субота, 10.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 02.02.2021. у 19:10 Бранка Васиљевић

Нова адреса за спомен-обележје склоњено са Савског трга

Споменик жртвама рата и браниоцима отаџбине 1990–1999. највероватније ће бити постављен на скверу испред Железничког музеја – Део меморијала смештен је у Заводу за заштиту споменика културе града Београда
Обележје уклоњено због реконструкције трга са чим је сагласно било и Удружење ратних војних инвалида Србије, који су и иницирали постављање споменика јединственог у Србији (Фото Д. Алексић)

Питање где је споменик жртвама рата и браниоцима отаџбине 1990–1999, који се налазио на Савском тргу, у некадашњем споменичком комплексу испред зграде где је смештен и Дом ратних војних инвалида, добило је коначно одговор – налази се у магацину Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Тај споменик је са старе локације уклоњен због реконструкције Савског трга, али би, како сазнајемо, обележје могло да буде постављено на углу улица Немањине и Сарајевске, испред Железничког музеја. Да ли ће бити постављено исто обележје или ће се радити потпуно ново, знаће се за десетак дана када се сагледају сва предложена решења. То је потврдио и Жељко Васиљевић, председник Удружења ратних војних инвалида Србије, који су и иницирали постављање споменика јединственог у Србији. Посвећен жртвама и браниоцима у периоду од 1990. до 1999. године, отворен је 24. марта 2012. и био је део споменичког комплекса на Савском тргу.

– Када је најављено да ће се радити реконструкција трга позвали су нас из града Горан Весић, заменик градоначелника, и Марко Стојчић, главни градски урбаниста, и објаснили нам шта је све предвиђено да се ради на овом простору и због чега се споменик не би уклопио у нови концепт. Усагласили смо се да буде уклоњен. Постојала је идеја да буде премештен испред хотела „Асторија”, али се од тога одустало. Као нова локација предложен је парк прекопута споменика Гаврилу Принципу, односно сквер испред Железничког музеја. Пристали смо на то, али смо изразили жељу да то не буде пуко преношење постојећег споменика, већ да се уради достојно обележје посвећено жртвама и браниоцима – прича Васиљевић.

За сада, како каже, постоји један идејни пројекат, а у реализацији су још два. Тек када све буде размотрено изабраће се онај по коме ће се споменички комплекс градити.

– Да ли ће овај постојећи споменик бити уклопљен у неки нови или ће се градити неко сасвим другачије обележје, то је већ одлука надлежних. Које ће решење да буде прихваћено требало би да се зна за десетак дана, а ако све буде како треба можда око 28. јуна споменик буде и постављен – каже Васиљевић.

Борба за овај споменик трајала је годинама пре него што се он нашао на Савском тргу.

– Ми смо готово деценију пре тога покушавали да ову нашу идеју спроведемо у дело. Само са Даницом Драшковић која је тада била задужена за ову област имали смо тридесетак састанака, али на вољу да се ово уради нисмо наишли. Тек када је председник Скупштине града постао Зоран Алимпић добили смо потребно разумевање. Постављање споменика, односно уређење овог споменичког комплекса, јер је обележје било само један његов део, одобрио је и тадашњи градоначелник Драган Ђилас – прича Васиљевић.

Многи се сећају и да само отварање није прошло без инцидената. Било је различитих оспоравања, од тога да на споменику нема имена жртава, да нема крста, да није довољно упечатљиво. Али споменик је ипак опстао на том месту све до почетка радова на Савском тргу. Његово премештење одобрено је на седници Скупштине града 29. августа 2019.

О новој локацији – паркићу на углу улица Немањине и Сарајевске – своје мишљење дао је Урбанистички завод града Београда, а сагласност су тада потврдили, како стоји на званичној страници града, Завод за заштиту споменика културе града, ЈКП „Зеленило – Београд” и Министарство културе и информисања. У складу са Законом о ратним меморијалима, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело је решење којим је усвојен предлог да се споменик премести на нову локацију.

Конкурс расписан још 2005. године

Скупштина града, друштва архитеката и урбаниста Београда расписали су још у децембру 2005. године конкурс за идејно, ликовно и архитектонско-урбанистичко решење Савског трга у Београду са спомен-обележјем „Жртвама рата и браниоцима отаџбине од 1990. до 1999. године”. Било је око 20 радова. У септембру 2006. жири није доделио прву награду, али је одлучио да другонаграђени рад, чији су аутори Јелена Панчевац и Жарко Узелац, тада студенти Архитектонског факултета, послужи као основ за израду главног пројекта.

Споменик су чинила два дела. Један је био израђен од кортен челика, а на другом се

налазио натпис „Жртвама рата и браниоцима отаџбине 1990–1999”. У продужетку био је смештен део са каменчићима, ограда у близини некадашњег аутобуског стајалишта

од кортен челика, док су испред болнице „Свети Сава” били постављени кругови

такође од кортен челика испуњени засадима цвећа.

Д. М. – Б. В.

Коментари10
d84a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Preskroman spomenik tuge
Da je naša borba bila ozbiljnija i jača sačuvali bi i Jugoslaviju , Sila koja je bila potrebna da se to uradi sa drugom Jugoslavijom je bila 850 ooo boraca NOVOJ uz ranije stotine hiljada poginulih u II sr.Nije imao ko da vodi i sve se svelo na učvršćivanje feuda u kojima se jedni ponose zbog izdaje velike zemlje a drugi pomalo stide(?) što su ako su i kada pokušali da to i spreče. Bez opšte mobilizacije saveznika ILI NIČEGA je to bilo nemoguće.Kasno je.
Марко
Каменчићи су делом били у води која струји а делом вирили. Симболично за нас који смо остали да се боримо и за део који су сахрањени у тој борби. Најважније на том споменику је што није било верских обележја. Јер су гинули и православци и атеисти и католици евангелисти муслимани. Део њих за отаџбину нашу. То не смемо да прекрстимо.
Patr.Pavle-levitiraĐinđić-strelica
Bg u novijoj istoriji ima par neuspelih spomenika pa i zbog toga što se pred autore nisu postavljali ili ne postavljaju bliži zahtevi,Sve je prepušteno unutrašnjim umetničkim vibracijama u konkursima -bez sugestija,Teško je predstaviti i" žrtve i branioce otadžbine1990-1990 g".ali je postojeći spomen,grobljanska-preko mere niska-beton ploča,(Tu su raniji spomenikD.S.Lazareviću 3,15m na Kalemeg.i novi statični lik-robot-insekt oklop-i šlem za nos bez lica+ kriv mač?"Gagarin(glava na vrh stuba).
Zašto ?
Zašto niko ( Grad , Gradska opština N.BG ?) ne održava spomenik "Večna vatra " na ušću reka ?Da li je neko i ko već uspešno uvežbao tehnike gašenja?Ako taj spomenik nije potreban zašto je tu ? Ako jeste zašto ta vatra ne gori? Nema ambasade RF da nas( srećom uspešno ) opomene na notorni vandalizam pojedinaca ili tog vandalizma na ućću i nema nego je u pitanju nečije zanemiravanje i obaveza i nedavne nikada lake istorije ?
Značajno koliko i boje metroa?
Logično je da se spomenik" Žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990-1990 godine."skloni sa Savskog trga iz bar 2 razloga "Nemanja "je potreban kao omaž istoriji sa novim početkom gledanja na nju."Spomenik1990-99" je bez obzira na napor odličnih studenata veoma neugledan ,značenje "složenog kamenja" treba tumačiti a tek čitanjem iz neposredne blizine postaje jasno šta je to.Ruševine vojnih zgrada su već same spomenik ali takve ne mogu da opstanu ,NOVI SPOMENIK 90-99"na travnjak GŠ.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља