Атрактивну Ксенију Бујишић памтимо по уверљувим, течним и јасно представљеним временским прогнозама у Јутарњем програму ТВ Прва. Од недавно је гледамо у новој колажној забавној емисији „Шок ток“, коју ради са некадaшњим водитељем ТВ Пинк, Огњеном Несторовићем.
- Прелазак из информативе у забаву се десио скроз непланирано. Тај пословни потез је био жеља менаџмента моје телевизије што сам доживела као нови изазов у каријери, а неко сам ко се не плаши нових корака, напротив, мислим да је то најбољи начин да човек пружи свој максимум и сваког дана гледаоцима да бољу и комплетнију верзију себе. Свакако да свака промена прија, па и ова, али морам признати да ми недостају посебне чари које са собом носи рад на јутарњем програму – отворено за „ТВ ревију“ прича Ксенија Бујишић.
Нови пројекат је за ову лепу водитељку, која се од најраније младости бавила и моделингом, потпуна промена, не само у пословном смислу, већ и у животном.
- До скоро сам живела тако да сам са послом готова у 11 сати. Рад на јутарњем програму изискује скроз различиту организацију живота. Одлазила сам у кревет рано, устајала када неко тек иде да спава. Колико год некоме звучи немогуће да устане у 4.30 часова, ја сам се на тај ритам навикла. Сада је све потпуно другачије и морам признати да се још увек навикавам. Мало сам збуњена – кроз осмех каже.
Сада јој је необично да се са посла враћа касно увече, а до пре неки дан је у то време већ одлазила у керевет – искрено нам поверава. Спада у особе које су веома организоване па је овај процес прилагођавања новом ритму и организацији живота додатно збуњује, али полако, временом, истиче, све ће доћи на своје.
- Телевизија и рад у било којој редакцији је посебна чаролија, али и једна велика мука. Сваки сегмент има своју драж и врсту адреналина која вас покреће. Често кажем да то није мој посао, већ живот и мислим да нема већег бенефита него радити нешто што волиш. Ја имам ту привилегију и благослов да радим оно у чему уживам и заиста се тако и опходим према послу, али људи олако схватају нашу професију, било које задужење у оквиру телевизије. Обично су коментари: „Јао, па ти се само нашминкаш и станеш испред камере да причаш“. Е па није баш тако! Дуг је процес док не дођемо до момента сређивања и стајања испред камере. Наш пројекат иде три пута недељено и није лако пронаћи госте за одређене рубрике које имамо у оквиру емисије. Исто тако, новинарски посао изискује доста времена и стрпљења ако говоримо о монтажи, тако да није све то баш толико лако као што изгледа, али смо добро организован тим, зна свако своја задужења и онда готов производ публика прихвати са осмехом на лицу – са истим осмехом подсећа наша саговорница.
Такође, подвлачи, припрема разговора са гостима је још једна од главних сегмената овог посла. Труди се да о својим гостима научи све, па чак и да сазна нешо што зна узак круг људи око њих.
До сарадње са Огњеном, признаје нам, дошло је лако. Обоје су запослени на истој телевизији и одлуком менаџмента избор је пао на овај водитељски двојац. Према речима Ксеније Бујишић, добили су прилику да раде нешто ново, другачије и квалитетно.
- Потпуно смо различити, он се бавио забавним садржајем и раније, ја сам дошла из информативе и мислим да је управо та разлика између нас нешто што на крају да одличан резултат, јер гледамо ствари из различитих углова, па ништа не може да нам промакне – објашњава ова водитељка.
Присећамо се првог разговора у кафићу, када је њена ћерка Лора мирно дремкала у колицима и била једна врло послушна и захвална беба.
- Јаооо, камо среће да је таква и даље - уз широк осмех наставља разговор.
- Лора израста у једног опасног харамбашу! Шалим се, живахна је и хиперактивна као и сва деца у том узрасту. Навикли смо да трчимо за њом, колица смо одавно одложили, јер више немају сврху. Сада је у фази да све што кажемо понавља за нама, а ако овим темпом настави, мислим да ћу озбиљно разговарам са менаџметном своје телевизије о неком дечијем пројкету – наставља разговор у истом расположењу.
- Лора иде у јаслице и обожава своје васпитачице и другаре. Весела је и насмејана девојчица, а њен осмех на лицу је наше највеће богатство и показатељ да најважнији посао, посао родитеља обављамо на прави начин на шта сам и највише поносна – додаје Бујишићева.
Присећајући се године за нама, каже да је заиста за све била тешка, мучна, специфична и напорна. Али, завршила се, хвала богу. Међутим, Ксенија је особа која увек тражи мрвицу светлости и у највећој тами, па ће и 2020. памтити као посебну јер јој је ћерка прославила први рођендан, проговорила, проходала. Успели су чак и да оду на море, да створе лепе успомене којих ће се радо сећати.
- И оно најважније по чему ћу се сећати 2020. године је да смо моја породица и ја остали здрави, а то је највећи успех – весело подвлачи.
Манекенство и моделинг, нажалост, потпуно је запоставила. Како јој дете расте, објашњава нам, све више обавеза има око ње и некада јој ни 48 сати није довољно да све неопходно стигне.
- Моделинг је моја посебна љубав, али је далеко од листе приоритета и не желим себе да оптерим због неких ствари које су хоби, јер се зна ста је примарни посао од ког не одступам – врло је јасна у свом погледу на живот.
- И када сам пред камером, ја размишљам о још 500 ствари које ме чекају након што се црвено светло искључи. Углавном време проводим са супругом и дететом. Када је она у вртићу, а Миљан има своје пословне обавезе, тих неколико слободних сати користим за време са својим родитељима и братом. Користим сваки тренутак да будем са њима, јер сам јако везана за своју породицу. Наравно, ту је и понека кафа са пријатељима, али кратак је дан да се све стигне, па се увек водим листом приоритета, а мама, тата и брат су свакако одувек и заувек на првом месту – са пуно љубави прича.
Поред родитеља и брата, супруг Миљан јој је највећа подршка. Веома разуме њену професију, зна колико воли свој посао и шта јој представља и управо је та подршка коју има и разумевање са његове стране нешто што додатно учвршћује њихов однос.
