четвртак, 22.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.02.2021. у 22:00 Јелена Чалија

Православни дух украјинских верника је несаломив

У последње време приметан је поновни раст напада на канонску Украјинску православну цркву, иако се стање смирило с променом председника, каже теолог Николај Сапсај
Митрополит Онуфрије служи на Божић у Кијево-печерској лаври (Фото Украјинска православна црка)

Делатна љубав према мајци цркви, како се најчешће образлаже разлог за уручивање различитих црквених признања верницима, у случају Николаја Сапсаја има мање везе с његовом професијом, теологијом, а више с овом нашом, новинарском. Српски теолог, који се тренутно налази на докторским студијама на Московској духовној академији, дакле на почецима свог научног рада, обавио је више интервјуа с архијерејима Украјинске православне цркве (УПЦ), која се налази под окриљем Московске патријаршије, и живом речју с лица места и својим извештајима у домаћим црквеним медијима упознао српску јавност са ситуацијом у канонској православној цркви у овој земљи, која је постала још сложенија после давања Томоса о аутокефалности „Православној цркви Украјине”. Сапсају је на Божић уручена грамата предстојатеља, поглавара, Украјинске православне цркве митрополита Онуфрија. У разговору за „Политику” каже да се тако задесило да је Украјина неодвојиви део његовог живота.

– Родитељи оца су рођени на територији данашње Украјине. Одатле је и моја супруга. У Украјини сам био неколико пута у свом животу. И овај боравак је требало да буде привремен. Крајем октобра из Србије сам се са супругом упутио кроз Украјину за Русију, да наставим студије. Али због епидемиолошких ограничења улазак у Русију је тренутно онемогућен за странце. Стога смо остали, за сада, у Украјини – објашњава Николај Сапсај.

Говорећи о положају Украјинске православне цркве, с којим је имао прилике да се упозна из прве руке, истиче да он ни пре уручења Томоса почетком 2019. није био једноставан.

– Увек је на тим просторима долазило до конфронтације између православних верника, расколника и унијата. Још почетком деведесетих, када је УПЦ добила од Московске патријаршије аутономију и самосталност у свом унутрашњем уређењу, у Украјини су постојале расколничке фракције, у већој мери националистички настројене: Украјинска православна црква Кијевске патријаршије и Украјинска аутокефална православна црква. Оне су крајем 2018, уз подршку тадашњег председника Порошенка, инкорпориране у нову расколничку структуру „Православну цркву Украјине”. Током процеса стварања те нове фракције и уручења Томоса, канонска црква је била на сваки могући начин угњетавана. Били су покушаји подмићивања, застрашивања и притисака на архијереје, свештенство и вернике. Оспораван је и правни положај канонске цркве, хтели су уз помоћ законодавства да јој промене назив на „Руска православна црква у Украјини”. Правним махинацијама храмове су пререгистровали на име расколничке фракције, после чега би долазила група националиста, физички се обрачунавала с верницима канонске цркве и отимала храмове. Стање се привремено смирило с променом председника. Зеленски је заузео став равноправног односа према свим религиозним организацијама – каже Сапсај.

Николај Сапсај у Кијево-печерској лаври  (Фото лична архива)

Из Украјине су, иначе, средином јануара стигле вести да су у Запорожју нападнути свештеник и ђакон УПЦ, мотиви нападача који је имао нож нису наведени у тим извештајима, али оваквих инцидената било је и раније.

– У последње време је приметан поновни раст напада на канонску цркву. Тај нови талас напада је започет после вести о томе да се крајем августа ове године, на позив председника, очекује долазак васељенског патријарха Вартоломеја у Украјину, иначе канонску територију Московске патријаршије, која је због мешања Фанара у унутрашње ствари своје јурисдикције прекинула евхаристијско и молитвено општење с Васељенском патријаршијом – наводи Сапсај.

Он истиче да су се у УПЦ пажљиво пратили недавни догађаји у Црног Гори око усвајања Закона о слободи вероисповести, сада стављеног ван снаге, а да су неки његови саговорници чак и учестовали у литијама у одбрану светиња.

– И у Украјини је увек било покушаја да се утиче на православну цркву на тим просторима. Али православни дух украјинских верника је несаломив. Изненадило ме је колико у Украјини има трагова српског присуства. Многи српски студенти су се учили у Кијевској духовној академији. Закарпатска област је у своје време била под јурисдикцијом српске цркве. Постојала су читава српска насеља на територији данашње источне Украјине. Украјински језик је много сличнији српском него руски. Постоји још много тога што везује ова два словенска народа, тако да постоји потенцијал и нада да се обнове и поново развију српско-украјински односи – истиче Николај Сапсај.

Кијево-печерска и Почајевска лавра под сталним претњама

Крајем године Епифаније Думенко, којем је патријарх Вартоломеј уручио Томос, написао је да ће предузети кораке како би две велике светиње УПЦ, Кијево-печерску и Почајевску лавру преузели под окриље „Православне цркве Украјине”.

– Имао сам тај благослов да неколико пута будем и у Кијево-печерској и у Почајевској лаври. Братство је доследно канонској цркви и такве врсте изјава нису ништа ново за њих. Расколници већ дуги низ година покушавају да одузму те фундаменталне светиње канонске цркве. Тако је преко пута Кијево-печерске лавре формиран расколнички манастир, а Почајевска лавра је окружена националистима, њиховом симболиком и споменицима њихових идејних твораца. Тако да расколници само чекају моменат да крену у офанзиву. Али верни народ не стоји по страни. Када год би националисти покушали да заузму неку од лаври, верници канонске цркве из целе Украјине хитају у одбрану својих светиња. Изјава г. Думенка такве врсте у ово време, када се спрема дочек патријарха Вартоломеја, може се тумачити као жеља украјинских расколника и државних званичника који их подржавају да покажу те светиње великом госту из Истамбула, који им је и дао легитимитет. Али они су и после добијања такозване аутокефалије мањина у односу на канонску Украјинску православну цркву, те немају много шта да покажу – сматра Сапсај.

Коментари9
6a972
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Војин
Да би се РАЗУМЕО овај чланак: Почетком 12. века Владимир ll. Всевлодович Мономах долази на Великокнежевски престо у Кијев, после Свјатополкове смрти. Влaдимир, касније назван Велики, последњи је наследник Византиског престола, чином добијања "Мономаховог венца"(круне) коју му је уручио Алексеј Комнен са речима: "Пошто си исте вере с нама и чак исте крви (по мајци) јер од Великог Константина Мономаха кесара потичеш ! Ту у КИЈЕВУ* КОЛЕВЦИ Руског народа, овим чином ствара се велика Руска нација..
Дан
Бојине, почетком 12. века Русија је још увек била вазална држава од Татара и Монгола који су је после побуна грдно уништавали. Постаће потпуно независна тек у 15 веку када ће се руски кнез оженити последњом византијском принцезом Софијом, побеглом из поробљеног Константинопоља ! Тада и настаје 3. Рим у Москви! Не може се побећи од Византије. У 16, веку је Васељенска патријаршија дала Русији статус патријаршије. Ту је био, мора се признати, и интерес Османлија да барем некако контролишу Русију.
Дан
Томос је дала иста она Васељенска патријаршија која је и нама дала томос 1219 и 1920 ! Друга не може сем да се не тражи од Папе ! Православни смо јер смо Христа добили од Васељенске тј Византије (Ромеја) ! Од другог није ни могло !!
Томос
Није проблем што Васељенска патријаршија даје Томос. Већ начин. Црквена ситуација у Украјини са Томосом је као да имате своју кућу и плац већ неколико генерација. И неко дође са дозволом из нове градске управе и направи себи кућу на вашем поседу. А после неког времена, ти што су дошли, нађу родбину претходних власника вашег плаца, они одједном реше да тај плац њима продају, још им уруче нове документе. И онда дошљаци машу тим папирима и терају вишегодишње власике. Није баш хришћански, зар не?
Милош Марић
Држи се, дивно Православље!
micko
evo opet isti recept ... promena identiteta dela naroda i sa tim i programiranje mržnje prema korenima ... od naroda ukrajine pokušavaju da stvore hrvate koji su programirani od katoličke crkve ili začarani da mrze srbe ... i ako oni na duši nose 1,5 ili 2 mil srba a ne obrnuto po njihovom stanju neko ko nezna ništa od prošlosti bi rekao da su srbi stvorili jasenovac i u njemu mučili hrvate ... pa jadovno, jastrebarsko, garevice ... sarajevo ... pa podravina i slavonija ...
Car sloba
Pred očima istanbulskog patrijarh je Aja Sofija pretvorena opet u džamiju. Ne znam koliko se on tome protivio. Tako da je davanje autokefalnosti ukr crkve deo njegove aktivnosti. Ako pripada ili je pod uticajem fanariota, istanbulskih Grka koji su podržavali osmansko carstvo, sve je jasnije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља