Перуанска јагода (Physalis peruviana), физалис, фисалис, љоскавац, све су то називи за блиског сродника парадајза, који долази из Јужне Америке. Пољопривредници из Јужне Америке физалис гаје као поврће, а вероватно не знате да се одомаћио и код нас. Последњих година узгаја се у Војводини, на мањим парцелама, а поклапа се са сезоном паприке. Физалис припада породици Solanaceae, у којој су такође парадајз и кромпир.
Плодови физалиса су слатко-киселог укуса па пре подсећају на воће него на поврће. Величине је трешње или чери парадајза. Обично се конзумирају у свежем стању, у оквиру салата, али и као додатак јелима и посластицама. Физалис се може гајити и у саксији, као декоративна биљка.
Укус је јединствен и мало подсећа на мешавину поморанџе, кајсије, јагоде, вишње и малине. Физалис није воће/поврће које треба јести у већој количини, јер је нутритивно богат, довољно је 5-6 бобица. Преко тога се не препоручује.
Калоријска вредност плода на 100 г је 53 кцал, а садржи:
Масти 0,7 г
Угљени хидрати 11,2 г
Протеини 1,9 г
Ту су такође калцијум, гвожђе, фосфор, витамини Це, Бе1, Бе2, Бе6, Бе12, као и каротин. Физалис садржи важне нутритивно вредне састојке, у првом реду флавоноиде, алкалоиде и фитостероиде.
Ово супервоће старих Астека снажно подиже имунитет и ефикасно је средство за елиминацију слободних радикала. Физалис утиче на организам као антибиотик и ефикасно је средство против бактерија стрептокока и стафилокока.
Физалис је једногодишња биљка. Из своје постојбине се раширио по свету, па сада постоји преко стотину варијетета ове биљке.
Плод расте у интересантном омотачу, који многи употребљавају као декоративни елемент. Кад је потпуно зрео, наранџасте је боје. Други варијетети могу имати и друге боље, жуте, зелене, жуто-зелене.
Перуанска јагода је најукуснија када потпуно сазри и потамни, а омотач буде прозрачан. Управо им је сада сезона, а убрани могу дуго да се одрже.
Једино је плод физалиса јестив, док је остатак биљке отрован и не сме се конзумирати.
Перуанска јагода добра је за појачање имунитета нарочито у ово доба епидемије. Поред деловања на бактерије, добра је и против вируса. Садржи јаке антиоксидансе, па је добра и код канцера.
У народној медицини многих народа, физалис се користи код чишћења мокраћних канала и бешике, за боље варење, код нервних болести, јер има седативно деловање, затим као диуретик и код болести јетре (хепатитис), апсцеса, против кашља, грознице и упале плућа, дерматитиса, повишене температуре, реуматизма, упале средњег ува и астме.
Савремена медицина тек треба да докаже или оповргне неке од ових тврдњи, али да је физалис здраво воће – у то нема сумње.
Научна истраживања потврдила су да полифеноли и каротеноиди из фисалиса, показују противупална и антиоксидативна својства.
Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com
