандемијом с краја пролећа прошле године, када су се људи у Србији преко ноћи вратили уобичајеним обрасцима друштвеног живота – наводи др Петровић.

Стара и нова нормалност

С друге стране, каже наш саговорник, врло је могуће да се нова нормалност већ уткала у нашу свакодневицу па је све мање крстимо придевом „нова”, а све чешће о њој на тај начин и не размишљамо. Јасно је да ће „стара” и „нова” нормалност наставити да коегзистирају и у наредним годинама, међусобно се стапајући у оживљавању некадашњих рутина.

– Другим речима, и даље ћемо ићи на концерте и утакмице, путовати у иностранство или организовати масовне прославе, али тешко да ћемо икада више бити безбрижни и спонтани током тих догађаја као што смо некада били, ако не због лоших успомена, а оно свакако због мера предострожности које ће нас све више у будућности ограничавати – сматра др Петровић.

Коментари6
af6b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljilja K.
Ako SZO svaki dan daje izjave i mediji svaki dan to komentarišu, to nisu zavere. To su budalaštine. Ako su izjave suprotne svako malo, to je ozbiljan bezobrazluk. Ako svi lekari kažu da virus ne može da živi na toplom, a virus bukti u leto i u toplim podnebljima, šta je tu tačno zavera? Kad neko svesno laže, on na prozivku za istinu kaže da je taj koji traži istinu sam sotona. Bilo bi lepo da novinari počnu da se bave analizom izjava koje prenose. Na tačan način. Političari nisu bogovi.
Mita
Tek će se videti da li su ovo teorije zavere!!!
zoran stokic
Postoje „nenameravane posledice naših akcija“.Primer:Krstaški pohodi su osiromašili Evropu u ljudstvu i resursima, zaoštrili su odnose Evrope s islamom i Vizantijom, doveli do osmanskih osvajanja u Istočnoj Evropi. Nenameravana posledica: ratnici doneše arapske knjige – prevode Aristotela i &. Hrišćanska ideologija našla se pred kolapsom. Akvinski je dobio zadatak da „popravi štetu“ – da hriščanstvo integriše u Aristotelov sistem; bila je to pirova pobeda - rodila se nauka!
Antifasista
1. "Teorija zavere" - u vecini slucajeva danas, maliciozna formulacija sa ciljem da se diskredituje i ismeje svaki pokusaj sagledavanja cinjenicnog stanja i sustine raznih problema. Zavere su svuda oko nas. 2. "Novo normalno" - epp baljezgarija globalista. Normalnima je nenormalno i dalje nenormalno. 3. "Suspendovanje ljudskih prava i sloboda u Kini" - potpuna izmisljotina globalistickih medija po drevnom americkom receptu: komunista=djavo; Gebelsova skola, istureno odeljenje Washington.
теорија не-случајности
Када би се кардиоваскуларним болестима посветило оволико медијске пажње сви би се здраво хранили, рекреирали, тренирали.
Mika
Slažem se, ali kardiovaskularne bolesti nisu zarazne. Ne biste verovatno voleli da Vam neko prenese šugu ili vaške. Vidite razliku?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља